Novo ruho Sava centra: šta donosi rekonstrukcija?

Sava centar je izgrađen u neverovatno kratkom roku i stvoren za sva vremena. Njegova arhitektura postala je vanvremenska i odlukom da bude kulturno dobro, pod zaštitom. Ali, ona nije mogla odoleti prepuštenosti vremenu bez adekvatnog ulaganja, kao ni potrebama drugačijeg ekonomsko-političkog sistema. Nedavno je SC privatizovan i kompanija Delta Holding započela je kompletnu rekonstrukciju. O tome šta nam novi život Sava Centra donosi, razgovarali smo sa autorima.

Sava centar je podignut kao reprezentativan arhitektonski objekat – inženjerske moći, modernizacijskih procesa, ideologije i težnji. Ipak, već dugo se govori o tome da njegovo neodržavanje vodi urušavanju i da je potrebna kompletna rekonstrukcija. Njegova arhitektura je pod zaštitom, vredna, simbolična i prepoznatljiva takva kakva je – šta nam onda donosi rekonstrukcija?

Objekat Sava centra je jedan od najprepoznatljivijih objekata u ovom delu Evrope. Osmišljen i realizovan od strane najvrsnijih stručnjaka u regionu pod vođstvom istaknutog arhitekte Stojana Maksimovića, predstavlja izuzetan arhitektonski poduhvat koji je bio među deset najboljih na svetu. Uprkos uspešnom početku, nije doživeo budućnost koju je predviđao svojom arhitekturom i kojoj je bio namenjen. Dosadašnja eksploatacija, razvoj kongresnog turizma i novi propisi i standardi u gradnji, inovativne tehnologije i sistemi koje se ubrzano razvijaju, kao i dugogodišnje neulaganje u objekat, nedvosmisleno ukazuju da je neophodno da Sava centar doživi sveobuhvatno osavremenjivanje u programskom, funkcionalnom i utilitarnom smislu uz očuvanje prepoznatljivog izgleda i osnovne, kongresne namene.

Idejno rešenje rekonstrukcije podrazumeva pre svega da objekat koji je simbol veličine i snage društva u kojem je nastao, vrati staru reputaciju, ali uz poštovanje dragocenih smernica koje su se vremenom pokazale kao značajne. Pravi primer su delegatske jedinice čija se namena značajno promenila kao posledica promena u načinu održavanja događaja i tipologiji savremenih kongresa. Takođe, najveći deo tehničkih, administrativnih prostorija u današnjem vremenu zauzimaju drastično manju površinu zahvaljujući inovativnim tehnološkim rešenjima, a na taj način oslobađaju prostor za druge sadržaje. Suština novog rešenja Sava centra predstavlja balans između novih uslova na tržištu i postojećih sadržaja koji su se pokazali kao integralni deo uspešnosti ovog objekta.

Spoljašnji prepoznatljiv izgled se zadržava, dok unutrašnjost doživljava susret postojećih elemenata i rešenja koji su se pokazali vanvremenskim, sa neophodnim inovacijama u pogledu bezbednosti, komfora, tehnologija, sadržaja i vizuelnog doživljaja. Kroz spoj prepoznatljivog i specifičnog identiteta koji Sava centar već ima a koji često nedostaje novim objektima, sa novim formama i prostorima koji će povećati i zaokružiti mogućnosti i kapacitete objekta, Delta Holding će dati pun smisao planiranim ogromnim finansijskim ulaganjima koja su daleko iznad ugovornih obaveza prema gradu.

Sava centar ima izrazito snažnu arhitekturu, zbog koje i jeste prepoznat kao kulturno i arhitektonsko nasleđe. Šta to za vas znači?

U Delta holdingu nikada nismo imali nameru da poništavamo i urušavamo vrednosti i identitet Sava centra. Bilo kakvu neadekvatnu i suštinsku promenu u arhitekturi i enterijeru shvatili bismo kao Pirovu pobedu. Veliko poštovanje prema objektu i delu navodi nas da tokom celokupnog projekta težimo pronalasku pravog odnosa između starog i novog, a ograničenja ne shvatamo kao prepreke već dodatne smernice.

