Treba li nam škola za prijateljstvo? Nego šta!

Ko je doneo odluku da su čitanje, računanje i crtanje važniji od drugarstva? Možemo li da ponovimo glasanje? Postoji li, ipak, negde neka škola za prijateljstvo?

Mnogi ljudi s kojima provodimo najvažnije trenutke u životu zapravo su nam se desili igrom slučaja. Roditelje, rođake, braću i sestre, s kojima imamo najdugovečnije bliske odnose, decu i unuke, nikoga od njih nismo imali prilike da izaberemo.

Zaljubljenost, povezana s većinom dugih romantičnih veza i brakova, utemeljena je na privremenoj nesposobnosti da razumemo ko je ta druga osoba, koja se neko vreme čini idealnom. Najveći broj ljudi nema lične odnose s kolegama s kojima rade, oni su za njih samo deo „manufakturnog pejzaža”. Ko će živeti u vašoj zgradi ili ulici jednaka je lutrija kao i penali u fudbalu.

Ako negde u životu imamo slobode, ona je sužena na mogućnost da biramo svoje prijatelje. Da neke osobe postepeno upoznajemo, dozvoljavamo im da nas vide u našim „originalnim izdanjima“, zajedno s njima prolazimo kroz probleme i iskušenja.

Ako shvatimo da smo pogrešili, ili muka pokaže da nemamo u svojoj blizini prave junake, potraga se može nastaviti; ako nas život od nekoga razdvoji, kao što nas je prethodno povezao sličnim interesovanjima, generacijskim preokupacijama ili profesijom, pozitivno iskustvo je uvek ohrabrenje i dobra osnova za nove susrete i razmene.

Još je važnije da ja jedino u reakcijama svog prijatelja mogu da shvatim šta mi se dešava i koliko sam se promenio, jedino na njegovom licu mogu da prepoznam ono što u sebi nisam u stanju da vidim. Na izvestan način, jedino kroz razmenu sa svojim prijateljem, kroz razgovor o onome što prethodno sam u sebi ne razumem, mogu da saznam ko sam i kako se (da li se) razvijam. Gotovo svi drugi odnosi uključuju previše očekivanja, podrazumevanja i skrivanja, da bi ovako nešto i u njima bilo moguće.

Prijateljstvo je voćka koja sporo dozreva

I jedino kroz žrtvu vremena, koncentracije ili saosećanja, kroz izgradnju zajedništva i onda negovanje prijateljstva, koje po definiciji ne donosi nikakvu direktnu korist, mogu da upoznam ne samo drugog kakav jeste već i da ocrtam granice svoje velikodušnosti.

U porodici dajemo zato što sam već dobili, u zaljubljenosti zato što nam deluje da svega imamo i napretek, ali samo u prijateljstvu ima mesta za postepenu procenu šta i koliko treba dati, šta bi bilo neprincipijelno, kada prijatelja moramo da razočaramo i uskratimo ono što bismo nekome nebitnom olako pružili.

U prijateljstvu moramo da izgovorimo i najbolnije istine i da umemo da podržimo u zajedničkoj tišini. I uprkos svemu ovome, niko nas nikad ne uči kako se prijatelji biraju, prepoznaju, podržavaju… Kako da budemo otvoreni i omogućimo otvorenost, a pred kim da ne rizikujemo? Kako da prepoznamo intimna pitanja u izrazu lica i kad da govorimo a kada da zajedno ćutimo? Nigde nema tih časova, udžbenika, nastavnika koji bi nam olakšali da izrastemo u prave prijatelje… Možemo li, dakle, da prekomponujemo škole tako da glavni predmet postane „Osnove drugarstva“?

Ukoliko osećate tugu, prazninu, bezvoljni ste, imate osećaj manje lične vrednosti, depresivni ste, pozovite SOS broj za borbu protiv depresije 0800 001 002. Pozivi su besplatni, a SOS linija dostupna 24 sata, 7 dana u nedelji.  Na SOS liniji rade stručnjaci, psiholozi i psihijatri Specijalnih bolnica za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Gornjoj Toponici, Kovinu i Novom Kneževcu. Pomoć i podrška su dostupni i putem mejl adrese podrska@nesalomivi.rs. Na veb-sajtu kampanje za borbu protiv depresije i stigme koja prati obolele „Nesalomivi“ – www.nesalomivi.rs, koji je pokrenula Hemofarm fondacija u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i uz podršku Ministarstva zdravlja Srbije, su dostupni tekstovi i saveti stručnjaka za unapređenje psihosocijalnog zdravlja, ispovesti osoba koje se bore protiv depresije, najčešća pitanja i odgovori o depresiji, kao i saveti za prevazilaženje ove bolesti.

Kada smo zajedno, ništa nas ne može slomiti!