Filmska recenzija: „Luka“
Ovaj Luka ne živi na drugom spratu, i niste čuli za njega. Luka je još jedno Piksar remek-delo koje se uklapa u jednu od smernica ovog studija. Metafizika – Zabava.
Nije retko da je Piksar utabavao nove neprohodne narativne staze kojim je uspeo da stvori neke od najhrabrijih i najnežnijih animiranih filmova. Coco, Soul, i Inside Out su paradigmatični primeri hajdegerovskog poimanja ljudske svesti, koji pored zadiranja u neke nekontrolisane ambise tuge egzistencije dobijamo i čistu i nepatvorenu zabavu. Luka spada (delimično) u ovu drugu kategoriju, koja je najbliža Monsters Inc, Toy Story, automobili, avioni, kamioni.
Crtač storiborda Enriko Kazaroza je režirao La Luna, Oskarom nagrađeni animirani kratkometražni film, i definitivno se okuražio da stvori svoj dugometražni prvenac i smesti ga u zavičajno okruženje. U pitanju je oneobičena bajka koja antropološki petlja sa vezom ljudi i sirena/sirenaca sa Mediterana. Luka i njegov buraz žive ispod mora ali saznaju da kada su na suvom, mogu da se transformišu u ljudsku vrstu. Neko će prepoznati očiglednu sličnost sa Malom sirenom u kontekstu Andersena i Diznija, međutim, u pitanju je pravi letnji animirani film kome ne treba egzistencionalnih kriza glavnih junaka na nivou „suvo ili vlažno“.
Znači, predivna priča o odrastanju, i mole se pametnjakovići da ne spočitavaju Felinijev Amarkord a pogotovo ne Call Me By My Name. Ne zaboravite da nam posrbljena verzija nudi zavodljive glasove (poznatih) glumaca, Stribora i Srđana Čolića pa ondak, Uroša Jovčića, Nebojše Milovanovića, Vanje Milačić i naravno Bode Ninkovića. Ovog leta nam nikada nije bio potrebniji vitamin Si, i u tom slučaju, svi u bioskope, možda se slana voda prelije preko filmskog platna…
Distributer: MCF