Helmut Njutn – lepota i moć subverzivnih fotografija

Velika retrospektivna izložba povodom 100 godina od rođenja velikog nemačkog fotografa otvorena je u Muzeju fotografije u Berlinu i moći će da se pogleda do 22. maja 2022.

Postavku Helmut Njutn: Nasleđe priredila je Fondacija Helmut Njutn. Planirana za prošlu godinu, kada se obeležavalo 100 godina od Njutnovog rođenja, izložba je pomerena za godinu dana zbog pandemije. Posetioci sada mogu da očekuju da vide ne samo kultne slike Helmuta Njutna, fotografa koji je promenio izgled modne fotografije u XX veku, već i brojna iznenađenja.

Međunarodna slava

Pored veoma zanimljivih uglova snimanja, i dramatičnog osvetljenja, Njutnove fotografije zapamćene su i po samim modelima – veoma zgodne žene predstavljane su na poseban način, delujući opasno, jako, moćno.

Portretisao je statuasta tela, izvajana u interakciji svetlosti i senke, naga ili odevena, u najrazličitijim ambijentima. Snimao je i u boji, ali su mu najpoznatije slike crno-bele, a konstanta u njegovom radu bilo je intenzivno svetlo, prirodno ili veštačko.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih Njutn je uglavnom radio za francuski Vogue. To mu je donelo međunarodnu slavu i reputaciju. U plodnim dekadama svoje karijere Njutn je radio za sva izdanja Vogue-a, ali i za druge značajne časopise – Elle, Harper’s Bazaar i Marie Claire, za magazine Nova i Queen tokom šezdesetih, kao i za Playboy.

Sedamdesetih je imao i svoju prvu samostalnu izložbu – priređena je 1975, u galeriji Nikon u Parizu.

Originalne zamisli

Njutn je bio poznat kao autor koji nije voleo da snima u studiju. Radeći za poznate modne časopise, on je izašao i na ulice, gde je postavljao modele kao učesnike protesta, ili protagoniste u paparaco priči, na primer.

Matijas Harder, kustos Fondacije Helmut Njutn, naveo je da je Njutn posedovao umeće da svakodnevne lokacije (kao što je, na primer, garaža) transformiše u pozorišnu scenu, sa upečatljivim, ili upadljivo minimalističkim kontrastima. A ekskluzivni i ekscentrični život džet-seta i visokog društva, pun erotskog i gastronomskog razvrata, bila je Njutnova stalna tema.

Veliki fotograf poznat je i po svojim portretima – fotografisao je mnoge iz sveta filma, mode, politike i kulture. Pored ostalih i – Sofiju Loren. Mika Džegera, Salvadora Dalija, Liz Tejlor, Dejvida Bouvija, Nikol Kidman, Ketrin Denev, Džeka Nikolsona.

Tokom osamdesetih i devedesetih Njutn je preusmerio svoj objektiv ka umetničkoj fotografiji. Radovi su se, naravno, naslanjali na raniju poetiku, ali je slavni fotograf postao još intrigantniji, smeliji i zanimljiviji. Njutnov uzbudljiv profesionalni život (koji se odvijao u svetu lepote i glamura), pratio je miran privatni život – sa suprugom Džun bio je u braku preko pet decenija. Umro je 2004, u 84. godini – nastradao je u automobilskoj nesreći u Los Anđelesu.

Svedočenja

U narative svojih fotografija slavni fotograf je implementirao opsesivno i subverzivno, uključivši teme sadomazohizma, prostitucije, nasilja, otvorene seksualnosti… U dokumentarnom filmu Geroa von Boehma Helmut Newton: The Bad and the Beautiful, koji je premijeru imao 2020, fokus je na seksualno provokativnom fotografu, koji se tokom sedamdesetih proslavio svojim inovativnim modnim kampanjama. Film sadrži kućne video-zapise i mnoge raritetne snimke iz Njutnovog života. Dokumentovani su i intervjui sa urednicom Vogue-a, Anom Vintur, i mnogim slavnim ličnostima koje su poznavale Njutna i sarađivale sa njim – Izabelom Roselini, Klaudijom Šifer, Grejs Džons, Šarlotom Rempling. Tu su i izjave Njutnove žene, Džun Njutn – koja se takođe bavila fotografijom pod pseudonimom Alis Springs.

