Ser Entoni Hopkins: „Primećujem svoje bore, ali me to ne brine“
Ser Entoni Hopkins, proslavljeni britanski glumac i dvostruki dobitnik Oskara, 31. decembra prošle godine napunio je 84 godine. Za razliku od mnogih svojih vršnjaka iz glumačke profesije, koji nisu više među živima ili su se povukli, on je i dalje veoma aktivan, i ne samo to, poslednjih godina doživljava svoju pravu glumačku renesansu.
Hopkins je 2020. ostvario fantastičnu rolu u drami Otac, što je prepoznala i Američka filmska akademija kada mu je dodelila Oskara za najboljeg glumca u glavnoj ulozi. Godinu dana ranije je briljirao kao bivši papa Benedikt XVI u filmu Dvojica papa, a ljubitelje naučne fantastike je pre toga oduševio svojim ulogama u seriji Zapadni svet i filmovima o Marvelovom superheroju Toru.
Veb magazin The Talks nedavno je uradio intervju sa slavnim glumcem, koji prenosimo u celosti:
Gospodine Hopkins, jednom prilikom ste izjavili da što više stvari iskusite, to vam više vaš život izgleda kao san. Da li je postojao određeni trenutak u vašem životu kada vam se učinilo da stvari zaista odstupaju od stvarnosti?
Veći deo poslednjih trideset godina bio je takav. Obistinile su se stvari o kojima sam sanjao kao dete i koje sam želeo kao mladić. To sam shvatio pre oko možda tri decenije, kada sam pomislio: „Ovo je nestvarno. Sve se dogodilo baš kako sam očekivao; kako sam zamišljao“. Ceo moj život je bio takav i fascinira me ta moć koju posedujemo, da živimo život kakav želimo.
Da li mislite da glumci i drugi filmski stvaraoci imaju bogatiji unutrašnji život? Ljudi često kažu da su glumci emotivniji i osetljiviji.
Uvek mi je smetalo kada se reč umetnost koristi u kontekstu glume. Oduvek sam želeo da budem nepretenciozan glumac koji ne veruje u sve visokoparne floskule o ovoj profesiji, pa sam zbog toga malo ciničniji od drugih kada se priča na ovu temu. Pretpostavljam da se radi o kreativnom procesu; gluma je kreativni proces, kao i režija i stvaranje muzike. Mislim da kreativni ljudi, a sebe smatram jednim od takvih, i to ne znači da morate da budete glumac, muzičar ili slikar da biste bili kreativni, imaju jaču svest o svetu oko sebe. To vas, doduše, ne čini posebnim.
Mnogi glumci se ponašaju baš kao da jesu posebni…
Morate se paziti takvog razmišljanja jer kada počnete da verujete da možete da radite bilo šta jer ste posebna osoba koja diše poseban kiseonik, tada ste u velikoj nevolji. To je put ka ludosti i, nažalost, mnogi ljudi u filmskim studijama se tako ponašaju. Oni zaista veruju da su posebni. Ja stvarno mislim da su glumci rođeni sa blago izraženijom sposobnošću opažanja ponašanja ljudi i sveta oko sebe, što se mora iskoristiti u našoj profesiji. To je sve. Ne znači da ste zbog toga bolji od drugih, već samo da naši mozgovi na ovakav način percepiraju stvarnost.
Da li ste sarađivali sa nekim rediteljima koji su vas zaista inspirisali?
Bilo je više takvih, i svaki od njih je imao svoj specifičan način rada. Sarađivao sam sa Oliverom Stounom, Spilbergom i mnogim drugim rediteljima. Imao sam sreće da to budu najbolji od najboljih u njihovom poslu. Kada ja režiram, trudim se da to radim na svoj jedinstven način, mada je sasvim prirodno da budete inspirisani radom drugih režisera. Oliver Stoun je sjajan reditelj i video sam dosta njegovih filmova tokom godina, ali ja želim da moj film bude u skladu sa mojom vizijom i oslanja se na moju maštu i kreativnost. Želim da kršim pravila, igram se sa konvencijama i napravim malko drugačiji film, čisto radi zabave.
Da li vam gluma pomaže da se osećate mlađe?
Da, ja i jesam mlad! Bavljenje kreativnim ili bilo kojim drugim radom je veoma korisno u mojim godinama, jer ako ništa čovek ne radi, ne gine mu veoma mučan i spor dolazak smrti. Mada se ponekad osećam umorno i pomislim da je vreme da prestanem da se trudim, još uvek ne želim da se povučem. Ne, ja uživam u svemu i vi morate da nastavite da radite do onog dana kada stvarno više nećete biti u stanju da obavljate posao. Ja se držim ovog načela.
Da li ste još uvek opsednuti glumom?
Bio sam opsednut njome, ali ne više. Ja zaista uživam da glumim, a danas možda više nego ikad jer mi to lakše pada. S druge strane, više ne mogu da radim u pozorištu jer je za mene učestvovanje u predstavama veoma ozbiljna stvar. Ponekad imam osećaj kao da sam u zatvoru kada se posvetim pozorišnoj ulozi. Divim se ljudima koji to rade, ali ja više ne mogu. Radije bih povremeno glumio u filmovima.
Kako trenutno izgleda vaš život?
Sviram klavir, koji je moja velika ljubav. Čitam, slikam i komponujem muziku, tako da provodim vreme na veoma kreativan način. I to ne radim zato što mi je cilj da budem kreativan, već jednostavno uživam da slikam. Ne znam koliko sam stvarno dobar u tome, ali nastaviću da slikam. Slikam akrilnim bojama i to radim veoma brzo, komponujem muziku i sviram klavir, čitam i uživam u životu. Gluma je dakle nešto što radim da popunim prostor između ovih aktivnosti.
Čini nam se da vodite jedan veoma harmoničan život…
Voleo bih da sam kao mlađi znao ono što znam danas, što osećam danas; nekakav mir sa sobom. Kada ste mlađi, mnogo ste napetiji i čini vam se da je sve važno, a iz ove perspektive gledano, čovek se zapita: „Što sam se uopšte uzrujavao oko ovoga?“. Ništa nije baš toliko važno. Samo treba živeti lagano, jer smo samo na kratko na ovom svetu.
Da li to znači da vam prija starost?
Da. Trudim se da ostanem u formi. Pogledam se u ogledalo i primećujem svoje bore, ali me to ne brine. Lepo mi je. Ne znam baš zašto je tako, ali lepo mi je. Smrtnost je veliki spasilac. Ona učini da sve izgleda manje bitno, zbog čega je život lepši. Sve je to već napisao Karl Jung. Život postaje bogatiji kada znamo da će se završiti, a niko od nas ne zna gde idemo posle toga, što sve čini još zabavnijim.
Da li ste postigli sve ciljeve koje ste zacrtali?
Apsolutno. Imao sam puno sreće. Imao sam problema u prošlosti, ali sam naučio da ih prebrodim. Imao sam lep život i veoma sam zahvalan zbog toga.
Ime: Ser Entoni Hopkins
Datum rođenja: 31.12.1937
Mesto rođenja: Margam, Zapadni Glamorgan, Vels
Profesija: glumac
Izvor: The Talks
Naslovna fotografija: EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA
