Premijera predstave „Čardak ni na nebu ni na zemlji“

U Pozorištu Boško Buha biće premijerno izvedena predstava Čardak ni na nebu ni na zemlji Ane Đorđević u režiji Jane Maričić u subotu, 9. aprila u 12.00 i u nedelju 10. aprila u 20.00 u Teatru Vuk.

Reditelj i scenograf Jana Maričić

Kostimograf Marija Marković – Milojev

Povezani članci

Ivana Vuleta otkrila razlog zbog kod nije bila na dočeku ispred Skupštine

Kompozitor Božidar Obradinović

LICA:

• Aždaja – TEODORA RISTOVSKI
• Princeza Zvezdana – MILICA SUŽNJEVIĆ
• Carević Nenad – MARKO PAVLOVIĆ
• Carević Gvozden – LUKA SEVIĆ
• Carević Predrag – STEFAN JEVTOVIĆ
• Otac – MILJAN PRLJETA

REČ PISCA

Srpske narodne bajke, među kojima je Čardak ni na nebu ni na zemlji verovatno najpoznatija, u značajnoj meri po vrsti osnovnih motiva liče na sve svetske bajke, jer, kao i sve one, ponavljajući slične obrasce i arhetipove, govore o istom događaju – konačnoj pobedi Dobra nad Zlim. Koristeći univerzalni jezik simbola i hermetičnu, repetitivnu naraciju, koja se često ponavlja iz dela u delo kao matrica koja ukazuje na pravilnosti u tom procesu, narodne bajke celog sveta bave se istom pričom nad pričama – procesom sazrevanja Dobra do tačke u kojoj postaje prepoznatljivo, i samim tim dovoljno moćno. One govore o istini, proverenoj kroz viševekovno iskustvo celog čovečanstva, da je istinsko Dobro uvek i bez razlike pobednik u životnoj utakmici, mada se ta pobeda ostvaruje, bez razlike, kroz mukotrpne procese savladavanja brojnih, neočekivanih, i često naizgled nesavladivih, iskušenja.

Zaplet bajke Čardak ni na nebu ni na zemlji počiva na prepoznatljivom motivu otmice princeze od strane natprirodne sile – zveri, nemani, aždaje. Zastrašujuće moćna, i ujedno divlja, devijantna sila otima od sveta i čoveka ono najnežnije, najlepše – njegovu dušu, oličenu u liku mlade devojke. Sve što je emotivno, intuitivno, poetično u muškom svetu, okrenutom ekspanziji i borbi, biva oteto, što je neka vrsta kazne za zanemarivanje duševnosti i ujedno iskušenje, koje pred svet i čoveka stavlja zadatak da tu zapostavljenu ženstvenost vrati nazad.

Ali ko je među ljudima dovoljno moćan da to učini, i koje su osobine neophodne za to? Fascinantna istina o kojoj govore mnogobrojne narodne bajke, a koja je idejna srž komada Čardak ni na nebu ni zemlji je ta da ključ za konačnu pobedu Dobra, spašavanje duše i put ka Celovitosti, nikada nije tamo gde se očekuje, gde se on glasno i samouvereno obećava. On se uvek nalazi u nenametljivom, gotovo nevidljivom, u onom najneuglednijem, onom konvencionalno najslabijem. Ni inteligencija i obrazovanje, oličeni u princu Predragu, ni izuzetna fizička snaga, oličena u Gvozdenu, nisu osobine dovoljne da čovečanstvo spasi svoju Zvezdanu – svoju svetlost, svoju dušu. Nju može da spasi samo ono što nije podložno potkupljivanju i sujeti, i na šta se i u drevnom i modernom svetu, najmanje računa –bezuslovna bratska ljubav.

Oličena u Nenadu, autsajderu u životnoj utakmici, istrajna žrtvena Ljubav, koja nas obara na kolena u poniznosti i skromnosti – to je ono što spasava svet od konačne propasti i što, prema bajci Čardak ni na nebu ni zemlji, mom pozorišnom komadu nastalom po njenim motivima, ali i po nebrojenim bajkama i mitovima širom sveta, uvek, bez greške, čini da se najstarija svetska priča, ona o borbi Dobra i Zla, završi slavljem ovog prvog, u koje svi, ma i ne bili svesni toga, verujemo svim srcem.

REČ REDITELJKE

Bio jednom jedan dečak i zvao se Nenad. Od njega se niko ničemu nije nadao, jer je bio trapav i uopšte nije bio vešt sa mačevima. Stalno se saplitao i padao. Nije umeo da igra fudbal, a ni sa igricama nije dobro stajao. Ni čitanje mu nije išlo od ruke, a tek švrakopis kakav je imao! I tu nije kraj: Nenadu je često curio nos, a umesto maramice, koristio je svoje rukave… Nekad i nogavice, iako to zvuči neverovatno!

Ali, Nenad je imao jedan poseban dar. Bio je dobronameran, a to ne ume svako. I ne samo to, nego je umeo i da prepozna kad je neko zaista dobronameran, a kad se pretvara. Uvek bi osetio ako se neko samo pravi fin, a u stvari je zloća. Verovao je da sa preterano, neprirodno finim bićima treba biti oprezan, jer često hoće da nas prevare. Kao, na primer, Aždaja. Smeška se i laska ti, a nemaš pojma šta u stvari misli. Nije ni tamo, ni ovamo; ni na nebu, ni na zemlji. Nego tako lebdi u nekoj nejasnoći i pretvara se. E, tu je Nenad bio majstor. Da oseti istinu i postupi ispravno. Zato je jednoga dana postao pravi car. Slinav i trapav, ali ipak car.

Fotografije: Vladimir Jablanov