Bojan Gluvajić kroz vino i pesmu
Da uz vino ide pesma na svojevrstan način može da potvrdi Bojan Gluvajić, frontmen grupe Ničim izazvan i direktor prodaje i marketinga vinarije Virtus. On je u pomenute sfere uskočio iz odbojkaškog dresa i kako se pokazalo, dobro ih usklađuje…
Muzika mu je, priča, otvorila nove kanale komunikacije sa ljudima, neophodne i u sektoru prodaje. Nijedan posao nema striktno radno vreme, što ima svoju prednost – ostavlja prostor da se kombinuju.
Sa desetogodišnjim iskustvom, vinarija i bend su, moglo bi se reći, vršnjaci – dovoljnog iskustva da su se lepo kvalitetom pozicionirali, a još mladi da se u godinama koje dolaze kreativno razmašu.
Zanimljivu promociju ova vinarija, smeštena u Požarevačkom vinogorju, imala je i kroz spot Heroj, koji je snimljen u danima zaključavanja zbog pandemije. Dok se „ko lopov šunjalo vreme i dok smo čekali život da krene”, uz muziku Ničim izazvanih, upoznali smo vinariju Virtus kao još jedno mesto prikladno za beg od gradske vreve. Imamo, na sreću, podosta dobrih kuća vina, ali ovu izdvaja moderan, minimalistički arhitektonski stil koji prati i drugačiji odabir vina. Naime, na 27 hektara prostiru se zasadi sorti: Sauvignon Blanc, Pinot Grigio, Gewürztraminer, Pinot Noir, Cabernet Sauvignon, Marselan i Prokupac, a odnedavno i Chardonnay i Morava.
„Od devet etiketa koliko imamo, meni je od crvenih favorit Marselan i on na tržištu i najbolje prolazi. Reč je o specifičnoj francuskoj sorti nedovoljno zastupljenoj na našem tržištu, a veoma zahvalnoj za uzgajanje. Kada je reč o belim vinima, favorit mi zavisi od godine do godine. Ova je bila odlična, te se radujemo većim količinama kvalitetnog vina koja pravimo isključivo od našeg grožđa, što se pokazalo kao dobra formula. Drago mi je da smo sve prepoznatljiviji na tržištu i sajmovima i da nam u posetu dolazi sve više gostiju. Prošle godine bilo ih je preko 5 hiljada, a sve više smo zanimljivi i kao lokacija za tim bildinge i korporativna okupljanja”, priča Bojan Gluvajić.
Bojanov najbolji prijatelj još iz odbojkaških dana Boris Bakalov, osim u bendu, kolega mu je i u ovom biznisu u kojem je zadužen za vizuelni identitet. U bendu su, priča Bojan, na istoj ravni, mada svaki ima svoj pečat u stvaranju. Jedan drugom su i najbolji kritičari i „filteri”, i tu nema ljutnje budući da se izuzetno poštuju. I ostali članovi benda su kreativni, pa neretko svako od njih stvara svoje deonice.
Osim sa najboljim prijateljem, Bojan u bendu svira i sa rođenim bratom Manetom kojeg je sa Borisom animirao da se vrati sviranju bas gitare. Ceo bend je nastao spontano, praktično iz Bojanovih i Borisovih pošalica.
„Nas dvojica smo jedan drugom u odbojkaškim danima slali šaljive pesme na račun drugog. U jednom momentu, shvatili smo da to što stvaramo uopšte nije loše. U lokalnom kafiću u mom rodnom Vrbasu, ispostavilo se, znali su da sviraju šanker i par stalnih gostiju… Dovoljno za bend. I svirke za prijatelje. Često se setim reči našeg producenta Đanija Pervana iz Sarajeva čiji smo veliki fanovi a koji je rekao da je sve to toliko ludo da bi moglo da uspe. Ipak, iako smo bili amateri, mi smo od starta krenuli profesionalno da radimo, a naše prve pesme O tebi i Trideset su nam i najveći hitovi”, priseća se Gluvajić.
Bojan je lep dokaz da nikada nije kasno za početak. Prvu električnu gitaru kupio je u svojim tridesetim, danas ih ima tri, a koliko ih obožava govori i to što sve imaju ženska imena. I mada mu telefon zvoni taktovima Sve tvoje želje, na njima posebno voli da svira svoju omiljenu Da li želiš. Uskoro će na njima, već u novembru, obećeva, zasvirati i nove pesme.
„U pripremi je paket od četiri pesme koje će biti tematski vezane. Biće ljubavne i noćne – obojene tako da se u njima oseti ta noćna atmosfera. Biće to mali iskorak u našem radu budući da će biti pomalo i elektronske. I naša poslednja stvar Bože, kako si? je iskorak, budući da je u punk fazonu, što joj daje još snažniju poruku. Publika je sjajno prihvatila i to nam je vetar u leđa da se poigramo i sa narednim”, pojašnjava jedan od frontmena benda za koji voli da kaže da najviše stvara u „pop and roll” maniru.
Ipak, ovaj bend zazvuči kroz Auroru i kao klasika, a nosi i žensku energiju, kako kroz pojedine tekstove tako i nekad uz proslavljenu odbojkašicu Draganu Ilić i bubnjarku Milicu Rančić a danas kroz magične zvuke harizmatične violinistkinje Katarine Stanimirović. No, naposletku, kako kaže Bojan Gluvajić, jednoga dana kada se budu svodili računi, voleo bi da se na bend Ničim izazvan ne gleda kao na žanrovski orijentisan, nego na bend koji je stvorio dobre pesme.
Naslovna fotografija: Marko Ristić