Veoma pohvalna kritika filma „Sve u isto vreme“: Čudesne sudbine Evelin Kvan
Za Danijela Šejnerta i Danijela Kvana, skraćeno Danijeli (Daniels), prvi put sam čuo kada je na Sandensu početkom 2016. za režiju nagrađen njihov dugometražni prvenac Čovek-švajcarski nož (Swiss Army Man). Kasnije je ovaj film prikazan na 45. FEST-u, pa sam na velikom platnu iskusio priču o brodolomniku (Pol Dejno) koji koristi leš utopljenog sadruga (Danijel Redklif) kako bi preživeo u divljini. Ne, nije u pitanju film o kanibalizmu, ali jeste jedno krajnje bizarno crnohumorno zamešateljstvo krajnje uvrnute estetike. Film me nije oduševio, ali sam ga dobro upamtio. Danas, šest godina kasnije, Danijeli su se vratili i znatno podigli uloge.
Sve u isto vreme (u originalu: Everything Everywhere All at Once, srpski distributer: MCF MegaCom Film), film koji se trenutno prikazuje u našim i svetskim bioskopima i u kome glavne uloge tumače Mišel Jeo (glumica sa karijerom koja traje već četiri decenije, zvezda filmova Policijska priča 3, Pritajeni tigar, skriveni zmaj, Sutra ne umire nikad i Ludo bogati Azijati) i „Džonatan“ Ke Huj Kvan (koji se kao dečak tokom 80-ih proslavio filmovima Indijana Džons i ukleti hram i Gunisi, da bi se početkom dvehiljaditih potpuno povukao iz glume) pogodak je sam u centar mete.
Što se mene tiče, ovo je (za sada) film godine. 10/10. Bez obzira što Sve u isto vreme nema baš najoriginalniju premisu (pročitajte još jednom naslov ovog teksta), Danijeli uspevaju da svoju filmsku priču učine veoma svežom i veoma, veoma komunikativnom. Da, ima tu Ženea, Gilijama, sestara Vačovski i drugih nadahnuća, ali svi ti uticaji su veoma lepo uklopljeni i razultiraju filmom koji uspeva da se izbori za vlastitu posebnost.
Zaplet filma Sve u isto vreme deluje potpuno ludo, toliko ludo da je izgledalo da se sa takvom postavkom ne može napraviti dobar film. Evo zvaničnog distributerskog sinopsisa: „Starija kineska imigrantkinja Evelin Kvan je uvučena u nezamislivu avanturu u kojoj sama pokušava da spasi svet istražujući paralelne univerzume u kojima se sreće sa životnim putanjama koje je mogla da vodi“. Zvuči kao recept za katastrofu? Možda, ali je to tako samo „na papiru“.
U praksi, Sve u isto vreme isporučuje bez zadrške. Film počinje kao „klasična“ drama, da bi u već negde oko 20-og minuta skliznuo u potpuno ludilo. Danijeli su odbili Marvel (ponuđeno ima je da rade Lokija) kako bi završili započeti rad na sopstvenom multiverzumu i nisu pogrešili. Čovek-švajcarski nož je skrenuo pažnju na njihovo postojanje, ali to je ipak bio „mali“ film za relativno uzak krug ljudi. Novi film je Danijele učinio rediteljskim zvezdama. A evo i zašto…
Film Sve u isto vreme privlači toliku pažnju jer je u pitanju zaista retka zverka: uspešan hibrid autorskog filma i blokbastera. I ranije je slično pokušavano, ali uglavnom bez nekog većeg uspeha. Autorski blokbaster je oksimoron, neuhvatljivo mitsko biće koje su pokušali da uhvate samo najhrabriji, a koje je retko ko stigao. Snimiti film koji istovremeno „sedi na dve stolice“ je veoma teško, posebno ako želite da taj film bude dobar (to najbolje znaju Kris Nolan i Edgar Rajt).
Danijeli svojom novom režijom postižu tu pravu meru: iako je srž filma u direktnoj vezi sa američkom nezavisnom produkcijom (složeni odnosi u porodici kineskih imigranata je ono što pokreće radnju), akcija u filmu je zaista spektakularna, veoma hongkongška (što je i prikladno imajući u vidu početke Mišel Jeo), istovremeno duhovita i uzbudljiva. Sve u isto vreme je film koji se gleda otvorenih usta, istinski luda vožnja koja, što je od svega i najvažnije, zaista vodi nekuda.
Mišel Jeo briljira u ulozi koja je prvobitno bila namenjena njenom filmskom partneru s početka karijere, legendarnom Džekiju Čenu. Danijeli su ipak na kraju odlučili da glavni lik bude žena, omogućivši Mišel Jeo da ostvari najupečatljiviju ulogu u svojoj filmografiji (a to nije nimalo lak zadatak imajući u vidu njen zadivljujući rezime). Jeo je dvostruko odlična: kao dramska glumica i akciona heroina, a sve to u istom filmu. Ako početkom sledeće godine ne dobije nominaciju za Oskara, biće to velika nepravda.
Ke Huj Kvan je takođe odličan (a uz to i liči na Džekija Čena, što samo pojačava metatekstualnost), dok je Stefani Hsu, treći ključni glumački igrač, takođe na visini zadatka (u ulozi koju je prvobitno trebalo da tumači komičarka/reperka Akvafina). Veterani Džejmi Li Kertis (serijal Noć veštica) i Džejms Hong (Velika gužva u Kineskoj četvrti) dobili su sočne i veoma upečatljive epizode, a tu je i Dženi Slejt u prekrasnoj minijaturi.
Sve u isto vreme je jedan veoma šaren i veoma dinamičan film, bučan i hektičan, a istovremeno veoma ličan i dirljiv. Naravno, ima u filmu dosta nadrealnog, ima preteranog, neumerenog i prenaglašenog: ali svi ti elementi su uspešno uklopljeni u priču. Trajnje od 140 minuta proleti brzo zato što je ritam zaista besprekoran, sklad koji postižu reditelji i montažer Pola Rodžers je nešto što se retko sreće.
Sve u isto vreme je film koji mami osmeh na lice, tokom projekcije se u sali u više navrata orio glasan smeh, ali nije samo zabava puke zabave radi. Kada se sve vratolomije sklone na stranu, Danijeli pre svega žele da nam ispričaju priču o poremećenim porodičnim odnosima, sve to sa puno takta i ljubavi prema svojim junacima. Prava majstorija, nema šta!
Fotografije: A24