Stručnjaci otkrili kako da odaberete najbolju dijetu za skidanje viška kilograma: “Uvek na umu imajte dve stvari”

Ako ste čvrsto odlučili nekoliko kilograma, postoji mogućnost da ste već zapeli zbog toga što niste sigurni koja dijeta će vam pomoći da stvarno skinete taj višak kilograma. Važno je znati da prilikom odabira dijete morate biti sigurni da ste odabrali onu koja će stvarno funkcionisati za vas, a da pritom neće patiti vaše zdravlje.

U nizu dijeta koje postoje, povremeni post (intermittent fasting), keto dijeta, mediteranska dijeta i program whole 30 svakako su 4 dijete koje poslednjih godina imaju sve više poklonika. U nastavku saznajte kako funkcioniše svaka od navedenih dijeta, ali i šta o njima kažu stručnjaci Lorens Českin, sa Univerziteta George Mason u Ferfaksu i Kerolin Suzi, registrovana nutricionistkinja u Dalasu i portparol Akademije za ishranu i dijetetiku.

Povremeni post (Intermittent fasting)

Povremeni post, odnosno intermittent fasting, je hit dijeta, iako nije nikakva novost. Štaviše, brojne religije već tradicionalno praktikuju povremeni post. Reč je dijeti prema kojoj ljudi jedu samo tokom određenih sati u danu, dok tokom preostalih sati drastično ograničavaju unos kalorija.

”Ono što je dobro kod ove dijete je da vam ne govori šta treba da jedete, već kada treba da jedete”, objašnjava Suzi i dodaje da je povremeni post opcija za osobe koje nisu spremne da se odreknu određenih vrsta namirnica. “Ova dijeta verovatno funkcioniše kod ljudi jer nije previše opterećujuća. Ako morate 100 odsto vremena da se pridržavate vrlo strogog plana ishrane, svi znamo da ga se većina ljudi neće dovoljno dugo pridržavati i da neće u tome uživati’’, dodaje Českin.

Istraživanja su pokazala da povremeni post može pomoći u upravljanju telesnom težinom. Međutim, osobe s poremećajima ishrane bi trebalo da izbegavaju ovu dijetu, jer može dodatno da pogorša probleme.

Mediteranska dijeta

Mediteranska dijeta jedna je od najviše istraživanih i poznata kao dijeta koja poboljšava zdravlje srca, iako istovremeno nije usmerena na gubitak težine, za razliku od većine drugih dijeta. Reč je o tradicionalnom načinu na koji se hrane stanovnici mediteranskih zemalja, a bazira se na konzumaciji voća, povrća, celovitih žitarica, pasulja, orašastih plodova i nezasićenih masti poput maslinovog ulja. Takođe, uključuje i male do umerene količine mlečnih proizvoda, jaja, ribe i živine.

”Stanovnici mediteranskih zemalja nisu naročito mršaviji od stanovnika drugih zemalja. Zdrave masti imaju jednako kalorija kao i nezdrave. Iako je to dobar način ishrane, ako ga koristite kako biste smršavili morate takođe da smanjite unos masnoća i kalorija”, rekao je Českin. Iako nije namenjena gubitku kilograma, mediteranska dijeta je idealna za osobe koje žele da poboljšaju i očuvati svoje zdravlje jer, ističe Suzi, smanjuje upalne procese, koji su povezani s mnogim različitim hroničnim bolestima.

Keto dijeta

Poslednjih godina keto dijeta ima sve više poklonika. Ipak, nije reč o novom konceptu, jer se keto dijeta gotovo nimalo ne razlikuje od Atkinsove dijete. Keto dijeta ograničava unos ugljenih hidrata, dok povećava unos masti i proteina. Cilj je dovesti organizam u stanje ketoze u kojem telo sagoreva masnoću kao izvor energije, a ne ugljene hidrate. Međutim, keto dijeta može da ima nepovoljan uticaj na organizam. Osobe koje tek započinju s uvođenjem keto dijete obično pate od keto gripa tokom kog osećaju omamljenost, letargiju i glavobolju. Druge uobičajene nuspojave keto dijete su poremećaj sna i zatvor.

”Kada uklonimo neke grupe namirnica, organizmu oduzimamo ključne hranljive materije i vlakna, što može dovesti do zatvora”, upozorava Suzi. Českin dodaje da će ljudi na keto dijeti izgubiti kilograme ako jedu manje, ali da bi verovatno imali veću zdravstvenu korist ako sličan broj kilograma izgube pomoću zdrave ishrane.

Whole 30 dijeta

Českin i Suzi su najkritičniji prema Programu Whole 30. Ova dijeta funkcioniše tako da je tokom 30 dana potrebno izbaciti iz ishrane žitarice, mahunarke, mlečne proizvode i namirnice koje sadrže dodate šećere.

”Malo je zabrinjavajuće što su Whole 30 koncept osnovali ljudi koji imaju ograničeno obrazovanje vezano za ishranu”, upozorava Suzi. Dodaje da iako ova dijeta podstiče pojačanu konzumaciju svežeg voća i povrća, izbacivanje namirnica kao što su mahunarke i nemasni mlečni proizvodi je sasvim nepotrebno, osim kod osoba koje imaju medicinski opravdan razlog, kao što su alergičari.

”Whole 30 dijeta će smanjiti upalne procese i može uzrokovati gubitak težine zavisno od toga koliko kalorija unosite. Nije namenjena isključivo za gubitak težine, ali svakako može tome da doprinese”, smatra Českin.

Koja je najbolja dijeta?

Jedinstveni odgovor na ovo pitanje ne postoji. Suzi i Českin ističu da prilikom odabira dijete treba imati na umu 2 osnovne činjenice. Prvo, koju dijetu ćete odabrati zavisi od toga što volite da jedete i šta će se najbolje uklopiti u vaš stil života. ”Ono što najbolje funkcioniše je ono što vam prija. Dakle, ako želite da promenite svoju ishranu, prvo morate da upoznate sebe i da radite stvari kojih ćete se pridržavati. Beskorisno je držati bilo koju od ovih dijeta ako ćete se dijete pridržavati nedelju dana, a zatim se vratiti starim navikama”, ističe Českin.

Drugo, bilo koja dijeta ili način ishrane pomoći će vam da smršate samo ako unosite manje kalorija nego što sagorevate iz dana u dan. Kvalitetna dijeta za mršavljenje treba da uključuje sve hranljive materije potrebne za zdravo funkcionisanje organizma, ali uz ograničeni unos kalorija. “Kad god smanjimo kalorijski unos, izgubićemo kilograme”, zaključuje Suzi.

Izvor: centarzdravlja.hr

Naslovna fotografija: Shutterstock