Pored zaštite Zavoda, postoji niz novih propisa koji zahtevaju promene a koje nisu na prvi pogled vidljive posetiocu. Potrebno je da dodamo mnoštvo neophodnih sistema naročito u domenu AV sistema, sistema za grejanje i hlađenje, ali i protivpožarne zaštite (npr. biće izgrađeno osam novih evakuacionih stepeništa). Tehničko-tehnološko osavremenjivanje, u fizičkim ograničenjima prostora koji se zadržavaju, pokazali su se kao kompleksniji zadatak nego enterijersko uklapanje novog i postojećeg.

Svojevrsni kulturni spomenik i arhitektonsko remek-delo, ne samo zbog arhitekte Stojana Maksimovića, već i enterijeriste Aleksandra Šaletića, upravo taj vremeplov koji se otvara kada se kroči u utrobu Sava centra je ono što ga čini. Prizori njegovog enterijera su elementi duboko ukorenjeni u vremenu u kojem su nastali – i kao takvi nisu izraz sadašnjeg, savremenog trenutka, što podrazumeva promenu i „osavremenjivanje”. Ali, baš oni ga čine prepoznatljivim i vrednim, i njihovo poništavanje značilo bi i kraj Sava centra. Kako ste se uhvatili u koštac s tim izazovom?

Upravo je taj značaj, kao i kontrasti koje ste spomenuli, presudio da pristup bude višeslojan i različit. Kako bi mera i odnos bili idealni uključili smo Zavod za zaštitu spomenika u ranoj fazi projekta. Složili smo se da postoje prizori koji su ukorenjeni u nekom drugom vremenu, ali su istovremeno oni za nas bili ključni jer imaju vrednost koja prevazilazi svaki trenutak. Pored svih turbulentnih promena koje su se dešavale u društvu, postoje prostorije čija je važnost prevazilazila izazove vremena. Tu pre svega mislim na čuvenu Veliku dvoranu, poznatiju i kao Plava dvorana, ali i Centralnu kongresnu dvoranu čiji se kulturni i kongresni značaj nije izgubio. Nasuprot njima, postoje i originalni delovi Sava centra koji su u prethodnom periodu transformisali u drugačije prostore kako bi pronašli svrhu u novom vremenu. Ko pamti Sava centar od samog početka, sigurno i prepoznaje elemente koji nisu u svojoj izvornoj formi i upotrebi već dugi niz godina.

Sava centar je jedan od najkompleksnijih i najsloženijih objekata na ovim prostorima, samim tim njegova rekonstrukcija je poduhvat koji pre svega zahteva mnogo vremena. Osim vremena, ovaj projekat sa sobom nosi i veliku odgovornost i baš zbog toga smo mu pristupili veoma temeljno i sveobuhvatno.

U kojoj meri zadržavate elemente enterijera? Njegove zelene cevi i narandžaste otvore, oblu tipografiju zemljanih boja sedamdesetih godina XX veka, staklenu rasvetu i hojga tepih u foaeju, kružno sedenje u kafeima i oštru geometriju iscrtanu na zidovima kongresnih sala…Na koji način te vizuelno jake elemente prošlog vremena uklapate u savremenu rekonstrukciju i novi život objekta?

Veličina i kompleksnost objekta su uslovili i različit pristup – od zone do zone. Veliku pomoć imamo od, ranije pomenutog, Zavoda jer su povratne informacije koje dobijamo od njih pokazatelj da li idemo u dobrom pravcu za svaku zonu. Naša ideja je, u najširem smislu, koncipirana gradacijski. Imamo prostore koje zadržavamo u celosti u prepoznatljivom izgledu, zatim prostore u kojima se prepliće staro i novo (npr. javni prostori), i na samom kraju potpuno nove prostore. Novi prostori će napraviti skladnu sinergiju u celom kompleksu i omogućiti bolju iskorišćenost, a tu se pre svega misli na novu komercijalnu zonu na mestu nekadašnjih tehničkih prostorija u niskom prizemlju, novu banket salu na mestu otvorenog restorana i zimsku baštu.

