Dve Pučinijeve opere u Madlenianumu
Na scenu Madlenianuma vraćaju se veliki operski spektakli sa mnogobrojnim ansamblom. Dve čuvene opere Đakoma Pučinija, suverenog gospodara operskih scena, publika Opere i teatra Madlenianuma će moći da pogleda u kratkom vremenskom roku na Velikoj sceni.
Operu Manon Lesko, zajedničku koprodukciju Narodnog pozorišta u Beogradu i Madlenianuma, publika će moći da gleda već ovog četvrtka, 23. decembra od 19.30 časova, i to posle skoro dve godine neigranja, jer je njeno poslednje izvođenje upravo bilo premijerno izvođenje na ovoj sceni 29. februara 2020. godine. U ovoj operi u naslovnoj ulozi debituje Ana Rupčić, kao i Vuk Zekić u ulozi brata Leska, a diriguje Đorđe Pavlović.
Pored toga, publika će 12. januara 2022. godine u 19.30 časova moći da pogleda i operu Toska – gostovanje ansambla Rumunske nacionalne opere Temišvara, koja prvi put gostuje na sceni Madlenianuma, a u kojoj igra i naš proslavljeni bariton Željko Lučić kao Skarpija, a diriguje Dejan Savić.
Ova opera trebalo da bude izvedena 28. decembra, ali je do pomeranja došlo usled propisanih epidemioloških mera Rumunije. Svi koji su kupili karte za ovaj spektakl moći će da ih vrate do 30. decembra na blagajnama Pozorišta Madlenianum i Muzeja Zepter. Onima koji su karte kupili online novac će biti vraćen automatski.
Pučini (Giacomo Puccini) je najreprezentativniji operski kompozitor epohe kasnog romantizma. Njegova dela se možda najviše podudaraju sa uvreženim konceptom opere kao sentimentalnim žanrom sa patetičnim ljubavnim dijalozima i obaveznim scenama smrti na kraju.
Sa muzičke strane njegove opere su dela nenadmašne orkestracije i melodijskih linija koje veoma rečito prate razvoj radnje, karaktera i emocija. Jedan od Pučinijevih uspeha leži u srećno izabranim libretima. Radnja se dešava u uzbudljivoj atmosferi koja deluje na emocije slušaoca/gledaoca i uvlači ga u priču do te mere da se zaboravlja na neubedljivost događaja i postupaka i jednostrano crtanje karaktera. Čovek sa sigurnim pozorišnim instinktom, Pučini je osećao scenu, tražio uzbudljive dramske sukobe i negovao kult velikih gestova i očajnih krikova koji rezultiraju iz jakih strasti.
Pučini je ovako formulisao tajnu svakog pozorišnog uspeha: „Postoje tri zakona kada je u pitanju pozorište: buditi interesovanje, iznenađivati i dirnuti“. Pučinijev stil je neposredni nastavak verizma, ali kroz svoje partiture i mozaično muzičko tkivo, Pučini sigurnom rukom majstora podvlači dramu, gradi iznenadne kontraste, velike gradacije, često teatralne i neubedljive. Tatim temperamentni izlivi, široka raspevanost melodijskih linija u smislu italijanske tradicije – to su glavne osobine Pučinijevog operskog stila.
Foto: Promo