Ovi modni brendovi pokazuju da moda može biti saveznik u borbi protiv klimatskih promena

Modna industrija je jedan od najvećih svetskih zagađivača i jedan od velikih faktora koji doprinose globalnom zagrevanju. Već neko vreme vode se razgovori o tome šta se može promeniti kako bi se smanjili ti uticaji i zaustavio princip „brze mode“, odnosno osvestili i brendovi i korisnici.

Nedavno je održana Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), u okviru koje je jedna od tema bila i modna industrija. Pre toga, devet dizajnerskih studija širom sveta dobili su zadatak da pokažu kako moda može da se prilagodi borbi protiv klimatskih promena i kako brendovi mogu da odgovore na teme odgovornosti, održivosti i reciklaže.

Bora studio, Nepal

Ovaj studio, čije ime dolazi od reči koja označava džak od jute, već tri godine radi sa lokalnim stanovništvom kroz razne programe obrazovanja i podizanja svesti o zagađivanju prirode. Ideja je nastala od činjenice da skoro svako domaćinstvo u ovoj oblasti poseduje jutani džak, a da se oni mogu iskoristiti kao osnova za nove kolekcije.

Osim toga, sa ljudima se priča o važnosti prirodnog bojenja tkanina i održivim izborima koje može da napravi svaki pojedinac. Lokalno stanovništvo ima veliki problem sa invazivnom vrstom vodenog zumbula koji preuzima zemlju i predstavlja opasnost po vodeni ekosistem. Tako su žene naučene da od njega naprave otirače, torbe i zavese, a ujedno i da ga koriste kao prirodno đubrivo za svoja polja.

Sindiso Kumalo, Južna Afrika

Tekstilnu dizajnerku iz Južnoafričke Republike inspirisala je njena majka koja je bila politički aktivista protiv aparthejda, tako da je njen cilj da u svom brendu ima vrednosti socijalne pravde. To čini kroz predstavljanje tamnoputih žena putem svojih kreacija, od kojih svaka priča priču o Africi, ženama i njihovom osnaživanju.

Radi sa mnogim nevladinim organizacijama i lokalnim radionicama kako bi stvorila jedinstvene, ručno rađene modele. Zapošljava žene koje su preživele trgovinu ljudima i rad u eksploatatorskim uslovima. Radi na principu reciklaže, organskih materijala i upcycling-a (pronalaženje nove namene starim materijalima).

Garcia Bello, Argentina

Glavni fokus ovog brenda je na reciklaži, doniranoj staroj odeći i starim materijalima koji se ne koriste, a kojima on nalazi novu namenu. To se sve kombinuje sa biorazgradivim pamukom kako bi se stvorio princip rada bez otpada (zero-waste).

Svi modeli osmišljeni su tako da se prilagođavaju različitim građama i nisu samo za jedan pol. Oni su udobni i dugotrajni, odnosno napravljeni tako da mogu dugo da se nose, čime se smanjuje uticaj na životnu sredinu. Radi se u „opuštenim“ i prijatnim uslovima, bez žurbe masovne produkcije.

Rahemur Rahman, Bangladeš

Ideja iza ovog brenda je da redefiniše značenje izraza „napravljeno u Bangladešu“. Susreću se istorija i tradicija sa fantazijom kroz igrom šarama i teksturama, a sve to kroz posebne principe održivosti i društvene odgovornosti.

Modeli su napravljeni od prirodnih vlakana i boje se prirodnim bojama pomoću jedne drevne tehnike. Pored toga, vodi se računa o tome koliko će nekom komadu tekstila biti potrebno da se razgradi u prirodi, a što na kraju izađe na maksimalno 10 do 20 godina. U svakom komadu odeće nalazi se i skriveno seme iz koga će kasnije izrasti novo drvo nakon što komad bude bačen.

Toton, Indonezija

Inspiracija dolazi iz bogate kulture i tradicije Indonezije, a brend je posvećen radu sa lokalnim zanatlijama i fabrikama kako bi se sačuvalo nasleđe i ujedno smanjili efekti na prirodnu sredinu za koje su odgovorne velike fabrike i njihovo nerazumno korišćenje hemikalija.

Brend je još 2017. godine počeo da radi sa recikliranim i odbačenim teksasom, tako da su kolekcije u potpunosti napravljene od onoga što je bilo pronađeno u studiju i domovima članova. To se proširilo ne samo na teksas od bačenih proizvoda, već i teksas koje fabrike odbacuju i pre korišćenja. To znači da brend mora da bude kreativan u osmišljavanju i realizovanju kolekcija, ali je uticaj na prirodnu sredinu minimalan.

Vimbai Natasha Naomi

Iza brenda stoji dizajnerka čiji je cilj da promoviše principe odgovornosti i svesti, umesto bezobzirnog konzumerizma i kupovine bez ikakvog plana. Kaže da je svesna toga da zemlje u razvoju imaju drugačije potrebe i navike u odnosu na ostale, ali tu na kraju uvek strada životna sredina i ljudi posredno, putem zagađenja.

Zbog toga, princip je korišćenje tekstila za koje niko nije mogao da nađe namenu i koji su odbačeni iz ovog ili onog razloga, a na svemu tome radi sa ženama koje imaju teške životne uslove. Želja je da se svi ljudi motivišu da favorizuju kvalitet umesto kvantiteta, počevši od konzumenata pa sve do proizvođača na vrhu, a to može biti ostvareno kroz svest o resursima.

IRO IRO, Indija

Sve je započelo pitanjem zašto je nešto tako prirodno poput mode postalo toliki zagađivač i pretnja po okolinu, a rešenje problema nametnulo se u vidu korišćenja upcycling-a i odbačenih komada tekstila. Svaki novi model predstavlja oživljavanje nekog zanata i tradicije i svaki podržava po jednu porodicu i omogućava joj bavljenje nečim što voli.

Novi, cirkularni sistem proizvodnje ostvaren je kroz korišćenje starih zanata karakterističnih za ovu oblast, čime se pronalazi posao za više od 20 zanatlija u neposrednom okruženju. Osim modnih komada, deo recikliranog i odbačenog materijala koristi se i za dizajn enterijera.

Bhukram, Tajland

Osnivači ovog brenda smatraju da brza moda ubija poljoprivredu, zanatstvo i raznolikost u biološkom, društvenom i kulturnom smislu. Mnoge važne odluke donose se lokalno, u saradnji sa svima koji učestvuju i sve se i proizvodi bez potrebe za transportom na drugi deo sveta.

Kroz kolekcije i šare pripovedaju se priče o lokalnom načinu života i običajima koje bi trebalo sačuvati od zaborava. Naravno, sve to obavlja se kroz povezanost sa prirodom i očuvanjem tradicionalnog načina života. Boje su prirodne i oslikavaju prirodu i odnos između nje i ljudi koji žive u okruženju.

Huner, Turska

Ovaj brend zanimljiv je po tome što pravi aksesoare, odnosno mahom torbe, od prethodno odbačenih jedara za brodove. Iako se ona u osnovi prave od ugljeničnih vlakana i plastične postave, koji su veliki zagađivači, nova namena daje im mogućnost da se koriste mnogo duže nego što je to prvobitno zamišljeno.

Glavni cilj brenda je da proizvedu nešto novo koristeći postojeće resurse, odnosno nešto što već postoji i moglo bi da ima novu namenu. Smanjenjem količine odbačenih stvari i korišćenjem već postojećih resursa može da dođe do alternativnih načina proizvode i izmene svesti o celokupnom stanju u industriji mode.

Izvor: The Guardian

Naslovna fotografija: Unsplash