Samo jedan muzički izvođač je ušao u Rokenrol kuću slavnih čak tri puta
Rokenrol kuća slavnih je jedna od retkih poštovanih institucija posvećenih ovom popularnom muzičkom žanru. Ona se nalazi u Klivlendu, a posetioci ovog svojevrsnog muzeja rok muzike u njemu mogu pogledati stvari koje su pripadale slavnim rok izvođačima, uključujući njihove instrumente, kostime za koncerte, značajne fotografije i druge predmete koji nas vraćaju u različite ere rokenrola.
Ova institucija svake godine uvrštava zaslužne muzičare u svoju kuću slavnih, pa se u njoj danas nalaze Bitlsi, Čak Beri, Tina Tarner i druge legende popularne muzike. Jednom izvođaču je pošlo za rukom da čak tri puta bude izabran za člana Rokenrol kuće slavnih. Da li znate ili možete da pretpostavite o kome se radi?
Nećemo vas dugo držati u neizvesnosti. To je slavni kantautor, gitarista i pevač Erik Klepton. Verovatno se pitate kako je to moguće. Pa, institucija u Klivlendu defakto ne nagrađuje pojedince nego muzičke izvođače, bilo da se radi o grupama ili solo izvođačima. Kao što mnogi od vas verovatno znaju, Klepton je bio deo mnogih grupa i supergrupa, a veliki uspeh je ostvario i u svojoj solo karijeri.
Autor hita Layla prvi put je uvršten u Rokenrol kuću slavnih 1992. godine. Tada je prepoznat njegov rad u grupi The Yardbirds, koja je bila važan deo tzv. britanske invazije, bendova iz Velike Britanije koje su svirali rokenrol i ritam i bluz i napravili veliki uspeh u postojbini ovih žanrova, SAD, početkom i sredinom šezdesetih.
Godinu dana kasnije, Klepton je dobio još jedno pismo u svom poštanskom sandučetu, u kome je pisalo da je grupa Cream novi član Rokenrol kuće slavnih. U ovom popularnom bendu, on je imao mnogo veći uticaj, naročito na drugom album Disraeli Gears, apsolutnom remek-delu psihodeličnog roka.
Treći ulazak u Rokenrol kuću slavnih, Klepton je ostvario kao solo izvođač 2000. godine. Podsećamo vas, u ovoj fazi svoje karijere on je snimio voljene hitove kao što su Wonderful Tonight, Tears in Heaven i Cocain.
Izvor: Far Out Magazine
Naslovna fotografija: Suvan Chowdhury