Nove instalacije za grejanje i hlađenje, nedostajuće protivpožarne instalacije nameću male vizuelne promene u novom plafonu, ali svakako da će on ostati otvoren i da ćemo zadržati određene kanale u zelenoj boji. Novi Sava centar će zadržati svoju oštru geometriju, ali će biti uvedene fleksibilne zone koje mogu lako da se transformišu i budu višenamenski prostor jer su to zahtevi savremene kongresne industrije.

Šta možemo da očekujemo kada sutra kročimo u Sava centar?

Zaista mislim da možete da očekujete skladnu kombinaciju starog i modernog. Na samom ulazu, iz ulice Milentija Popovića, sačekaće vas prepoznatljivi javni prostor, tehnografska mapa sveta, dugački holovi, lebdeći galerijski prostor, smena sivih betonskih i zelenih površina koji ostaju ključni akcenat enterijera. Idući dalje ka salama, videćete betonske mostiće, stare i nove elemente. Nova rasveta predstavljaće omaž originalnim rešenjima u kombinaciji sa mekšim i nežnim slapovima, kako bi se stvorio balans oštroj geometriji postojećih betona. Centralna kongresna dvorana će zadržati tapiserije i oštre linije po kojima je prepoznajemo.

U Plavoj dvorani najveće promene će podrazumevati promene u audio i vizualnim rešenjima, a sedišta će biti daleko komfornija tako da će posetioci sa velikim zadovoljstvom uživaju u koncertima, baletskim predstavama, filmskim premijerama i mnogim drugim programima. Sava centar u novom sjaju će imati i nove celine, kao što je banket sala na mestu nekadašnjeg otvorenog restorana i zimska bašta, između objekta A i B, koja će stvoriti nesvakidašnju zelenu oazu u objektu i pojačati povezanost ove dve celine. Baš kao nekada, zelenilo će ostati jedna od najlepših odlika Sava centra.

Sava centar je već prošao kroz različite transformacije, od čega je najznačajnija bila izgradnja i pregrađivanje butika u enterijeru, i to u drvenoj konstrukciji. Šta sada podrazumeva „reogranizacija prostora”?

Stihijska i neplanirana izgradnja butika u drvenoj konstrukciji, a kasnije i drugih lokala od raznih materijala, sa plafonima od tabli lesonita i pleksiglasa učinili su da organizacija Sava centra izgleda neprofesionalno. Preplitanje komercijalno-poslovnih i kongresnih zona nisu deo savremenih zahteva tržišta i neophodno je jasno odvojiti ove zone. Mi smo vertikalno podelili ove dve zone u objektu A, tako da ćemo na visokom prizemlju imati dva ulaza, ceremonijalni će biti samo kongresni ulaz, a nekadašnji tehnički ulaz će biti ulaz za komercijalni deo. Takođe, ceo nivo niskog prizemlja će imati komercijalnu namenu uz sadržaje koji će privući posetioce da u objekat dolaze svaki dan. Objekat B ostaje dominantno kongresne namene.

Da li ste u kontaktu sa Stojanom Maksimovićem?

Da, možemo da se pohvalimo da smo dobili saglasnost Stojana Maksimovića na predlog rekonstrukcije i koncept enterijera.

Arhitektonsko-inženjerski tim

Veoma pažljivo smo birali saradnike na ovom projektu, tako da danas sa nama rade izuzetno iskusni projektanti, konsultanti iz različitih domena, ali i mnogi drugi eksperti. Inženjerski tim Delta Real Estate-a čine: direktorka projektovanja i izgradnje Katarina Gajić dig. menadžeri i koordinatori projektovanja izgradnje – Ljiljana Kotaranin dim, Marija Predić dia, Aleksandra Mitić dig, Marko Kecman dig, Vladan Lazerević die i Dušan Filipović dig. Tim se proširuje kako se rekonstrukcija usložnjava i u narednom periodu će se pridružiti novi stručnjaci.

Fotografije: Delta Real Estate/Promo