60 godina modne kuće Iv Sen Loran
Slavni francuski dizajner uticao je na razvoj mode od početka šezdesetih godina XX veka, i u okviru svoje modne kuće predstavio mnoge autentične, inventivne kolekcije i hrabro preoblikovao siluetu. Spojio je udobnost i eleganciju i osmislio svakodnevnu modu koja odiše glamurom i sofisticiranošću – novi stil za novo doba. Danas se smatra jednim od najvećih modnih dizajnera u istoriji, a veliki jubilej – 60 godina od osnivanja njegove kuće – obeležava se u Francuskoj na poseban način. Čak šest muzeja u Parizu istovremeno realizuje izložbe posvećene Iv Sen Loranu.
Rani radovi
Sen Loran je definitivno izmenio modne tokove u drugoj polovini XX veka. U svet mode zakoračio je kao veoma mlad. Dizajner Kristijan Dior je u njemu prepoznao svog naslednika, a nakon njegove iznenadne smrti, 1958. Sen Loran se našao na čelu kuće Dior.
Zabeleženo je da je prva ISL kolekcija, predstavljena 1958, ustalasala modnu javnost i Sen Loranu donela međunarodnu slavu. U pitanju su bile trapezaste haljine A kroja koje sežu do ispod kolena. Bolni razlaz sa kućom Dior koji se dogodio par godina kasnije usmerio je Sen Lorana ka samostalnoj karijeri. Dizajner je, naime, 1960. bio regrutovan i poslat na vojni front u rodni Alžir u kom se vodio Rat za nezavisnost. Loran je na obali Mediterana proveo detinjstvo i mladost, u Pariz je otišao sa 17 godina da bi upisao dizajnersku školu. Tokom ratnih godina Sen Loran je dobio otkaz u kući Dior. Po povratku iz rata Loran je tužio Diora, dobio odštetu, i zajedno sa životnim i poslovnim partnerom Pjerom Beržeom osnovao sopstvenu modnu kuću.
Nova estetika
Šezdesete su bile godine promena, inovacija, težnje za svežinom i drugačijim izgledom, originalnim dizajnom, pomeranjem granica. Nakon otvaranja modne kuće 1962. Sen Loran je postao jedan od najinteresantnijih i najuticajnijih dizajnera u Parizu. Tako je, recimo, komade muške mode prilagodio ženama i 1966. godine predstavio svoj prvi smoking za žene – Le Smoking. Ovaj komad spojio je sa belom košuljom sa volanima i satenskim naramenicama, i šokirao modni svet. ISL je predstavio i prvo žensko odelo sa pantalonama, safari jaknu 1968, i kombinezon 1969. Svi ovi komadi inspirisani muškom odećom a prilagođeni ženama predstavljali su spoj funkcionalnog i glamuroznog, novu viziju stila.
Sredinom šezdesetih Loran je predstavio i interesantnu Mondrian kolekciju – mini haljine trapezastog kroja sa geometrijskim printovima inspirisane slikama Pita Mondrijana, a tokom sedamdesetih predstavio je i glamurozne modele mini sukanja, ali i raskošne, jarke i upečatljive kolekcije nadahnute tradicionalnom ruskom narodnom nošnjom. Sen Loran se često poigravao formama, krojevima i materijalima. Koristio je i metalik materijale, predstavio prozirne modele, kapute i jakne zanimljivih formi i boja. A nadahnuće je pronalazio u umetnosti, istoriji, na različitim meridijanima.
Poznat je i kao kreator koji je oslobađao i osnaživao žene, i stvarao nosivu modu koja pomera granice i uliva ženama dodatno samopouzdanje. On je i prvi modni dizajner koji je demokratizovao modu – najpre je otvorio pogon za masovnu proizvodnju, a zatim i prodavnicu svakodnevne (ready to wear) odeće. Butik u Parizu otvoren 1966. godine, uspešno je počeo da prebacuje fokus sa visoke na svakodnevnu modu. Ideja je bila da se tržištu ponude dostupni, pristupačni modeli, i širi spektar modernih stilova. A jedan od prvih kupaca u ISL butiku, zabeleženo je, bila je Katrin Denev, slavna Francuskinja koja je bila muza velikog kreatora, nadahnuće i ideal, i glumica za koju je osmislio kostime u mnogim filmovima.
Nasleđe
Do 1980-ih, Sen Loran je postao modna ikona. Postao je prvi dizajner koji je imao retrospektivu svog rada – velika izložba priređena je 1983. u Metropoliten muzeju u Njujorku. Nakon toga Sen Loran je stvarao još desetak godina. Krajem XX veka prodao je svoju modnu kuću, a poslednje godine života proveo je u vili u Marakešu. Pred kraj života je odlikovan najvećim priznanjem u Francuskoj – Orden Legije časti uručio mu je francuski predsednik Sarkozi. Iv Sen Loran je umro u Parizu, 2008, nakon kraće bolesti.
