Vreme je za netoksičnu revoluciju

Preterali smo! Okruženi smo toksičnom hemikalijama u svemu što jedemo, koristimo, dišemo… Trebalo bi da se vratimo nekoliko koraka unazad, da se zapitamo šta sebi radimo i krenemo u potpuno drugačijem pravcu, što u svetu već i jeste slučaj kroz filozofiju održivog razvoja.

Sve veći broj ljudi danas je zainteresovan da sazna šta se nalazi u proizvodima koje kupuju u prodavnicama, a to za obične laike nije nimalo jednostavan zadatak. Koliko puta u prodavnici pokušavate da pročitate deklaracije ispisane najmanjim mogućim fontom I da se snađete među nepoznatim I teško čitljivim hemijskim nazivima određenih supstanci – čak i oni najuporniji nekada jednostavno izgube živce i u korpu strpaju proizvode koji ne samo da nisu korisni, već su često štetni za njihovo zdravlje.

Danas se ovom temom bave entuzijasti koji uporno ističu da su upravo potrošači ti koji bi trebalo da imaju razvijenu svest i da paze kome poklanjaju poverenje i koje proizvode koriste. Kako stvari stoje, to je lekcija koju ćemo morati da savladamo sami. Sreća, pa imamo pomoć i to od ljudi koji su zdrave navike uvrstili u svoju svakodnevnu rutinu. Jedna od njih je Tatjana Tasić Jovanović čiji blog, fejsbuk i instagram profil mogu biti dragocen vodič za zdrave i bezbedne proizvode.

Tatjanina revolucija

Tatjana Tasić Jovanović pokrenula je svoj blog, Instagram i Fejsbuk profil ttj.pure.world zbog ličnih zdravstvenih problema, kada se okrenula zdravijim proizvodima. Unošenje toksina kroz hranu, kozmetiku, kućnu hemiju, ambalažu u kojoj čuvamo hranu, dušeke, tepihe… postalo je predmet njenog interesovanja. Odlučila je da se okrene zdravijim alternativama i da to znanje podeli sa drugim ljudima koji biju iste bitke za svoje zdravlje. „Počela sam da čitam naučne studije o tim hemikalijama, da gledam deklaracije, hranu bez aditiva, da se školujem iz oblasti nutricionizma. Netoksična revolucija – tako bih opisala efekat koji ima moj blog jer moja misija je da u domaćinstvu imamo  proizvode koji su zdravog sastava bez ijednog spornog aditiva i toksičnih hemikalija. U 21. veku smo zatrpani lošim i štetnim hemikalijama”, kaže Tatjana za City Magazine.

Da bi ljudima približila ovu temu napisala je priručnik za odabir hrane – Deklaracija, moja najbolja prijateljica, gde možemo da naučimo koje sastojke treba da izbegavamo najpre u hrani i kozmetici. To su pre svega dodati šećeri i transmasti (koje nisu deklarisane na deklaraciji već moramo da ih prepoznamo pod imenom hidrogenizovane biljne masti), vrste masnoće koje je čovek smislio u laboratoriji kojih nema u prirodi i koje nam ne trebaju u organizmu kao ni dodati šećeri. Bez svega drugog ne možemo, ali bez ovoga sigurno možemo, naglašava Tatjana.

Veliko spremanje kuće

U priručniku su pobrojani aditivi, njih oko 300 je dozvoljeno kod nas i u EU. Te aditive Tatjana je podelila na one crvene koji su najnezdraviji, npr. glutaminati (pojačivači ukusa) kojih ima u mešavinama začina, u viršlama, kobasicama i smrznutim proizvodima, oni izazivaju alregije, astme i mnoge druge probleme. Žuta grupa aditiva bili bi oni za ponekad, ali i njih treba izbegavati. Zelena grupa aditiva su oni koji su bezbedni.

„Ako ništa drugo, aditivi nam urušavaju imunitet, mikrobiom u stomaku… A hrana je najvažnija za imunitet i zato je neophodno paziti šta kroz nju unosimo. Zapravo pravilan odabir hrane je broj jedan za naše zdravlje i ljudi treba to da nauče dok ne očiste frižidere i ostave”, naglašava naša sagovornica.

