Web 3.0 – Budućnost u nastajanju
U drugoj dekadi 21. veka svedoci smo razvoja nove faze interneta – Veb 3.0 je nov koncept, potpuno drugačiji od pređašnjih. Zasniva se na decentralizaciji, otvorenosti, i većoj podobnosti za korisnike – u pitanju je potpuna orijentisanost na prilagođavanje njihovim potrebama, kao i neograničena dostupnost.
Prvih trideset godina interneta
Podsećanja radi, umreženi smo od početka devedesetih. Tvorac koncepta World Wide Web je Tim Berners Li, britanski naučnik. Mrežu bez koje je danas život nezamisliv Li je izumeo 1989. dok je radio u CERN-u, evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja. Veb je prvobitno zamišljen i razvijen da bi se zadovoljila potražnja za automatizovanim deljenjem informacija između naučnika na univerzitetima i institutima širom sveta.
Povezani članci
Osnovna ideja bila je da se spoje evoluirajuće tehnologije računara, mreža podataka, i hiperteksta u moćan, globalni informacioni sistem, lak za korišćenje. Do kraja 1990. Tim Berners Li je pokrenuo prvi veb server i pretraživač u CERN-u – najpre je razvijen kod za veb server na NeKST računaru.
Prvi veb server u SAD pokrenut je decembru 1991. godine, a nakon ove rane faze stvari su se brzo zahuktavale. Narednu fazu – Veb 2.0 odredile su veb lokacije koje naglašavaju sadržaj koji generišu korisnici. Fokus je, dakle, na dobrobiti krajnjih korisnika – na jednostavnosti korišćenja, participativnoj kulturi i interoperabilnosti. Odnosno, na kompatibilnosti sa drugim proizvodima, sistemima i uređajima.
Veb 3.0 je poslednja faza brze evolucije koja se pred našim očima odigravala u poslednjih trideset godina – od mreža statičnih stranica, preko mreže saradnje i povezivanja, došlo se do semantičke mreže.
Poslednja faza evolucije
Principi novog, sve prisutnijeg interneta, na prvi pogled deluju zbunjujuće. Reč je o budućnosti u nastajanju, tehnologiji koja je u svojoj ranoj fazi razvoja. Veb 3.0 se smatra novim velikim evolucionim skokom interneta, i tek se definiše. Poznato je da se on naslanja na ono što je Berners Li pre dvadesetak godina u teoriji nazvao – semantičkim vebom.
Pošto kompjuteri nemaju pouzdan način da obrađuju semantiku jezika (da otkriju stvarni kontekst u kojem se reč ili fraza koristi), Li je došao na ideju da bi trebalo da se formira semantička mreža tako što će se uneti određena struktura u smisleni sadržaj veb stranica i tako omogućiti rad softvera koji bi izvršavao sofisticirane zadatke za korisnike.
Osnovni princip na kome se zasniva Veb 3.0 je decentralizacija. To znači da nije potrebna dozvola centralnog organa da se bilo šta objavi na vebu, da nema centralnog kontrolnog čvora, pa tako nijedne tačke kvara… Onemogućena je neselektivna cenzura i nadzor. Veb 3.0 je i otvoren – softver otvorenog koda razvija otvorena i dostupna zajednica programera i to – pred očima javnosti.
U mreži Veb 2.0 računari koriste protokol za prenos hiperteksta – HTTP u obliku jedinstvenih veb adresa za pronalaženje informacija, koje se čuvaju na fiksnoj lokaciji, uglavnom na jednom serveru. Kod Veb 3.0 informacije se pronalaze na osnovu sadržaja, i mogu da se čuvaju na više lokacija istovremeno. Dakle, Veb 3.0 omogućava sveprisutniji i povezaniji sadržaj kom pristupa više aplikacija. Tu je i potencijal da se korisnicima pruži daleko veća korisnost – novi veb prevazilazi društvene medije, strimovanje i onlajn kupovinu većine Veb 2.0 aplikacija.
Bazični koncept decentralizacije bi mogao da razbije ogromne baze podataka koje trenutno drže internetski giganti poput Fejsbuka (sada Meta) i Gugla, a to bi dalo veću kontrolu korisnicima. Sa Veb 3.0 svi podaci biće generisani različitim i sve moćnijim računarskim resursima, uključujući mobilne telefone, desktope, uređaje, vozila i senzore. A podatke će prodavati korisnici putem decentralizovanih mreža podataka, te tako zadržati kontrolu vlasništva nad njima.
Važna odlika novog veba je i to što omogućava učesnicima (a svako zainteresovan može da učestvuje) direktnu interakciju bez prolaska kroz pouzdanog posrednika, i bez bilo čije dozvole.
Prednost je i to što mogućnosti poput semantičkog veba, veštačke inteligencije i mašinskog učenja (koje su u osnovi Veb 3.0) imaju veliki potencijal, i moći će da se primenjuju u mnogim oblastima. Računari će davati brže i relevantnije rezultate u nizu različitih oblasti (razvoj lekova ili novih materijala, na primer), a tu je i posebna pogodnost – sve više novih uređaja biće povezano sa internetom.
Kontrola privatnosti
Posebna prednost Veb 3.0, kako još navode IT stručnjaci, je i što će korisnicima davati mnogo veću kontrolu nad njihovim ličnim podacima. Ovo može pomoći da se ograniči sadašnja praksa prikupljanja ličnih podataka veb korisnika – bez njihovog pristanka ili nadoknade.
