Jovan Matić, fronten benda Gift: Autentični autsajder

Ljubitelji dobrih svirki znaju da će na nastupima novosadskog Gifta na poklon dobiti sjajnu energiju. Ovaj bend predvođen autentičnim Jovanom Matićem (Jocom Ajkulom) emituje je nesebično kako u obradama (Suede, Pulp, Blur, Radiohead, Placebo, David Bowie, Depeche Mode) tako i kroz svoje autorske pesme. Među njima je i Korak ispred, za koju su nedavno snimili spot.

Pesma je inspirisana zavođenjem i seksualnim igricama što dočarava i spot. Kakve su reakcije?

Ljudi vole kad smo u crno-beloj tehnici, a ne iznenađuje ih sexy energija u spotu jer je ona pečat i naših live nastupa. Možda je najčešća reakcija na pesmu: „svežina” kao smeo, moderan i zavodljiv zvuk.

Pesma Korak ispred je na vašem drugom albumu U senci grada. Kako bi se on mogao ukratko opisati?

Svaka pesma je segment ili situacija iz noćnog života sa naših nastupa. Mnoge zanimljive tračljive stvari se događaju pre i posle izlaska na scenu. Ljudi u publici su transparentni kad ih gledate sa stejdža, jer muzika otvara i najzatvoreniji duh, pa spontano otkriva tajne u njihovom pogledu i govoru tela. Inspirisani smo preljubnicima, zaljubljenima, onima slomljenih srca, stidljivima ali i onima hrabrima i znatiželjnima. Puno sočnih razgovora u izlasku sa ljudima iz publike uticalo je na pesme i njihove note. Ima i veoma ličnih pesama kao što je Pahulje za koju ćemo izbaciti spot ove zime.

Koliko je to drugačiji Gift od onog iz prvog albuma Dreamoscope?

Dosta je drugačiji – nekako je otvoreniji, razigraniji i pitkiji. Zaista je odraz našeg načina života u rokenrolu. Šarolik po stilu i ritmovima. Raduje nas da će se ova doza energije nastaviti i na našem sledećem albumu, koji je polako u pripremi.

Imaš li ti omiljenu stvar na albumu?

To se menja iz dana u dan. Slušam album kao da nije naš. Neutralan sam prema sebi. Ono što je sigurno, prikupljam snagu i smirujem se uz pesmu Pahulje. Mogu da je slušam neograničeno puta zaredom.

Obradili ste i pesmu Josipe Lisac Gdje Dunav ljubi nebo. Da li ste vas dvoje slična energija?

Ne poznajem lično Josipu, nažalost. Teško je reći da li imamo dodirnih tačaka, sem blagog ekscentrizma koji nije primitivna namera privlačenja pažnje, već delikatan stil odevanja i samog načina života. Moje veliko poštovanje prema pesmi je očigledno i veoma sam zadovoljan kako sam joj dao lični pečat. Voleo bih da gospođa Lisac uspostavi neki kontakt sa mnom, jer muzika i jeste vrsta komunikacije, magije.

Prepoznatljivi ste odavno kao cover bend… Koliko je nezahvalno izvoditi hitove velikih zvezda i po kom kriterijumu ih birate? Da li su to na neki način i tvoji muzički učitelji, uzori?

Ta tehnika je izgrađena još devedesetih u bendu. Potrebno je biti oni, da biste ih dobro izvodili. Vi glumite da ste oni i da su to vaše pesme. Kada se posle pesama velikih autora na repertoaru nađu i autorske, za nas je isti osećaj. Tada nekako glumimo sami sebe. Nije to zaista gluma nego poistovećivanje sa zvucima koji svojom lepotom daju pravac kretanja tela. Kad imate u proseku tri svirke nedeljno. onda sam siguran da smo hitove od benda Depeche Mode ili Dejvida Bouvija svirali više puta uživo nego oni sami. To su skoro pa naše pesme. Tako ih osećamo. Da, ja jesam idolopoklonik velikana, polubogova, nazovite me njihovim legionarom ili propovednikom. Kad toliko volite nečiju muziku jednostavno postajete deo nje. Kao da je pisana za vas. U stvari, ono sto je upisano utiče na vaš život. Posle toliko godina bavljenja ovim poslom mi smo Frankenštajn, Creep u muzici.

Prepoznatljivi ste i po energičnim nastupima i tvojoj interakciji sa publikom… Deluje da joj se mnogo daješ – koliko to umara a koliko puni baterije?

