Nakon svega, zaslužili smo savršen kraj i dobili: “Better Call Saul” ulazi u istoriju najboljih serija svih vremena
Završila se još jedna velika serija “Zlatnog doba televizije”. Za svojih 6 sezona (i mnogo više godina), “Better Call Saul” nam je prodao mnogo finti, ali glavna je da smo gledali seriju o nastanku i postanku advokata bubašvabe Sola Gudmana, dok smo ustvari od početka do kraja gledali život i priključenija jednog simpatičnog lupeža Džimija Mekgila.
Nepopualrno mišljenje, odmah za početak, ali mišljenja sam da je poslednja sezona ove sjajne serije najslabija, i dešavnjima na kraju pokazala su je skoro pa besmislenom. Svi ti rukavci priče, Kim Veksler koja “brejkingbeduje”, crno beli flash forward sa Solom kao radnikom kako pravi svoje kolače od cimeta i bavi se laganim prevarama predugo je trajao i previše epizoda im je posvećeno. Dve gigantski velike poslednje epizode su bile dovoljno da nam predstave ceo taj aftermath događanja iz serije Breaking bad. Videli smo da Sol kao i svaki zavisnik navučen na prevare mora da živi takvim životom, jer ga samo to gura napred i videli smo Kim, usamljenu i depresivnu, koja sa grižom savesti živi već godinama.
Jedna izbačena knedla u grlu kasnije i priznanje koje je Kim sastavila je pokrenulo sve, pa i to da policija konačno pronađe advokata Gudmana i uhapsi ga, o gle čuda, na pravom mestu, u kontejneru. Likovi iz serije “Breaking bad” (barem oni preživeli do kraja) su nam pokazali na ovaj ili onaj način da mogu da se izvuku iz najnemogućijih situacija. Bilo kao Rambo, kako je Voleter Vajt krenuo na naciste na kraju, ili kao Džesi koji će zauvek nestati u gudurama Aljaske. Sol Gudmen je rešio da svojim zlatnim jezikom spremi odbranu kojom će začarati svaku porotu. Zamalo je dobio sedam i po godina u zatvoru nagodbom, kad je saznao da je Kim ipak priznala sve šta se desilo pokojnom im kolegi Hamlinu, kao i da su se igrali i nameštali mu igrarije oko kokaina. I tad, po ko zna koji put, Sol Gudman prestaje da postoji. Pred sudiju izlazi Džimi Mekgil, mali advokat, prevarant, ali koji na kraju dana, razlikuje dobro od lošeg, crno od belog. Da, spreman je da zaigra na obe strane, ali barem vidi njihovu granicu. Tu granicu je rešio da još jednom podcrta u svom govoru, i prizna da je on bio taj koji je gradio veliku mrežu zločina Volter Vajta. Zašto? Pa da bi to Kim Veksler, jedina osoba u njegovom životu koja je 100 odsto bila uz njega, videla da on i dalje postoji i da je tu. Po cenu njegove doživotne robije. Neće njegovo svedočenje osloboditi Kim njene odgovornosti, ali Džimi Mekgil ne može da živi sa tim, da zna da se on spasio leškareći u zatvoru pravljenom kao da je u Švedskoj, dok Kim ostaje bez ičega. Tako je Sol Gudman zauvek nestao, ako je uopšte ikad i postojao u ovoj seriji. Serija Sol Gudmana je bila “Breaking Bad”. “Better Call Saul” je oduvek bila serija Džimi Mekgila.
Skoro pa kao kod Dikinsa, videli smo tri flešbeka, sa tri duha prošlosti. U svakoj od tih prošlosti, postavila se jedna “šta bi bilo kad bi bilo priča”, gde je Džimi imao razgovore sa Majkom, Volter Vajtom i bratom mu Čakom. Sa Majkom, u situaciji posle čuvene epizode, dok nose 7 miliona kroz pustinju, pričao je o putovanju kroz vreme, i šta bi promenio, gde smo na trenutak videli da je Džimi oduvek mislio i hteo pare. Sa Volterom, dok su se krili pre nego ih Ed na kraju Breaking Bada prebaci u novi život, probao sličnu priču, da bi do kraja videli samo Volterovo viđenje Džimija odnosno Sola, kao lika koji je oduvek bio isti prevarant. Obe ove tvrdnje nisu tačne, iako ni Majk ni Volter nije da nisu u pravu, jer oni znaju samo tu osobu, svoj poslovnog partnera. Gledaoci su upoznali jedan drugi lik za kog su mogli da navijaju, jer duboko su znali da on nije loš. Videli su ipak njegovo pravo ja, za koje su mogli da se vežu. Karikaturu u ljubičastom odelu, Solu Gudmanu, su mogli samo da se smeju.
U trećem flešbeku, još jednom smo se dotakli teme odnosa Džimija i Čaka, dva brata koja se do kraja nisu skroz razumela. Kroz celu seriju se postavljalo pitanje šta bi bilo da se da se Čak drugačije odnosio prema Džimiju. Na kraju smo imali preokret u kom je i Džimi bio taj koji nije pružao ruku svom “ograničenom” bratu “alergičnom na struju”. Ova “šta bi bilo kad bi bilo” epizoda je bila fokusirana na kajanje i žaljenje. Što bi rekao Sinatra, regrets, i’ve had a few. Džimi ih je imao više nego nekoliko.
Na kraju, završilo se tako kako je i počelo. U zatamnjenoj sobi, Kim u stilu iz noir filma, pali cigaretu za nju i Džimija. Ćutanje koje govori više nego neke toliko puta izrečene reči. Oproštaj? Zahvalnost? Ljubav. Pobeda? Pobeda. Jednostavno, Džimi je ipak zabrazdio toliko i propao kroz svu spiralu zločina Sola Gudmana da je morao da plati. Pirova pobeda u tome je da makar ga kolege iz zatvora dočekuju kao heroja, koji je radio za njih, jer je i bio jedan od njih. Kao superstar živeće do kraja života u nekom zatvoru u nekoj američkoj pripizdini. To je Džimiju kazna za Gudmenova dela. Džimijeva pobeda je to što je rešio da ih ipak odsluži kao on sam, onoliko koliko je zaslužio.
Neću ulaziti u to da li je ova serija bolja od svog prethodnika “Breaking bad”. Smatram da je još uvek kratko vremena prošlo i da takve stvari moraju da imaju određenu vremensku distancu, da bi se stavile na vagu. Ono što je zaista bitno je da su Piter Guld i Vins Giligan, još jednom, napravili nešto, što će se kroz istorijat televizijskog programa pokazati kao neverovatno teško (za neke nemoguće), savršeni kraj serije i savršeni ispraćaj za omiljene nam televizijske likove.
Naslovna serija: Netflix Promo
