Aleksandar Žikić: Veteranski amerikana bluz

Priča o bendu zvanom The LVC’z istovremeno počinje pre nekoliko decenija i upravo sada, a njihov koncept je organski, univerzalan i žanrovski nesputan. The LVC’z su svoju inspiraciju, uticaje i elemente muzičkog stila otkrili, a crpe i dalje, iz izvora definisanih bogatim nasleđem savremene popularne muzike, a posebno širokim odeljkom koji nazivamo amerikanom.

U početku cover bend, sa obradama nekih od najvećih autora današnjice – od Šela Silverstina i Šejna Mekgouena, preko Rendija Njumena i Džona Fogertija, do Krisa Kristofersona i Boba Dilana – The LVC’z su vremenom izrasli u značajan autorski sastav, čiji potencijal nesputano prevazilazi lokalne žanrovske muzičke okvire. EP Who is LVC’z je sastavljen od četiri pesme i u soničnoj strukturi dominira iskustvo i nepatvorena želja da se muzički uobliče neke večite istine, makar o vremenu koje se nikad vratiti neće. Frontmen Aleksandar Žikić govori za City Magazine.

Kako je stvarati muziku u „jeseni svog života”? Koliko Vas je uslovila epoha, politika, stanje u industriji zabave?

U mom životu i životu mojih bendova ne postoji nikakva „jesen“, što znači da nema ni zime – postoje samo proleće i leto koji se, prema potrebi i raspoloženju, neprestano smenjuju. To se nikada neće promeniti. Dakle, stvarati muziku danas isto je kao i uvek, samo bolje, jer se izvornom pokretačkom mehanizmu priključilo iskustvo. Stvari koje pominjete svakako utiču na izbor tema, ali sve ostalo je nezavisno od spoljašnjih uticaja. Epoha je razapeta između naglašene mlitavosti i preterane agresivnosti, politika je, kao i uvek, temeljena na prevari, podlosti i lukavstvu, industrija se bavi isključivo profitom i sve to uopšte nije zabavno. Ovo što mi radimo jeste.

Nekada je S.T.R.AH. bio beogradski Godfathers, a The LVC’z duguje amerikana zvuku… Kako se menjao tvoj muzički ukus a i pokretačka snaga za poslednjih 35 godina?

Najpre zahvaljujem na, svakako laskavom i nadam se makar delimično zasluženom, poređenju sa jednim od najvažnijih britanskih bendova s kraja dvadesetog veka. Drago mi je ako nas tako vidite, ali S.T.R.A.H. se nikada nije oslanjao na određene uzore, nego je svoju muziku stvarao i izvodio iz unutrašnje potrebe, u skladu sa svojim mogućnostima. Kao i The LVC’z, taj bend je, ozbiljnije nego ikada, re-aktiviran pre nekoliko godina i to je rezultiralo albumom Kvog!. Materijal za drugi album već je gotovo u potpunosti spreman i biće snimljen u prvoj polovini sledeće godine. To je, ujedno, vreme objavljivanja debi albuma The LVC’z, čija muzika ima najviše dodirnih tačaka sa onim što danas nazivamo amerikanom, ali ne robuje nijednom određenom žanru. Pošto je jedino što imamo sloboda stvaranja, trudimo se da tu privilegiju koristimo na najbolji mogući način. Moj muzički ukus se nije menjao, nego su se pojavljivale nove stvari kompatibilne sa njim i u tom smislu su postojala određena prilagođavanja.

Šta treba album da ponudi u odnosu na ovaj EP? Pretpostavljam da je suštinski identitet benda u koncertima, koji su planovi za 2022?

Album Lights Out At Never je spreman za objavljivanje i pojaviće se marta sledeće godine u izdanju Lampshade Media, koji se doslovno pokazao kao izdavač iz sna, na čemu smo veoma zahvalni. EP sa četiri numere Who is The LVC’z? funkcioniše i kao samostalno ostvarenje, ali i kao najava i uvod za album, sa kojim je direktno povezan. Muzika The LVC’z kreće se u svim pravcima istovremeno – na EP-ju su predstavljeni neki od njih. Sticajem okolnosti, od kojih smo neke sami stvorili, a neke delimo sa drugima, nismo preterano mnogo nastupali, ali verujem da je svaki nastup zapamćen. Imali smo, s druge strane, seriju prilično uspešnih rezidencijalnih nastupa u hotelu „Balkan” pre nekoliko godina, što ćemo, na nekom drugom mestu, ponoviti tokom promocije albuma. Nemamo nikakve posebne planove, što je garancija da će se većina njih ostvariti.

Autor naslovne fotografije: Zoran Jovanović Jus