50 godina od premijere filma „Kum”

Slavna saga o porodici Korleone ove godine obeležava pedeseti rođendan. Kuća Paramount Pictures objavila je novi trejler Kuma i najavila ponovno prikazivanje filma u odabranim bioskopima u SAD. Povodom godišnjice film će se ponovo prikazivati i u Velikoj Britaniji, a publika će imati priliku da ponovo (ili po prvi put) uživa u ovom antologijskom ostvarenju.

Još prošle godine Frensis Ford Kopola je otkrio da se Kum I vraća u bioskope 2022. godine sa novim 4K remasterom koji poboljšava kvalitet zvuka i slike ovog filma, jednog od najvećih u istoriji kinematografije. Slavni reditelj je potvrdio da nije menjao svoje ostvarenje –  apdejtovana ovogodišnja verzija koristi prednosti novih tehnologija dodajući kultnom delu novi (tehnički) kvalitet.

Kultna trilogija

Sve ostalo je još uvek  tu – briljantna režija, fotografija, muzika, glumačka ostvarenja… Kum, mafijaška drama zasnovana na istoimenom romanu Marija Puza, u bioskopima se stidljivo pojavila 1972, i niko joj nije predviđao veliki uspeh. U fokusu priče je italijansko-američka mafijaška porodica Don Vita Korleonea (Marlon Brando), a radnja se plete oko najmlađeg sina, Majkla (Al Paćino) koji se drži po strani ne želeći da učestvuje u porodičnim poslovima, ali biva u njih uvučen, sticajem okolnosti.

Put i transformaciju mladog Majkla Korleona od naivnog i nezainteresovanog do osvetoljubivog, mračnog, odlučnog i surovog mafijaškog naslednika maestralno je dočarao glumac Al Paćino. Pored njega, i harizmatičnog Marlona Branda, u podeli prvog dela Kuma bili su još i Džejms Kan, Robert Dival, Dajana Kiton, Talija Šajer. Kum je napravio zvezdu od Divala i revitalizovao karijeru Marlona Branda. 

Nakon velikog uspeha prvog dela 1974, snimljen je i nastavak u kom se smenjuju sadašnjost i prošlost – uspon na mafijaškoj lestvici i istorija porodice Korleone. Mladog Vita Korleona ovde tumači Robert de Niro. A šesnaest godina kasnije, 1990, predstavljen je i treći deo Kuma – priča o ostarelom mafijaškom bosu koji se suočava sa gorkim i neumitnim pogledom na svoj život.

Nagrade i trivije

Prvi deo trilogije Kum je 1972. godine nagrađen Oskarom za najbolji film i za najbolje adaptirani scenario (koji su zajedno napisali Kopola i Mario Puzo). Al Paćino koji je nominovan za najbolju epizodnu ulogu nije dobio nagradu, što se smatra jednom od većih nepravdi u istoriji dodele Oskara. Marlon Brando je, pak, nagrađen Oskarom za najbolju mušku ulogu, ali je odbio da primi nagradu. Naveo je i razlog – loš tretman Indijanaca u američkom društvu i kinematografiji. 

Partitura Nina Rote bila je nominovana za Oskara, ali je uklonjena sa liste nominovanih nakon što se saznalo da su delovi muzike originalno komponovani za italijanski film Fortunela iz 1958. Drugi deo Kuma dobio je nagradu za najbolji film i najbolju režiju i, ponovo – za najbolji adaptirani scenario. Robert Deniro je nagrađen Oskarom za najbolju mušku sporednu ulogu, a Nino Rota je ovoga puta dobio Oskara za najbolju muziku. I treći deo Kuma dobio je Oskara za najbolji film i za najbolju režiju, a Endi Garsija je dobio Oskara za najbolju sporednu ulogu.

Kopolini filmovi dobili su i mnoge druge nagrade i priznanja, a filmovi trilogije danas se smatraju remek-delom i klasikom filmske umetnosti. Na prestižnoj listi najboljih filmova svih vremena Američkog Instituta za film Kum I nalazi se na drugom mestu (na prvom je Građanin Kejn reditelja Orsona Velsa). Pohvale Kopolinom delu često su pristizale i od kolega – reditelj Stenli Kjubrik je film ocenio kao najbolji ikada snimljen i sa najboljom glumačkom podelom u istoriji kinematografije.

Svedočanstva

Put do zvezda je u Kopolinom slučaju bio zaista popločan trnjem. Producenti su ga odabrali tek pošto je više reditelja odbilo da režira film. Zanimljivo je i da se produkcijska kuća često mešala u odluke reditelja tokom snimanja. I sam Kopola je bio vrlo skeptičan po pitanju krajnjeg rezultata, ali i vrlo odlučan da realizuje ono što je zamislio. Nakon premijere u martu 1972, stvari su došle na svoje mesto, a publika i kritičari su vrlo brzo shvatili da pred sobom imaju izuzetno, vanvremensko ostvarenje.

Ovogodišnje obeležavanje pet decenija od premijere Kuma prilika je za podsećanje i ponovno uživanje. Tajna uspeha Kuma I je u mnogo čemu, a možda ju je najbolje objasnio sam reditelj. Frensis Ford Kopola je, naime, u jednom intervjuu ispričao kojom idejom se rukovodio radeći na prvom delu Kuma, i naveo da se usredsredio na portretisanje porodičnih odnosa, ali i na slikanje Amerike u jednom istorijskom trenutku.

„Odlučio sam da se fokusiram na priču o ocu i braći. Da uradim to kao klasičnu priču. Kao Šekspirovu priču. Da ispričam priču o čoveku koji mora da nađe naslednika. Ima jednog sina koji je čvrst i mafijaš. Ima jednog sina koji je pomalo praznoglav. Ima trećeg sina, najmlađeg, koga verovatno najviše voli, koji je ratni heroj i želi da se bavi politikom, a ne prljavim poslovima. Rekao sam im da je o tome reč u filmu.”

Naslovna fotografija: The Hollywood Archive / Hollywood Archive / Profimedia