POPreko o… Konstrakti

Ovako je to bilo. Maja (Uzelac) je režirala spot za Neam šamana i poslala mi da vidim. Sticajem okolnosti premijera spota imala je celu moju porodicu u publici i odmah nakon prvog emitovanja (reprize su zatražene odmah zatim), krenula su pitanja – Tata, šta je to šaman? Ko je Emina Jahović? A što ona kod doktora pravi frizuru? A što je ona obukla vukovu kožu? A je l’ to šaman? A što Konstrakta nema šamana? A je l’ ona tužna zbog toga?…

Konstrakta je pokrenula diskusiju koja se i dan danas nastavlja kada se ta pesma čuje u kući ili u kolima. Sve što se ovih dana dešava oko mene (svuda oko vas?) samo je repriza na kub svega toga.

Ja sam se tada iz sveg srca zaljubio u koncept. U neviđen pop koncept na ovim, srpskim i eks-jugoslovenskim, prostorima. U ovako radikalan, a i dalje pop koncept. U koncept koji sam sam sebi objasnio i krstio ga kao „INTERNET POP” (caps-lock jer danas deca i moderni umetnici zaborave da ga isključe). Konstrakta je INTERNET POP. I dok je u istoriji popa (donekle), roka (pristojno) i hip hopa (iznenađujuće) velika količina izvođača eksploatisala tzv. stream of consciousness kao svoj umetnički izraz ili izgovor za to što ne umeju da skrase misli na jednom mestu i poređaju ih u nekom zavodljivom redu, INTERNET POP je Konstraktina konstrakcija (sic).

INTERNET POP je refleks ovih naših dana. Činjenice da imamo kraću i tanju koncentraciju od kolibrija, da nam misli neprekidno lutaju i da kroz njih skačemo kao „s teme na temu”, da nam u tom procesu iskaču popapi, esemesovi, vajberi, vocapovi, instagramovi, tvitovi, lajkovi, hejtovi, komentari, a ponekad nam zvoni i telefon i držimo novine (od papira!) u rukama. Ili baš pričamo s nekim. Koga dugo nismo videli.

Konstraktin INTERNET POP je umelodičena ras-pop-evana „situacija”, pazi mene „konstrakcija”, „situacija” u kojoj nam se život odvija. Neprekidno smo na raskršću onoga što smo hteli da kažemo i/ili čujemo ometeni hiljadama drugih stvari. Pitaju se ljudi – kakva je to pesma, samo nabraja šta joj pada na pamet, a sve je jasno – Konstrakta samo nabraja sve što joj pada na pamet imitirajući svakoga od nas ponaosob. Duhovito i cinično. S najboljom namerom i cinično. Usred srede i cinično. Zarad svih nas i cinično. Jer umetnica mora biti zdrava. Za tako nešto.

Nikada nisam slušao, sem slučajno, Mistake Mistake. Zemlju Gruva još manje. Ja nemam nikakav odnos prema sceni sa koje Konstrakta dolazi (ako ikakva scena koja se može oformiti oko nje uopšte i postoji). Za mene postoji samo Konstrakta i postoji od kada nema šamana. Poslednjih godina sam intenzivno kopao po istoriji srpskog i eks-jugoslovenskog popa i rokenrola u pokušaju da nadoknadim propušteno i sortiram stvari, onako kako se meni dopadaju, ali i u pokušaju da razumem neki evolutivni istorijsko-hronološki sled „scene”.

Nema stvari kao što je Konstrakta. Naročito ne u Srba. Ovde je pop muzika retko bila umetnost. Još ređe „komplet umetnost” (kao „komplet lepinja”). Bebi Dol. Oliver Mandić. Josipa Lisac, ako zavirimo kod komšija (i zažmurimo na to da je Josipa mnogo više od „popa”). Prilika da neko izgleda kako peva i kreira sliku kakvu kreira muziku. Neko ko izmišlja svoj svet da biste bolje razumeli ovaj vaš.

Konstrakta je pop-koncept. Nešto što se ne zatiče često. Ona ima humora, duha i pameti. To su vam i pojedinačno „retkozatekljive” osobine u pop muzici, a tek na gomili – jedva da ima primera! Ne kažem da je Konstrakta izmislila „pametan pop”, ali kažem da joj je to vrlo lako i pitko pošlo za rukom. Ako vam ova muzika ništa ne govori, je*iga, znate već – onda ništa. Ali bi trebalo. Nešto.

Naslovna fotografija: YouTube Printscreen/Eurovision Song Contest