Na svojoj poslednjoj reviji visoke mode 2002. godine slavni kreator je, osvrćući se na svoju karijeru, otkrio svoju profesionalnu ideju vodilju.
„Uvek sam želeo da budem u službi žena. Želeo sam da ih pratim u velikom pokretu za oslobođenje koji se dogodio prošlog veka.“
Muzej Iv Sen Lorana u Parizu otvoren je 2017, u zgradi nekadašnje ISL Kuće visoke mode. Naredne, 2018, otvoren je i Muzej Iv Sen Loran u Marakešu, prelepom marokanskom gradu u kom je slavni kreator često boravio.
Iv Sen Loran u muzejima
Za šest istovremenih izložbi u pariskim muzejima vlada, od početka godine, veliko interesovanje. Prvobitno je planirano da sve izložbe budu otvorene do sredine maja, ali su postavke u Luvru, kao i u Muzeju Iv Sen Loran u Parizu produžene do 19. septembra.
Projekat Iv Sen Loran u muzejima odaje počast kreativnom nasleđu velikog dizajnera, a organizovala ga je Fondacija Pierre Berge – Ives Saint Laurent, u saradnji sa muzejima Luvr (Musée du Louvr), i Orsej (Musee d’Orsai), Centrom Pompidu (Pompidou), Pikasovim muzejem (Musee Picasso-Pariz), i Muzejom moderne umetnosti (Musee d’Art Moderne de Paris).
Postavka u Luvru predstavlja neke od Sen Loranovih najizuzetnijih odevnih predmeta, uključujući jakne izvezene zlatom i kristalima. Odabrani eksponati dočaravaju bogatstvo razliitih uticaja i predstavljaju najfinije francuske zanatske veštine. Izutetni, glamurozni i veoma zanimljivi odevni predmeti izloženi su u Apolonovoj galeriji u Luvru.
Uvid u način rada velikog kreatora može se steći u Sen Loranovom muzeju u Parizu, u kom su inače izložene mnoge originalne kreacije. Važna arhivska građa iz modne kuće, koju su godinama pažljivo čuvali Pjer Berže i Iv Sen Loran, predstavljena je ovom prilikom, kao produžetak remek dela izloženih u stalnim galerijama partnerskih muzeja projekta u Parizu.
U velikoj meri nepoznati, ovi arhivski materijali pomažu da se razume nastanak odeće – od pravljenja skice do realizacije gotovog odevnog predmeta. Oni ilustruju svakodnevni rad koji se razvija u kući mode, pružaju uvid u Sen Loranov kreativni proces i odaju počast njegovim brojnim i dragocenim saradnicima.
U Muzeju Orsej predstavljene su glamurozne večernje kolekcije koju je Sen Loran kreirao za Prustov bal povodom obeležavanja 100. rođendana ovog pisca. Među zvanicama koje je Sen Loran obukao za tu priliku bili su baron Gi de Rotšild i glumica Džejn Birkin.
Izložba u Centru Pompidu predstavila je Sen Lorana kao umetnika duboko ukorenjenog u svoje vreme, i svedoka evolucije umetničkog stvaralaštva u 20. veku. Loranove kreacije izložene su pored glavnih dela iz kolekcije Pompidu centra – od Mondriana do Matisa, preko Elsvorta Kelija ili Etel Adnan.
I ova, i postavka u Muzeju moderne umetnosti otkrila je kako su različiti slikari inspirisali Sen Lorana. Rasvetljavaju se i mnoge linije inspiracije – veze koje postoje između ISL kreacija i mnogih dela moderne umetnosti. Izložba u Pikasovom muzeju u Parizu podseća na to u kojoj meri je Sen Loran bio fasciniran Pikasom, i kako mu je odavao počast u različitim periodima svoje karijere. Tako je impresivna Sen Loranova kolekcija za jesen-zimu 1979. nazvana – „Omaž Pikasu i Djagiljevu“.
Organizatori projekta koji se realizuje u pariskim muzejima raštrkanim u tri arondismana na levoj obali Sene navode da je ovaj omaž jedinstveni poziv posetiocima da se udube u duboku inspirativnu vezu koju je slavni francuski dizajner imao sa likovnom umetnošću uopšte, a posebno sa kolekcijama francuskih muzeja. Muna Mekuar, glavni kustos, kaže da je učešće čak šest muzeja – događaj bez presedana, te da su prvi put svi zajedno radili na jednom projektu.
„Sen Loran je bio veoma inspirisan umetnošću i ovo pokazuje veze i dijalog između njegovog rada i muzejskih eksponata. Nismo hteli da odevne predmete stavljamo u jednu prostoriju, već smo hteli da ih izložimo unutar stalnih postavki muzeja. Na taj način posetioci mogu ponovo da otkriju te kolekcije u isto vreme kada odaju počast Ivu Sen Loranu. To je kao kulturni arhipelag.”
Naslovna fotografija: EPA-EFE/Mohammed Badra
Karla Bruni zablistala u sirena haljini
Jabukovo sirće u nezi kose
