Kritika filma „Pariz: Ljubavna priča“: Odijarova erotika sa stilom
Francukski sineasta Žak Odijar je već dugo u svetu filma. Radio je još kao asistent montažera na filmu Stanar (1976) Romana Polanskog, da bi sredinom 90-ih stekao ime režijom filmova Pogledajte kako padaju na dno (1994) i Diskretni heroj (1996). Najveći uspeh je ostavario filmom Prorok (2009), za koji je dobio devet Cezara, Veliku nagradu žirija na Kanskom festivalu i brojne prestižne nagrade, nakon čega su usledili hvaljeni Rđa i kost (2012) i Braća-sestre (2018). Za film Dipan (2015) je nagrađen Zlatnom palmom u Kanu.
Odrijarov najnoviji film, Pariz: Ljubavna priča (Les Olympiades, Paris 13e) prikazan je prošle godine u Kanu, zatim i na beogradskom FEST-u, da bi sada stigao i u redovnu bioskopsku distribuciju u Srbiji.
Scenario filma je nadahnut kratkim pričama američkog strip-autora Adrijana Tomona (Amber Svit, Ubijanje i umiranje i Havajsko bekstvo), a na adaptaciji su radili Odijar, Selin Sjama (rediteljka odličnog filma Portret dame u plamenu) i Lea Misius (rediteljka filma Ava). Radnja filma je smeštena u blokove koji se nalaze u 13. okrugu Pariza, a koje je Lik Beson već izdašno koristio (doduše uz brojne „dorade“) u svom akciono-futurističkom serijalu Distrikt 13 (delimično snimanom, eto zanimljivosti i podudarnosti, na našem Novom Beogradu).
Priča filma Pariz: Ljubavna proča prati četvoro mladih Francuza. Emili (Lusi Žang) i Kamij (Makita Samba) postaju cimeri, a zatim i ljubavnici. Noru (Noemi Merlan iz Portreta dame u plamenu) njene kolege sa fakulteta pomešaju sa porno senzacijom Amber Svit (Dženi Bet), što dovodi do brojnih problema i peripetija. U trećem segemntu filma, ove dve narativne linije se prepliću, a Odrijarovi junaci pokušavaju da savladaju vlastite demone i pronađu ljubav.
Crno-bela fotografija Pola Giljoma je čarobna, a blokovi kroz oko njegove kamere dobijaju potrebnu poetičnost. Odijar, potpomognut mlađim koleginicama, istražuje temu koja mu sasvim sigurno nije bliska. Ljubavne navike mladih naraštaja danas svakako imaju svoje specifičnosti, tehnologija je izmenila dosta toga, s tim da suština, ipak, ostaje ista: svi su u potrazi za ispunjenjem i ljubavlju, uzbuđenjima i avanturama, svi i dalje sputani (unutrašnjim) ograničenjima i (spoljnim) problemima.
Udarna glumačka četvorka je veoma dobra, vidi se da su rešeni da ostave trag, a erotske scene, kojih u filmu ima poprilično, izuzetno su lepe i uzbudljive, u službi su izgradnje likova, nisu uvrštene u film puke eksploatacije radi.
Pariz: Ljubavna priča je jedan svež i iskren film, zaista majstorski snimljen. Bez puno razmišljanja ga možemo uvrstiti u „gornji dom“ evropske filmske ponude. Odijar je u svom remek-delu Rđa i kost pokazao da zna kako da na filmu prikaže senzualnost i seksualnost, što je i ovom prilikom potvrdio. Pred nama je kvalitetan film zrelog autora, pa verujem da će svi oni koji vole umetničke filmove zavoleti i ovu novu Odijarovu režiju.
Iako poseduje snažan autorski naboj i dosta golotinje, ovo je ujedno i jedan veoma komunikativan film u kome će, možda, moći da uživaju i oni koje sklonost vuče ka zašećerenim romantičnim komedijama. Bez obzira na mračne senke koje se nadvijaju nad junake, Pariz: Ljubavna priča je u svojoj biti veoma optimističan i poletan film, mladalački razigran i zavodljiv.
Naslovna fotografija: YouTube Printscreen
