Valentina Baktijarević: Volela bih da se ljudi slušaju kao što to čine ptice
Sa mladom pesnikinjom Valentinom Baktijarević razgovarali smo o njenoj novoj zbirci poezije pod nazivom Slomiti kosti, ali i o njenoj prvoj zbirci, stvaralačkom procesu, te o pesnikinjama i pesnicima koje voli da čita i knjigama koje se nalaze u njenoj biblioteci…
Posle zbirke Помегу – Između (Antolog, Skoplje, 2019) u rukama nam je Vaša druga zbirka Slomiti kosti (Dibidus comics&books, Beograd, 2021). Stoga, kako je tekao proces izdavanja prve knjige i sam proces pisanja?
Proces koji sam prošla nakon što se moja drugarica smrzla na planini i tako umrla doveo me je do prve knjige, nikada nisam planirala knjigu, ali jesam u jednom trenutku poželela da nastane i da je posvetim njoj. Tu su svi razgovori između mene i nje posle njene smrti, tu sam ja između mene takve i sebe koju sam izgubila… Koren, stablo i krošnja.
Proces izdavanja je bio lep jer sam bila okružena divnim ljudima iz Antologa, urednik knjige je prekrasan Žarko Kujundžiski, korice je radila umetnica Anđelina Kičukova, knjigu je sa srpskog na makedonski preveo Đoko Zdraveski.
Pretpostavljam da je pominjanje prve zbirke poezije za našu publiku novost, i da ste sami napomenuli da većina misli da je druga zbirka prva. Uzgred, profesionalno se bavite i glumom, a pored pisanja i prevodite. Jedna ste od urednica književnog portala astronaut.ba, kao i portala bludni stih koji svakog meseca objavljuje elektronski zbornik savremene ljubavnije poezije iz regiona. Gde se osećate najkomfornije, u kojim prostorima stvaranja, ili je sve isprepletano?
Moram da priznam da su do sada već shvatili da prva knjiga postoji i da mi je radost što se raspituju kako je mogu imati. Ljubav svim ljudima koji su tu i koji me svakodnevno raduju. U svim prostorima najvažnija je (ne)prisutnost i prisnost sa likom, delom, pesmom… Komfor nastaje onog trenutka kada se desi oslobođenje od sebe, pesme, dela… Komfor se desi tek pošto pustite. Meni je najkomfornije na suncu, dok pijem neku mlečnu kafu ili čaj od đumbira sa limunom i medom.
Osvrnućemo se sada i na drugu zbirku. Opišite nam proces rada i saradnje sa umetnicama Suzanom Su Vulović i Sofijom Marković. Da li je Vas pronašla Dibidus izdavačka kuća ili? Da li izostanak čvrste strukture zbirke može sugerisati način na koji će čitatelji tražiti ili upisivati značenje?
Da, kontaktirala me je urednica izdavačke kuće Dibidus Jelena Stevanović, i tako je nastala knjiga. Jelena je od samog starta imala jasne ideje koje su se meni tada dopale pa sam ih sa radošću i prihvatila. Suzana Su Vulović je naša sjajna slikarka i moja prijateljica, stoga bih volela da se što više ljudi posveti njenom stvaralaštvu. Radujem se svim njenim izložbama, ali ovu koju trenutno sprema nestrpljivo čekam! Sofija Marković je prekrasno dete i radujem se što je bila deo procesa.
„Odlasci ne prestaju/ponekad su toliko glasni/da ne mogu da čujem/kako cvetaju rane/na tvom ramenu/između dva zalaska/moje sunce se budi”. Kako je poezija zapravo došla do Vas, i zašto nam je poezija potrebna danas? Koje biste uzbudljive pesnike i pesnikinje izdvojili sa naših prostora?
Poezija dolazi slušanjem, a potrebna nam je da bismo se čuli. Volela bih da se ljudi slušaju kao što to čine ptice. Volim poeziju Vitomirke Trebovac, Alena Brleka, Milene Marković, Mehmeda Begića, Igora Isakovskog…
Slomiti kosti – kako ste se odlučili za naslov? Šta Vam kao pesnikinji znači i kako korespondira sa onim što zbirka donosi?
Kao pesnikinji, naslov mi ne znači ništa. Kao što sam već u par navrata i rekla ljudima, ne umem s naslovima, ljudi koji me čitaju znaju da moje pesme nemaju naslove. Slomiti kosti mi je došlo spontano dok sam stvarala knjigu… Važno mi je da se desilo i da je stvarno, jer svi smo nekad slomili kosti onako kako smo mislili da najlepše znamo…
Borhes u Vavilonskoj biblioteci piše da mu svakodnevno pisanje skreće misli od trenutnog položaja čovečanstva. „Izvesnost da je sve već zapisano poništava nas ili nas čini utvarnima. Može biti da me starost i bojazan varaju, ali strahujem da je ljudska vrsta, jedina, na dobrom putu da iščezne, i da će je Biblioteka nadživeti: osvetljena, usamljena, beskrajna, savršeno nepokretna, opremljena vrednim tomovima, bespotrebna, nepodmitljiva, skrivena.” Bez kojih naslova ne možemo da zamislimo Vašu biblioteku? I koje su to knjige koje nosite uvek u svom rancu?
Što se mene tiče, pisanje mi ne skreće misli, naprotiv, suočava me sa njima, upoznaje i rastaje… Većina ljudi danas je jako uplašena i nespremna da pogleda svojim očima, odatle nezadovoljstva koja dobijamo u raznim oblicima. Svakako, tu su i hrabri, lepi ljudi koji su stali iza svega što su rekli i sa svetom podelili istinu, mislim da će ti ljudi biti večniji i od napisanog. Rabindranat Tagore i Dželaludin Rumi su nekako oduvek deo moje biblioteke. Knjige sa sobom nosim po potrebi i to nikad nisu iste knjige.
Mogli smo da uživamo nedavno u Vašim stihovima izvezenim na majicama brenda jebiga.store. Kakvim projektima i saradnjama ste okupirani narednih meseci?
U majicama možemo uživati i sada, iako je hladno. Sjajno ih kombinujemo (smeh)! Elem, zahvalna sam mom prijatelju Srđanu Miljeviću na pozivu da stvaramo zajedno i timu naših prijatelja koji su nas podržali. Pored novih stihova koje vam vezemo, aktuelna su čitanja poezije u Kvaki 22 – 14. novembra se desilo prvo, čitali su nam Marina Bugarčić, Stefan Tićmi, Aleksandar Đoković, Aleksandra Jovanović, ali i mnogobrojni divni ljudi iz publike, što je bila ogromna radost. Sledeće čitanje će biti krajem decembra, imaćemo nove goste i bend koji nam dolazi iz Skoplja. U pripremi je još mnoštvo lepih stvari, ali da ne otkrivam baš sve.
Info:
Valentina Baktijarević (1995, Prokuplje). Astronautkinja, bludnica, pesnikinja, prevoditeljka, glumica, šetačica, posmatračica. Svoju prvu knjigu poezije Između objavila je za izdavačku kuću Antolog u Skoplju, drugu Slomiti kosti za izdavačku kuću Dibidus comics&books, u Beogradu. Jedna je od organizatorki festivala poezije u Skoplju (Skopje Poetry Festival). Uređuje sa prijateljima časopis za književnost i kulturu astronaut.ba i bludnistih.com. Trenutno živi u Niš-ekspresu.
Naslovna fotografija: Sever Zolak