Deluje da više dajem nego što uzimam od publike, ali moj lični doživljaj je suprotan. Svirka je razmena nevidljive energije u kojoj su svi dobitnici. Fizički se trošim, ali mentalno punim i to je ravnoteža. Najslađi je umor u ponedeljak kad ne sviramo. Sve je u redu u životu samo kad imamo svirku. To se pretvara u adikciju, jednostavno mora da se svira!

Koliko je Gift tvoja priča iz dubine srca? Praviš li kompromise? Da li si „nikad mainstream“ kao što kaže istoimena pesma?

Jednako sam mainstream kao i alternativac. Ceo život je bilo tako. Kada sam bio darker (gotičar) kao tinejdžer, imao sam najviše glam šljokica na licu. Nikad prihvaćen od bilo koje grupe istomišljenika, pa samim tim autentičan i alternativan.

A da li si „parti manijak“?

I to sam definitivno. Zabava, druženje, flertovanje i rokenrol je moje srednje ime. Sećam se da sam u dvadesetim godinama života izlazio do 9 ujutro par godina i to svaki dan.

U toj pesmi se pominje i tvoj nadimak – Ajkula…

Ta pesma je posvećena našim svirkama u restoranu Radost na Savamaloj. Ono što smo mi viđali tamo je zlata vredno za nekog filmskog reditelja ili scenaristu. Treba pisati scenario za neku zabavnu gradsku komičnu tv seriju. Evo jedne slike sa svirke: ja sam na stolici dok pevam i lepa devojka šprica šlag preko mojih grudi i zatim ga liže… Nastavljam da pevam kao da je to deo scenarija za to veče.

Spot za pesmu Grad u senci donosi prepoznatljive kadrove Limanskog parka. Koji je tvoj omiljeni deo Novog Sada?

Volim puno da šetam sa suprugom. Nemam omiljeni deo, ali volim Limanski i skejt park. Strast prema skejtu je jako slična kao i moja strast prema muzici. Oni slušaju jako dobru muziku dok izvode trikove.

Kako izgleda kreativni proces u Giftu? Ko stvara, kako nastaju pesme i kako se bruse?

Nekad donesem kompletnu muzičku ideju tj. aranžmane koju razradimo na probi. One se brzo oblikuju i modeluju prema svakom karakteru instrumenta u gotovu pesmu. Oko mene su mladi ljudi koji imaju mnogo više iskustva od mene u tim godinama. Neke pesme smo od nule radili zajedno i to je najlepši osećaj jedinstvenosti i poletnosti u stvaranju (npr. Kreni na ulicu). Dok se proba već mi padaju na pamet reči koje su vezane za energiju pesme. Dok sviramo pesmu ja mumlam nasumično reči i zapisujem one ključne, koje posle koristim. Kod kuće ih formiram u sklop stihova i uklapam u gruv koji se gradio na probi. U rad nam se uključuje i naš šesti član benda Vladimir Perović koji je kao anđeo čuvar: gitarista, producent u svom studiju, snimatelj, kompozitor i tekstopisac pesme Nikad mainstream.

Kakav je fluid u bendu?

Imamo dobar tim. Probe su posao, a svirke zabava. Za zabavu smo plaćeni i to je odličan osećaj jer bismo svakako svirali. Luka gitarista je pretalentovani momak sa dobrotom koja pretvara muziku u blaženstvo. Olja klavijaturistkinja je kao ja, samo u ženskom izdanju. Na sceni zmija i veliki kreativac, kući mala maca i vaspitana devojčica. Zare basista, zver na instrumentu i najmultitalentovanija osoba koju poznajem – čega god da se uhvati uvek je najbolji. Možda krije da je superheroj. I na kraju Žika – bubnjar koji je baš faca, kao da ste ga izvadili iz NME časopisa. Pravi bubnjar stilski i što je najbitnije vredan radnik. Sa svima je veoma blizak kao prijatelj. I kad smo već kod toga, osećaj porodice i prijateljstvo je temelj naše saradnje i to nas je održalo u ovim kriznim vremenima.

Kako komentarišeš našu muzičku scenu? Gde je mesto Gifta na njoj?

Mi smo večiti autsajderi. Koliko god da osetimo poštovanje i pohvale na svirci ili u životu, ovde uvek postoji protivteza, koja nam ne da da budemo mega starevi. Kad bismo pak to nekako postali, onda bi morali da pakuju kofere ružičasti mejnstrimeri. Nismo nigde na toj mapi uspeha, ali on postoji, jer je rad i kvalitet očigledan. Ima mnogo kvalitetnih bendova u rokenrolu u poslednje vreme. To nas i teši, tako da svaki podvig naših kolega i mi slavimo.

Autor naslovne fotografije: Szilard Antal