Kako da kao lik iz Srbije uđeš u kultnu tehno katedralu Berghain

Ako besciljno šetate Berlinom, zaista može i da vam se desi ako u neko nevreme prođete pored najpopualrnijeg tehno kluba na svetu da ga i ne primetite. Spolja deluje kao stara zgrada komunističke arhitekture, a jedina svetlost koju ga obasjava je lokalni supermarket. Ali ne dozvolite da vas to sve prevari, jer upravo unutra se nalazi dom, slatki dom za skoro sve rejvere ovog sveta – Berghain. Kažemo skoro, jer koliko je poznat po čuvenju, tolko je poznat i po face check polisi, zbog koje ne može svako da uđe.

Neki od najpopularnijih časopisa, tipa New York Times i Rolling Stone, prozvali su ga „najboljim klubom na svetu”, a poznat je po bezbrojnim pričama koje uključuju droge, seks i tehno, pogotovo jer ima ugrađen najjači sistem za ozvučenje na svetu. Ipak, ono po čemu je među običnim smrtnicima najpoznatiji je njegova politika (ne)puštanja unutar kluba. Ljudi mogu satima i satima čekati svoju šansu da bi ih na kraju odbili bez ijedne reči objašnjenja. Ostala je ona čuvena priča da čak ni Britni Spirs nije mogla da uđe jer nije imala odgovarajuću obuću. I tad, kao i sad važila su nepisana pravila da – štikle su out, crno je in, preferira se minimalistički make-up, a bilo kakve šljokice slobodno ostavite kod kuće.

Jedno od najmoćnijih poznanstava koje Srbin smatra uspehom je kad zna nekoga na vratima kluba. Ovde vam čak ni to poznanstvo ne bi mnogo značilo, jer na vratima radi Sven Marquardt, legendaran skoro pa kao sam klub ispred kog već godinama stoji. Čest je gost Beograda, s obzirom da je slikar i fotograf, pa je stizao ovde sa svojim izložbama.

Postoje brojni blogovi i saveti što raditi, a šta izbegavati kako biste povećali šanse da vam dozvole ulaz u Berghain. Postoji čak i aplikacija koja će vas obavestiti o dužini reda i koliko se brzo pomera u svakom datom trenutku. Ipak saveti aplikacija su jedno, ali mi smo želeli da se uverimo u ličnom razgovoru sa klaberima, koji su glavni saveti i kako su se oni provodili na ulazu. Ovo su neki od njihovih saveta za vas, koje morate da naučite napamet kao Očenaš.

– Ne postoji univerzalno pravilo, brdo foruma i sajtova ima objašnjenja, ali na kraju se svodi manje više da li ćeš se dopasti obezbeđenju, odnosno Svenu i ekipi. Red ume da bude dosta dug i da se čeka po sat i više vremena, a možda najgora stvar je što dok čekaš vidiš ljude koji su odbijeni, a za koje si bio siguran da će ući u klub.

– Dobra stvar čekanja u redu je što imaš improvizovane kioske sa hranom i pićem, kao na vašaru, pošto ume toliki red da bude. 

– Pravila se mogu svesti na ovo:  Nemoj previše da štrčiš izgledom, normalna kosa, normalna odeća, ne mora ništa posebno da „odskače”. Ja sam bio u tamnim pantalonama, crvenoj majici i nekoj jakni

– Nikako da budeš pijan ili našiban, automatski te odbijaju!

– Uglavnom izbegavati velike grupe, retko kada imaju prolaz. Bilo nas je trojica, ali smo ulazili kao pojedinci. Ušla su dvojica, jer je treći imao čireve po licu, pa nisu hteli leprozne ljude unutra. 

– Nije loše da imaš informacije o didžejevima ili nastupima, što te večeri, što recimo vikend pre i posle, za slučaj da bude kviz pitanja.

– Uglavnom te pitaju na nemačkom, ali te pitaju tipa koliko ljudi, pa makar nauči to. 

– Nemojte mnogo da pričate dok čekate (pogotovo ne na engleskom), dobro nije sad da morate da ćutite satima. Sklonite mobilni, ne slikajte selfije u redu, a svakako ako vas neko uhvati unutra sa telefonom, završili ste sa karijerom u Berghainu. Najbitnije, ne ponašajte se kao turisti. Ako te neko pita, i baba i deda su ti bili Berlinci.

– Kad uđeš, nemoj da slaviš kao da si osvojio svetsko prvenstvo – Ima dosta pravila, šta sme, šta ne sme, samo isprati to i PROVEDI SE KAO NIKAD DO SADA!

A kad na kraju uđete unutra… nebo je granica, od muzike, do dark room delova koji su rezervisani za seks i u kojima pravila apsolutno ne postoje. O tematskim erotskim zabavama su ispričane priče i priče i razne legende, koje naravno nisu nikad uslikane i filmovane jer je fotoaparat u Berghainu zabranjen ko kečap u pljeskavici kod onog dede što ima roštilj u Takovskoj. Ostaje samo da verujemo na reč onim junacima koji su savladali i preživeli red ispred ovog kultne katedrale svih rejvera sveta.

Naslovna fotografija: EPA-EFE/FELIPE TRUEBA