SFER IK: Umetnički muzej usred meksičke prašume

Umetnost moramo da vidimo, čujemo, doživimo i promislimo. U suprotnom, nema mnogo smisla. Muzeji i galerije se zato obično podižu u naseljenim mestima, u blizini publike, dok savremena infrastruktura omogućava idealne uslove za očuvanje i izlaganje umetničkih dela. Eduardo Neira je doveo u pitanje ova ustaljena gledišta 2018. godine, kada je muzej posvećen umetnosti otvorio usred meksičke prašume.

Danas je SFER IK jedinstvena, multidisciplinarna institucija, stopljena s prirodom koja je okružuje. Sačinjen je od kupole prečnika 25 metara, više manjih prostorija, pešačkih staza, bašte, ali i oko 200 stabala drveća, koja su ostala netaknuta tokom gradnje galerijskog prostora. Da bi se sačuvala prašuma, prilikom podizanja muzeja nije korišćena devastirajuća građevinska mašinerija. Neira je insistirao na upotrebi lokalnih materijala i angažovanju radnika iz okoline, a betonski delovi su improvizovani i bez pravih linija, zbog čega podsećaju na organske tvorevine.

„Živimo u kutijama. Igramo se u kvadratima, radimo u kvadratima, učimo u kvadratima. Um nam je ograničen kvadratnim oblikom“, izjavio je Neira. „Ovde pokušavamo da preispitamo definiciju toga šta muzej može da bude. Ko je rekao da podovi moraju biti ravni? Ko je rekao da ne možemo imati vatru u muzeju, da ne možemo imati vodu? To su osnovni elementi života.“

Neira je bogati preduzetnik, vlasnik hotela i samouki arhitekta, čije zgrade teže da nas podsete da smo deo prirode. Iako se i sam bavio umetnošću, filmom i književnošću, SFER IK ne čuva nijedno od njegovih, niti tuđih dela. Sa otvorima u zidovima, promenljivom vlažnošću, biljkama i svim ostalim što je karakteristično za prašumu, nije nimalo pogodan za stalnu postavku ili zbirku koju bi trebalo da očuva. U njemu se ne mogu izlagati uobičajena i osetljiva dela, kakva su, na primer, slike rađene tehnikom ulja na platnu. Ali, šta onda ima u ponudi?

„Naš pristup je da tražimo od umetnika da stvore nešto originalno, specifično za lokaciju, organski konstruisano. Uljane boje nisu izmislile umetnost. Samo iskoristite drugu vrstu boje!“, istakao je direktor i kustos muzeja Marčelo Dantas. Japanski umetnik Azuma Makoto, koji u svom radu koristi biljke, poslednji je odgovorio na izazov SFER IK-a. Njegovo veliko, promenljivo delo Mexx u potpunosti je sagrađeno od lokalnih biljnih vrsta i moći će da se pogleda u muzeju do septembra. „Živo je“, rekao je umetnik. „Pojedini njegovi delovi će procvetati, drugi će, nasuprot tome, umreti. Za šest meseci biće potpuno neprepoznatljivo.“ Kada se izložba završi, Mexx će biti rasformiran, a biljke vraćene ljudima i prirodi.

Direktor u podsticanju ovakvog, ekološkog pristupa vidi glavni cilj postojanja neobičnog muzeja, ali objekat sa 1.200 metara kvadratnih izložbenog prostora nije pošteđen komfora. Bajkoviti prostor SFER IK-a ima skrivene rashladne uređaje koji se bore protiv prašumske vrućine, opština Tulum, do čijeg se istoimenog grada stiže za oko pola sata vožnje, obezbeđuje električnu energiju i vodu, a avionska putovanja umetnika i zaposlenih, koja doprinose klimatskim promenama, sastavni su deo rada ovog muzeja, kao i svake druge prestižne umetničke institucije.

Dantas ističe da sve ostavlja negativan trag i da je izazov u postizanju održivosti. „Sagledavam to na dva nivoa“, rekao je. „Tu je breme prenošenja ideja i breme prenošenja stvari. Ukoliko prestanemo da razmenjujemo ideje i ljude, ući ćemo u mračno doba.“ Da li je njegova i Neirina težnja ka minimalnom uticaju arhitekture i umetnosti na prirodu uspešno ostvarena pomoću SFER IK-a proverite u foto-galeriji koja sledi.

Izvori: sferik.art, theguardian.com, metropolismag.com

Naslovna fotografija – muzej SFER IK podignut je na meksičkom poluostrvu Jukatan (foto facebook.com)