Jedva sam se naterao da krenem, a ostao potpuno raspamećen nakon drugog dana Exita

Zamalo da ne odem i da preko live stream prenosa pratim iz daljine šta se dešava, ali baš bih se pokajao, jer je drugo veče Exita bilo vrh!

Kad dođem na drugi dan festivala, nakon što je već sve počelo, a propustio si svečano otvaranje, uvek imam osećaj kao da sam upao nepozvan na nečiju žurku ili slavu. Sa druge strane, kad znaš da ti je ovo skoro 20. po redu Exit, a gde god se okreneš svi su mlađi od tebe, onda više budeš u fazonu da je neko upao u nešto tvoje. Tako da pri miroljubivom 1:1 rezultatu, mogao je još jedan Exit da počne. Barem što se mene tiče.

Kako sam izlazio vozom iz Beograda, primetio sam da me prate sivi oblaci koji će se, tad je izgledalo, gotovo sigurno sručiti na tvrđavu. To je značilo samo jedno. Ona braća što prodaju sve od igle do lokomotive ispred festivala, u svoju ponudu ubaciće i čuvene Exit kabanice. Za one koji nisu upoznati, to je jedna poveća najlon kesa koja ne može da preživi ni sitnu kišicu a kamoli šta jače, a cena joj se kreće i ka morbidnih 1000 dinara. Ipak kiše do kraja večeri nije bilo.

Ono što nas je dočekalo kad smo ušli na tvrđavu je fan pit, postavljen za Kejva. Međutim, to je značilo da će i bend pre njega morati da nastupi sa istim propozicijama. Otud su fanovi benda Molchat Doma mahom ostali iza ograde i dobro se provodili, dok je u bazenu ispred bine spremnom za Kejvove fanove bila velika praznina.

Kad sam bio mali, u 19:45 prvi slepi miševi su svoje njuške izbacivali napolje. Ako ste malo mlađi, morate da razumete da su nekad i u većim gradovima slepi miševi leteli, ali to je bilo pre nego je priroda uništena. Paralela sa ovim stvorenjima je tu jer upravo zbog njih su Belorusi, Molchat Doma postali svetski poznati, a i izašli su u ovo vreme na glavnu binu. Naime TikTok video sa slepim miševima koji stoje naopačke, i izgledaju kao gotičari, propraćen je upravo njihovom muzikom. Video je postao viralan, i otud ceo svet danas zna za njih. Bend je već svirao u Beogradu i rasprodao Dragator, tako da znamo da je fan baza u Srbiji baš velika. Upravo ekipa sa interneta ih je prigrlila kao svoje i to baš ona koja je migrirala sa drustvenih mreža koje je zaposela njihova rodbina.

Bend svira suvi post pank, sa uticajem gotika i elektra, baš onakav za koji oduvek znamo u istočnoj Evropi još od ʽ80-ih. Danas, upravo ta istočna Evropa uzvraća udarac, jer je sve više ovakvih bendova koje briga da se povinuju pravilima i pevaju na engleskom, već udaraju po svom maternjem. Takvi su i Molchat doma. Njihove pesme razumete ako čitate njihove prevode. Međutim muzika je dovoljna da shvatite njihovu poetiku socijalističkog sivila u kom su odrastali i koja im pripada. Bend pomalo hoda na ivici parodije, ali samosvesno, kao i cela reddit kultura koja ih je izgurala.

Pevač, Egon Shkutko, ima upečatljivu pojavu, i ne mogu a da ne primetim da liči pomalo na Veknu, negativca iz poslednje sezone serije Stranger Things. Ovo je bend koji će ili postati još veći u narednim godinama ili apsolutno nestati svima iz sećanja, ali drago nam je što smo ih u ovom trenutku uhvatili.

Sve ovo je bilo priprema za hedlajnera večeri. Kejv je izašao malo posle 22h i sa pesmom nam rekao da se spremimo za ljubav. Get ready for love je stvar s kojom na ovoj turneji otvara koncerte, nakon koje kreću da se nižu hitovi, stari i novi. Veliko poštovanje za njega, koji bez obzira što u poslednjim godinama izbacuje nekomercijalne albume, sa poprilično dugim pesmama, sve to ispoštuje u svojim setlistama. Pa tako rame uz rame sa Mercy Seat nalazi se i Bright Horses.

Princ tame, apostol rokenrola i sve ostale bullshit floskule koje koriste domaći i strani novinari da bi opisali legendarnog pevača, na kraju dana ništa ne znače osim lepog slova na papiru jer sve to ne objašnjava dva sata rokenrol šoua koji Kejv isporuči i sruši na nas. Taj r’n’r je nekad bučan koʽ sam pakao, nekad ambijentalna recitacija, ali sve zajedno uvek pod jakim autorskim pečatom.

Ovo mi je 5. ili 6. put da slušam Kejva uživo u raznim njegovim bendovima, firmama i oblicima, a nisam neki die hard fan. Ali bez obzira na to, svaki put me raspameti. Kejv je čovek koji ovaj posao shvata smrtno ozbiljno, i trudi se da sve što uradi napravi na način da se pamti i da nakon što napustite svirku znate da ste dobili nečiji maksimum.

Sigurno da je bilo i zalutalih koji su tu samo zbog jedne pesme, a ta je ona s kojom počinje Peaky blinders. Međutim, oni ostali su se potrudili da i drugi vanvremenski hitovi budu propraćeni stadionskim pevanjem.

Kejv sve vreme stoji nad publikom u prvom redu. Tako da su ruke koje ga vuku i žele da ga dodirnu skoro pa prateći deo koncerta. Publika je 12. igrač Bad Seeds ekipe jer sa njom, sve dolazi na svoje mesto. Neke novije, smirenije pesme imaju malo uzbudljivije live aranžmane. Neki hitovi zvuče drugačije. Neki zvuče isto ko na albumu. Kad krene Tupelo, Kejv postane taj mitski brat blizanac Elvis Prislija koji je umro na rođenju, a mi postajemo svedoci njegovog mračnog gospela u mračnom delu univerzuma gde je to i moguće. Nakon toga se nižu best of hitovi zbog kojih se telefoni dižu češće u vazduh. 

Džoni Keš je pre kraj života obradio, ili bolje reći oduzeo mnogim bendovima pesme, na taj način da ih danas više ne gledamo kao njihove nego kao njegove. Jedna od njih je i Mercy seat, pa smo mogli i da čujemo Kejva kako obradjuen pesmu koju je nekad davno sam originalno napisao. Nakon nekolicine hitova došlo je do erupcije i kraja oficijalnog dela svirke, nakon koje je seo za klavir i odsvirao uz pratnju hora od više hiljada ljudi predivnu – Into my arms.

Nakon toga više ništa nije bilo bitno. Mogli ste da odete i odslušate Bojanu Vunturišević i ostale Bassivity zvezde. Mogli ste na Arenu, a mogli ste i spokojni kući, jer ste prisustvovali velikom koncertu i događaju koji se desio drugog dana Exita.

Naslovna fotografija: Exit Promo