Film se osvrnuo i na Njutnov opus i na percepciju njegovog dela. Glumica Izabela Roselini navela je da smatra da su Njutnove fotografije otkrile kako se neki muškarci osećaju – odnosno, kako privlačnost prema ženi može da ih natera da se osećaju ogorčeno i ljuto. A jedna manekenka je navela da su Njutnove fotografije bile ogledalo društvene mizoginije.

Kontroverze

Njutnovo delo je govorilo o ženskoj seksualnosti – kroz voajerizam, lezbejstvo i fetišizam. Slavni fotograf je kombinovao ženski akt sa dekadencijom i dozom neozbiljnosti, a njegov rad je okarakterisan kao erotski, voajeristički, šokantan ili čak feministički. Na oštrim, mračnim, neobičnim i zavodljivim fotografijama žene imaju dozu egzibicionizma, neustrašivosti i fatalnosti. 

Sam Helmut Njutn je za sebe rekao da je profesionalni voajer. Na fotografijama je naglašavao agresivno i intrigantno. Atraktivne i provokativne crno-bele slike su mahom oduševljavale publiku, mada je bilo i onih koji su ih oštro kritikovali.

Jedna od ocena bila je da sa Njutnovih fotografija provejava mračna dekadencija. Navedeno je i da se Njutn ruga samom pojmu mode, odnosno taštini koja ovaj svet prati, te da je u razrađenom mizanscenu uvek prisutna lukava subverzija – podsećanje na stvarni život.

Njutnove fotografije su tokom osamdesetih godina okarakterisane kao „porn-šik”, a kritike (i čak – izlive besa) doživeli su neki ekstremniji radovi – poput onih kojima su žene odevene samo u tregere i visoke potpetice, ili u delove odeće za jahanje. Ili, pak, fotografija iz 1976. godine na kojoj nagi model kleči na krevetu sa Hermes sedlom na leđima.

Oštri kritičari Helmuta Njutna naveli su da je on modnu fotografiju doveo do ivice pornografije, i da se ona sa ivice tog sramnog ponora nikada nije vratila. Primera osporavanja, zgražavanja i negativnih reakcija ima mnogo, a sam Njutn je bio srećan što se ne dopada svima, i što nije politički korektan.

Odbacivao je optužbe da je njegov rad ponižavajući za žene. Isticao je da su žene na njegovim fotografijama – trijumfalne, te da nikako ne izgledaju apsurdno, ili kao objekat.

Istina je da je slavni fotograf preispitivao seks i moć (i njihovu korelaciju), i bio vrlo proračunat u tome. A žene koje je fotografisao nesporno je tretirao kao objekte, predočavajući mušku vizuru, i poigravajući se stereotipima.

A pitanje da li je reč o slavljenju moći žene, ili pak o prikrivenoj mizoginiji, otvoreno je i danas. Kontroverza traje, ali je nesumnjivo da je Njutn potpisao mnoge prelepe, sugestivne, snažne fotografije, pomerio lestvicu, bio ispred svog vremena, uticao na brojne autore. Neprestano je testirao društvene i moralne granice, i dovodio ih u pitanje. Portretisao je svoje vreme i bio angažovan, subverzivan i komercijalan – istovremeno.

Nasleđe

Aktuelna izložba Helmut Newton: Legacy u Muzeju fotografije u Berlinu, postavljena na prostranom prvom spratu muzeja, hronološki prati život i vizuelno nasleđe slavnog fotografa. Izloženo je oko 300 radova (polovina od njih se prikazuje prvi put), a kuriozitet je da se mogu videti i mnoga manje poznata dela – brojne nekonvencionalnije modne fotografije koje su nastajale tokom više decenija, a koje danas odražavaju promenljiv duh vremena. Posebna vrednost retrospektive je baš u tome što predstavlja zaboravljene i iznenađujuće fotografije – dugo pripremana izložba obuhvatila je intenzivna istraživanja u arhivi fondacije.

Izvor naslovne slike: Helmut Newton Fondation Berlin