„Knjiga o lavirintu“: Breme sećanja, tuge i potpune stvaralačke slobode u stripu Džefa Lemira

Bez sećanja smo samo senka svega što smo nekada bili. Kada ona nestanu, sa njima nestaju i naša iskustva, a sa iskustvima i naš identitet. Pod takvim okolnostima, čak i malo upražnjeno mesto u memoriji može postati veoma opterećujuće. Posle gubitka voljenih osoba, na primer, njihova lica nam mogu izmicati pri pokušaju da ih se setimo, ili nas fotografije mogu uveriti da su zapravo bila nešto drugačija nego što mislimo.

Vilijam, glavni junak stripa Knjiga o lavirintu, pogođen je ovim problemom. Ličnost mu je sputana tugom i degradirana depresijom, koju posebno teškom čini to što više ne može da se seti lika svoje jedanaestogodišnje kćerke Vendi. Prošla je decenija otkako je ona preminula, ali Vilijamov život je ostao zamrznut u osećanju da više ništa nema smisla.

„To je teška tema. Verovatno najstrašnija stvar koja može da se desi čoveku i nešto što je toliko užasno da jedva sebi mogu da dozvolim da razmišljam o tome kao roditelj. Za mene, uticaj koji nešto poput ovoga može da ima na neku osobu je jeziv, surov i, osećao sam, vredan istraživanja“, izjavio je scenarista i crtač Knjige o lavirintu Džef Lemir.

Začarani krug Vilijamove patnje poremetiće jedan telefonski poziv, koji će mu omogućiti da u gluvo doba noći ponovo čuje glas svoje kćerke. Uzbuđen, sa ono malo podataka koje je dobio tokom razgovora, krenuće u potragu za misterioznim lavirintom, uveren da će, kada ga locira i reši, u njegovom centru ponovo videti Vendi. Međutim, lavirint ne bi bio toliko primamljiv kada se u njegovom alternativnom svetu ne bi krilo i jedno čudovište.

Slobodni stil tuširanog crteža Knjige o lavirintu, po kom je Lemir odavno poznat, obogaćen je vodenim bojama i obradom u Fotošopu, tako da se tmurna, crno-bela sadašnjost vidno razlikuje od šarenije prošlosti. Pored toga, strip obiluje simbolima, koji svakako sežu sve do mita o Arijadninom klupku i Minotauru. Lemir je istakao i da su ga inspirisali romani Harukija Murakamija, ali iako je najlakše prepoznatljiva paralela između magičnog lavirinta i zamršenog psihološkog stanja iz kog bi junak trebalo da pronađe izlaz, autor nastanak svog dela ne uspeva lako da objasni.

„Jedno od češćih pitanja koje pisci dobijaju jeste odakle im izvesne ideje za knjige ili priče. Uvek imam problem da odgovorim na to kad su moji stripovi u pitanju, jer zapravo većinu ideja nikada ne dobijam odjednom. Za mene, to je uglavnom čitava hrpa ‘mikroideja’ koje mi se neko vreme valjaju po glavi, dok ne formiraju dovoljno veliku grudvu sa kojom mogu nešto da uradim.“

Lemir je pohađao filmske studije kada je shvatio da je timski rad koji film zahteva preveliki zalogaj za njegovu povučenu ličnost, što ga je navelo da se posveti stripu. Živi i radi u Torontu, gradu koji je glavno mesto zbivanja Knjige o lavirintu, u kom je iz svog studija ostvario veoma uspešnu karijeru. Dvostruki je dobitnik nagrade Ajzner, jednog od najvažnijih priznanja u svetu devete umetnosti, kao i mnogih drugih. Saradnik je izdavačkih kuća Marvel, Dark Komiks i Dark Hors i autor poznatih stripova kao što su Rojal Siti, Okrug Eseks i Gideon Falls. Njegov strip Sweet Tooth ekranizovan je u istoimenu, popularnu i hvaljenu Netfliksovu igranu seriju, čija se druga sezona željno očekuje.

Uprkos tome, Lemir nije imao nikakvu garanciju da će neko objaviti priču o usamljenom Vilijamu. Pisao je i crtao oko godinu dana uz mnogo kreativne slobode, a zauzvrat je dobio breme neizvesnosti. Kada se za Knjigu o lavirintu ipak zainteresovala izdavačka kuća Dark Hors, predloženo je da se podeli na pet delova. „Na početku sam se kolebao, sve dok nisam pogledao strip i primetio interesantne tačke prekida, koje su izgledale kao da su već umetnute u njega. Potom sam video tenziju koja bi se stvorila ako bi knjiga imala ove pauze na ključnim mestima. Prihvatio sam ideju i zapravo sam se vratio i dodao određene stranice i materijal da bi sve učinio boljim u ovom formatu. Dopada mi se krajnji rezultat“, izjavio je Lemir.

Izdavačka kuća Darkwood Knjigu o lavirintu na našem tržištu nudi u integralnom izdanju tvrdog poveza, što je svakako ne samo lepša nego i olakšavajuća okolnost od objavljivanja svesaka od po četrdesetak stranica, kako je prvobitno objavljena u SAD. Čitaoci na taj način mogu u jednom dahu da se upoznaju s autorovom vizijom, koja je, koliko god zahtevna bila, nastala kao predah posle iscrpljujućeg rada na stripu Rojal Siti.

„Kreativno, mislim da mi je sve bilo potaman dok sam radio Knjigu o lavirintu. Konačno sam izašao iz mašinerije stvaranja za Marvel i DC, i bio slobodan da radim svoju stvar, svojim ritmom. Samo sam je napravio pod mojim uslovima. A kad jednom osetite takvu slobodu, teško je vratiti se na ono pređašnje“, zaključuje Lemir.

Izvori: comicsbeat.com; wsj.com; Lemir, Džef. Knjiga o lavirintu. Beograd: Darkwood, 2022.

Naslovna ilustracija – detalj iz stripa Knjiga o lavirintu (izvor Darkwood)