Kozmetika

„Što se tiče kozmetike, tu je situacija mnogo komplikovanija jer je u opticaju mnogo veći broj hemikalija (više od 80.000 hemikalija), a svega nekoliko stotina je ispitano po pitanju bezbednosti za nas i za planetu. Ono što možemo relativno lako da prepoznamo, a da je štetno su derivati nafte petrolatum, paraffinum liquidum, mineralna ulja – to treba izbegavati. Pitanje je koliko su oni prečišćeni, a i da jesu uvek se zapitajte kako to nafta može da nam neguje kožu. Uvek je bolje uzeti ši buter, kakao buter, prirodno ulje (bademovo, ružino, arganovo…) nego produkt nafte. Potom, tu su razni konzervansi koji su vrlo sporni i kojima se prikriva kancerogeni formaldehid koji je zabranjen u kozmetici pre izvesnog vremena, ali su proizvođači krenuli da ga prikrivaju drugim imenima (na profilu imate te supstance komplikovanih imena koje su nabrojane). Onda treba izbegavati ozloglašene parabene, aluminijum u dezodoransima, zatim triklosan koji je čest sastojak dezodoransa, a ima štetno endokrino dejstvo. Onda na primer konzervans BHT kog ima kako u kozmetici tako i u hrani i njega treba izbegavati. Parfem – sve smo živo naparfemisali, a proizvođači nisu dužni da napišu šta je sastojak parfema”, savetuje Tatjana.

Budućnost

Ovde jednostavno nije bilo dovoljno mesta da pobrojimo šta je sve to što svakodnevno koristimo i plaćamo, a što šteti našem zdravlju. Pitanja plastike, teflona, loših rafinisanih ulja, žitarica koje koristimo, prerađene hrane, pesticida u voću i povrću, spornih hemikalija u sredstvima za održavanje, deterdžentima…

„Ovo su  teme koje treba da se rešavaju na globalnom nivou. Niko nas tome nikada ne uči, a po meni  to je neka vrsta azbuke koju bi svi trebalo da naučimo od malih nogu. Bilo bi dobro da vodimo decu sa sobom u nabavku i pričamo im zašto biramo ovaj, a ne onaj proizvod. U školama bi trebalo da nastavnici vode decu na pijacu, da nauče da biraju voće i povrće i spremaju zdrave obroke. Da se zabrane nezdrave pekare oko škola, prepune transmastima, dodatim šećerima i aditivima, što deci apsolutna ne treba u ishrani. Pizze se npr. često pakuju u ambalažu koja je obložena PFAS supstancama… sve je to jako štetno. U školama bi trebalo da postoji kuhinja u kojoj bi deca od malih nogu sticala zdrave navike”, zaključuje Tatjana Tasić Jovanović.

Šta treba izbegavati

Plastika

Možda je najlakše da ljudi zapamte da su oznake plastike 2, 4 i 5 najbezbednije, ostale apsolutno treba izbegavati – recimo 6 – to su stiropor (polystyrene), koji se često koristi za pakovanje gotovih jela iz restorana ili za tople napitke – ta plastika ispušta hemikalije koje su izuzetno štetne za naš organizam i to bi trebalo da se zabrani na globalnom nivou, kao što je to već slučaj u nekim zemljama. Još jedan primer je mikroplastika, u poslednje tri godine niču naučne studije koje govore da je pronađena u placenti, ljudskoj krvi, plućima. Mi pojedemo i unesemo tu mikroplastiku, a o tome niko nije razmišljao.

Pesticidi

Sve je više proizvođača koji nude čistu, organsku hranu koja nije ništa drugo nego način ishrane koji su praktikovale generacije pre nas dok mi nismo zagadili sve spornim hemikalijama. A sada ,,čistimo” hranu i prodajemo je kao organsku po tri puta skupljim cenama. Bilo bi dobro kupovati organsku bar onu hranu koja se najviše prska, poput: krompira, jabuka, breskvi, nektarina, grožđa, bobičastog voća. Voće i povrće koje ima deblju koru poput lubenica, pomorandži, avokada, banana… ne mora da bude organsko.

Ishrana

Umesto belog brašna i rafinisanih ulja, treba koristiti brašno od celog zrna, pšenicu izbegavati i umesto nje koristiti speltu, koja se slično ponaša u testu kao pšenica, a mnogo je zdravija, autohtone vrste – heljda, ovas, raž i slično. Rafinisana ulja treba potpuno izbaciti. Umesto suncokretovog, sojinog, repičinog, palminog – to su sve visoko inflamatorna ulja, za prženje koristiti maslinovo, kokosovo ulje, mada može i buter, gi (maslo), domaću mast od životinja koje se kreću slobodno. Malo da se vratimo u prošlost kao su se naši preci hranili.

Aditivi

Mi zapravo grešimo što mislimo da je sve na policama zdravo i bezbedno, a uopšte nije. Poslednji primer je aditiv E171, titanijum dioksid ili boja koja se koristi u hrani i suplementima, o kome se godinama polemiše, i konačno ga Evropska agencija za bezbednost hrane, EFSA, proglašava potencijalno genotoksičnim ii kancerogenim. Odlučeno je da se njegova upotreba zabrani u prehrambenim proizvodima od sredine ove godine u EU. Doduše, Francuska ga je prva zabranila početkom prošle godine. U Srbiji nismo to još preveli u svoju regulativu iako prevodimo sve propise EU, kaskamo od šest do 12 meseci i kod nas u Pravilniku o deklarisanju još uvek stoji da se on dodaje.

Fotografije: Freepik