Muzička recenzija: Rebel Star „Početak i kraj”
S obzirom da odavno znamo da je jedan od osnovnih postulata rokenrola – samoproklamovanje, poslednja inkarnacija superbenda RBLSTR (Rebel Star) je već mesecima najavljivala da snima svoj najbolji album. Kako su se članovi poprilično promenili, bend izgleda kao posle uspešne transplantacije krvi sa dodatim antitelima iz bendova Kristali i Svemir.
Mađarsko-hrvatsko-srpska inkarnacija i na papiru i vizuelno izgledaju kao pobednička ekipa za mis Amerikane 2021, a zvuk na albumu, na prvo slušanje diže jednu pa drugu obrvu. Posle demo akustik, one-man-show-a iz prošle godine Demoni, albuma koji je Glavaški snimio sam, reference na Nila Janga ili Rajana Adamsa u raznim delovima njihovih karijera su očigledne. Pod bremenom ličnih gubitaka i novog realizma, Glavaški je zasigurno još jednom shvatio pasternakovsku maksimu „nije život poljem preći” te je odlučio da Početak i kraj bude ultimativni album regionskog sredovečja u kome se prepliću razne lične faze nostalgije, svakodnevice i fenomena urban ennui.
Uvek duhovit i ćudljiv u lirici (Večera bez vinako Ptice bez Mekgvina), kriptičan ali pristupačan, istinit i direktan, Glavaški ume da barata patosom kao poslednjim romantičnim utočištem. Štaviše, ovo je jedna od retkih ploča u poslednje vreme gde pesme mogu da se čitaju bez sinhronizacije sa muzikom. A muzika je nešto što se skoro nikad nije negovalo ovde, AOR i MOR (rok za odrasle, nasred puta). Pankeri se trude da se dokažu i u srednjim pedesetim, ili odu u narodnjake, ili navodnjavaju Petra Pana u sebi iz zrenjaninskog vodovoda.
Lepota ovog albuma je, za početak, jer zvuči zadovoljno (ne srećno) i ispunjeno, zasigurno iskustvom svih muzičara koji su svirali. Iskustvom empirije i uobrazilje, viđenog apriori i aposteriori. Beograd je o Beogradu nekada, a može biti i sada, ali ne mora da bude o Beogradu uopšte. Okean je o prolaznosti života kao što i svaka pesma Okean treba da bude.
Muzički, Željko Markuš (Kristali, Pacifik) je napravio raskošnu soničnu tapiseriju punog zvuka koji ispunjava sve atome prostora. Ovo Eva Braun, ni Popcycle nije, kao ni Rebel Star od pre koju godinu. Ovo je trebalo da bude snimljeno za izdavača „Elektra” iz Srednje Kalifo(r)nije. Zato se prepoznaju Džejms Tejlor, Džekson Braun, Denis Vilson, Džo Bojd a onda i srednja faza Džordža Harisona, Lenonov Mind Games, Đorđe Balašević oko Bezdana, čak i rani 10 000 Maniacs.
Zato Početak i kraj, kako mu naslov nalaže, nije od onih kataklizmičnih albuma sa vestern postulatima o nemogućnosti antiheroja da se asimiluje u društvo. Opet, iako ime benda sugeriše, nema buntovnišva i besa protiv umiranja svetla. Ako bi ovaj skromni recezent, ispisnik Glavaškog i Markuša birao film gde bi ovaj album bio soundtrack, neka bude A Good Year Ridlija Skota. Sa čokotima, zadovoljštinom i snovima koji su se vratili kući u provansu ranjenih duša i sopstvenih života. Živeli.