Ova praksa današnjeg interneta omogućila je tehnološkim gigantima da postanu monopolistički. Za mnoge kompanije kao što su Google, Facebook, Tvitter i druge, više podataka vodi ka personalizovanijim oglasima. Ovo dovodi do više klikova i na kraju do većeg prihoda od oglasa. Eksploatacija i centralizacija korisničkih podataka je suština načina na koji je veb kakav poznajemo i koristimo danas dizajniran da funkcioniše.
Veb 2.0 aplikacije stalno doživljavaju povrede podataka. U Veb 2.0 nemate nikakvu kontrolu nad svojim podacima ili načinom na koji se oni čuvaju. U stvari, kompanije često prate i čuvaju korisničke podatke bez pristanka svojih korisnika. A sve podatke poseduju i kontrolišu kompanije zadužene za ove platforme.
Veb 3.0 onemogućava ove zloupotrebe, i poboljšava internet kakav danas poznajemo. Veb 3 aplikacije se pokreću ili na blokčejnovima, ili na decentralizovanim mrežama mnogih peer to peer čvorova (servera), ili se pak koristi kombinacija ovih metoda. Ove aplikacije se često nazivaju dapps (decentralizovane aplikacije).
Blokčejn
Danas je sva infrastruktura popularnih sajtova i socijalnih mreža u vlasništvu korporacija i, u izvesnoj meri, kontroliše se propisima koje su postavile vlade. Ovo je bio najjednostavniji način da se izgradi mrežna infrastruktura – neko plaća da instalira servere i da na njima podesi softver kojem ljudi žele da pristupe onlajn, a onda naplaćuje njihovo korišćenje. Ili, pak, dozvoljava besplatno korišćenje uz posebna pravila.
Danas su tu druge opcije, a posebno – blokčejn tehnologija. Blokčejn je relativno nov metod skladištenja podataka na mreži, koji je izgrađen oko dva osnovna koncepta – šifrovanja i distribuiranog računarstva. Blokčejn je sistem u kojem se evidencija transakcija izvršenih u bitkoinu ili drugoj kriptovaluti održava na nekoliko računara koji su povezani u peer-to-peer mrežu. U ovoj mreži svaki računar se ponaša i kao server i kao klijent – postavlja i prima datoteke, a propusni opseg i obrada distribuirani su među svim članovima mreže.
Blokčejn i kriptovalute podstiču veliki deo Veb3.0 trenda, posebno zato što blokčejn suštinski menja model iz centralizovanog u decentralizovan. Ova tehnologija menja proces za obavljanje transakcija između dva entiteta, i potresa same temelje veb arhitekture.
Kontroverze
Neki IT stručnjaci smatraju da je postavka Veb 3.0 labav koncept koji čini decentralizovan skup tehnoloških komponenti zasnovaniih na upotrebi blokčejna i drugih tehnologija koje koriste kriptovalute. Drugi, pak, smatraju da nova mreža služi za odvajanje modernog, sofisticiranog veb sadržaja i funkcionalnosti od velikih tehnoloških organizacija koje ga kontrolišu, kao i za, sa druge strane, promociju upotrebe kriptovaluta i drugih decentralizovanih finansijskih ideja.
A sama decentralizacija sa sobom nosi značajne pravne i regulatorne rizike. Sajber kriminal, govor mržnje i dezinformacije koje je već teško kontrolisati mogu da eksplodiraju u decentralizovanoj strukturi zbog nedostatka centralne kontrole. Isto tako, decentralizovana mreža svakako otežava regulaciju i sprovođenje zakona. Jedno od ključnih pitanja glasi: Zakoni koje zemlje bi se primenili na konkretnu veb lokaciju čiji se sadržaj hostuje u brojnim zemljama širom sveta?
Veb 3.0 – primeri
Secret Network scrt.network je platforma privatnosti podataka za Veb 3.0, prvi blokčejn sa pametnim ugovorima koji čuvaju privatnost. Pametni ugovori su samoizvršni delovi koda kojima se upravlja na blokčejnu. Većina blokova koji podržavaju pametne ugovore, kao što je Ethereum, podrazumevano su javni. To znači da su svi podaci koji se koriste u njihovim pametnim ugovorima izloženi javnosti. Secret Network poboljšava tradicionalne pametne ugovore podržavajući šifrovane ulaze, šifrovane izlaze i šifrovano stanje za pametne ugovore – privatnost podataka za osetljive informacije uskladištene na blokčejnu.
Privatnost je, inače, od suštinskog značaja za bezbednost i usvajanje Veb3.0. Secret Network je primer nove i jedinstvene funkcionalnosti privatnosti u prostoru. A ona je osnova za sledeću generaciju uspešnih Veb 3.0 aplikacija.
Zanimljivi Veb 3.0 primeri su i – Diaspora – Neprofitna, decentralizovana društvena mreža diasporafoundation.org, Steem – blogerska i društvena platforma zasnovana na blokčejnu steem.com, Augur- decentralizovano tržište berze augur.net, OpenSea – tržište za kupovinu i prodaju NFT-ova, i samo po sebi izgrađeno na Ethereum blok lancuh opensea.io, Sapien – Još jedna decentralizovana društvena mreža, izgrađena na blokčejnu Ethereum www.sapien.network, Uniswap – decentralizovana razmena kriptovaluta uniswap.org, kao i lanac snabdevanja zasnovan na blokčejnu Everledger – everledger.io
Povezani članci
