5 knjiga koje su zabranjene iz apsurdnih razloga

Od kada postoje knjige, postojale su inicijative i donošene su odluke da se zabrane neke od njih. Jedna legenda kaže da je kineski car Ćin Ši Huang 213. godine p.n.e. spalio mnoge knjige i druge dokumente iz prošlosti, kako njegovi savremenici, ali i naredne generacije, ne bi bili u stanju da porede period vladavine ovog cara sa periodima pre njegovog dolaska na vlast.

Praksa zabranjivanja knjiga, međutim, nikada nije prestajala. Sledećih pet primera pokazuju da neki ljudi i u moderno doba žele da zabrane pojedine knjige iz najapsurdnijih razloga, a u tome najčešće prednjače roditelji preterano zabrinuti za svoju decu.

E. B. Vajt – Šarlotina mreža (1952)

Ovaj klasik dečje literature već decenijama zabavlja mališane. Verovatno se pitate šta je u njemu toliko sporno da bi neko poželeo da ga zabrani? Nećete verovati, ali roditelji u jednoj školi u Kanzasu su 2006. protestovali zbog uvrštavanja ove knjige u školsko gradivo jer su smatrali da nije prirodno da deca čitaju o životinjama koje govore. Oni su rekli da je „prikazivanje nižih vrsta sa ljudskim sposobnostima svetogrđe i izraz nepoštovanja prema Bogu.“

Šel Silverstajn – Svetlost na tavanu (1981)

Silverstajnova kolekcija Svetlost na tavanu sadrži luckaste i zabavne pesme za decu, u kojima su opisane apsurdne situacije koje čak i najmlađi mogu prepoznati kao farsu. Njihovi roditelji, s druge strane, ponekad su previše bukvalni. U jednoj pesmi pod nazivom Kako da ne morate da brištete sudove, Silverstajn je u šali napisao da je rešenje da ih polomite. Kada su pročitali ovu pesmu 1985. godine, roditelji dece iz jedne škole u Viskonsinu su bili veoma besni i odmah su tražili da se Silverstajnova knjiga zabrani.

Vilijam Golding – Gospodar muva (1954)

U ovom čuvenom romanu, grupa dečaka je zatočena na pustom ostrvu. Bez nadzora odraslih, oni ubrzo otkrivaju svoju životinjsku prirodu i počinju da se međusobno sukobljavaju. Goldingova knjiga je poznata po svom pesimističkom shvatanju ljudske prirode, zbog čega je u više navrata zabranjivana. Neki su smatrali da ona promoviše nasilje, drugima je smetao njen navodno netačan prikaz ljudske prirode, koji nas izjednačava sa životinjama, a postoje i oni koji su tvrdili da roman izaziva depresiju kod mladih.

Ana Frank – Dnevnik Ane Frank (1947)

Godine 1943, 13-godišnja Jevrejka Ana Frank živela je sa svojom porodicom u tajnoj sobi na tavanu kuće u Amsterdamu. Oni su se sakrivali od nacista, a tokom ovog stravičnog perioda za nju i njenu familiju, Frank je pisala svoj dnevnik, koji je želela da objavi po završetku rata. Nažalost, nacisti su otkrili ovo skrovište i poslali porodicu Frank u logor. Jedini iz ove porodice koji je preživeo kraj rata bio je Anin otac Oto, koji je ispunio ćerkinu želju i objavio njen dnevnik 1947. Pedeset godina kasnije, knjiga je dobila svoje kompletno izdanje koje je uključivalo do sada neobjavljene delove iz Aninog dnevnika, uključujući i one u kojima ona opisuje buđenje svoje seksualnosti tokom puberteta. Ti detalji su zasmetali roditeljima iz jednog grada blizu Vašingtona, pa su oni tražili od njihove lokalne škole da se knjiga izbaci sa spiska lektira.

Mirijam-Vebster rečnik

Verovali ili ne, čak je i jedan rečnik bio na meti cenzora. U nekim školama u Kaliforniji, popularni Mirijam-Vebster rečnik je 2010. uklonjen iz učionica za peti i šesti razred, jer je otkriveno da u njemu piše definicija reči „oralni seks“. Ova odluka je, međutim, ubrzo ipak preinačena. Rečnici su već sledeće nedelje vraćeni u učionice, s tim da su škole poštovale odluke pojedinih roditelja, koji su zahtevali da se njihovoj deci ne omogući korišćenje ovih rečnika.

Izvor: Mental Floss
Izvor naslovne slike: Billion Photos/Shutterstock