Jedino ako ne volite humor, onda ne gledajte novog „Tora”, svi ostali – Welcome to the jungle
Čitajući kritike filma Tora: Ljubav i Grom stičem utisak da ljudi ne vole da se smeju i ne vole humor. Što bi rekla ona baka iz onog mima – jako sam žalosna, jer ja sam se baš sjajno zabavio i naglas smejao, a to je u suštini glavna stvar koju je ovaj film želeo da proizvede kod gledaoca.
Marvel u svojoj 4 fazi pričanja priče o superherojima koji konstantno moraju da spašavaju svet jer zlo nikad ne spava, probao je, ili je barem mislio, da se odmakne od svog standardnog narativa i da palicu u ruke autorima, koji bi uneli svoj rediteljski dodir u već oprobanu šemu akcije, šaljivosti, i nezaobilazne CGI tuče. Međutim oskarovka Kloi Žao sa svojim Eternals je bila apsolutni promašaj, a Sem Rejmi je samo na trenutke ličio na svoje stare radove u poslednjem nastavku filma Dr Strange in the Multiverse of Madness. Oboje su se utopili u standardnu matricu Marvel filmova. Ispostaviće se da jedini koji uspeva da pliva u takvom miksu autorskog i superherojštine je Taika Vaititi, oskarovac, koji već drugog Tora zaredom režira i piše.
Tor možda jeste oduvek samozaljubljeni i nadmeni bog, ali u prvih nekoliko filmova se barem kretao u nešto dramatičnijim krugovima i atmosferama. Dok se Taika nije pojavio. On je poptuno naopačke izvrnuo ceo Torov svet, a od njega napravio još samozaljubljenijeg i blesavijeg lika. U Ragnaroku, prethodnom delu, svi su to voleli, A Vaititi je izgleda još uvek imao nogu na kočnici. U novom nastavku, Ljubav i grom, kočnica na postoji, a Novozelanđanin uzima superherojskog lika i njegovu matricu i pravi potpunu komediju. Ali ono, pravu pravu komediju, ne kao akcioni film sa duhovitim elementima. Neke od scena više deluju kao ispale iz Letećeg cirkusa Montija Pajtona nego bilo šta drugo.
Tor je, nakon dešavanja iz poslednjeg dela Avengersa, putovao sa ekipom iz Guardians of the Galaxy, sve dok nije dobio poziv da se vrati u stare krajeve, jer univerzumom vršlja ubica bogova (Kristijan Bejl kom niko nije javio da je ovo komedija pa malo iskače svojom jezivošću). Tor se vraća u Asgard koji sad više izgleda kao skandinavsko hipstersko selo sa digitalnim nomadima, u kom shvata da više nije jedini Tor, jer njegova bivša (Natali Portman) zajedno sa njegovim bivšim čekićem ima njegove moći. Oni, plus Valkira (Tesa Tompson) koja je sad predsednica (gradonačelnica?) Asgarda, verni pratilac Korg i dve koze koje vrište će zajedno pokušati da spasu decu koju je Bejl oteo i da mu osujete planove u kojima će probati da jednim potezom pobije sve bogove ovog sveta.
Na tom putovanju, stići će i da se posvađaju sa svim tim bogovima koje bi i da zaštite, jer u Taikinom predstavljanju, to je grupica moćnih bića koje danonoćno uživa, sprema se za orgije i bole ih brige za ostale. Moćnog Zevsa glumi debeli Rasel Krou, sa pokušajem mediteranskog akcenta, što celoj stvari daje trash šarm koji baš takav i treba da bude.
Kris Hemsvort je još jedan dokaz da kad modernim akcionim zvezdama daš mogućnost da se glupiraju u budalastim komedijama dobijaš osvežavajuće rezultate, van ustaljenih matrica. I pored ostalih velikih glumačkih zvezda, film se ipak zove Tor, njemu je dato prvo ime na posteru i prvi plan i on ga je svakako iskorstio. Vaititijev humor je svakako dovoljno komercijalan i čist, to je makar prethodnim filmovima dokazao, tako da negativne kritke koje u ovih prvih nekoliko dana preovlađuju zaista zbunjuju. Dosadašnji komentari govore da je humor preteran i da ga ima previše, što je valjda još jedan dokaz da ljudi u današnje vreme mrze da se smeju i da budu srećni.
Theme songs celog filma su najveći hitovi grupe Guns’n’Roses, koji su se savršeno uklopili u zabavnu strukturu ovog filma. Taika zajedno sa svojim kolegom i sabratom po ludosti Džejmsom Ganom (Suicide Squad, Peacemaker), s kojim deli sad i likove iz The Guardians of galaxy, ali i stil i obožavanja hard rock bendova sa početka devedesetih stvara novi žanr – hair metal superherojske komedije.
Možda je problematičan najviše Bejlov ubica bogova, jer eto ako već moramo da tražimo neke zamerke, on pomalo nije u istom filmu u kom se i nalaze koze koje vrište kao comic relief. Bejl donosi sa sobom ozbiljnost i jezivost, tragičnu priču lika, kao i verovatno ozbiljnu pripremu metod glumca kakav je i on. Ali dobro, možda sama opasnost lika ne bi bila velika da nam je umesto njega ponuđen i negativac iz kakvog crtanog filma.
Ako ste i vi u fazonu da ne volite ili vam nije vam do humora koji je na granici parodije, konstantno budalast i sumanut, ili ne podnostie Guns’n’Roses, onda komotno preskočite novi nastavak Tora. Vi svi ostali – Welcome to the jungle.
Fotografije: MCF Promo