Bend Dram: Biti mejnstrim pop nije ništa loše, problem je što su to u Srbiji neki drugi autori, koji se pretežno zovu Željko

Momci iz benda Dram kažu na novom albumu da ima “Previše svega”. Ne slažemo sa njima, jer nema baš svega previše, nema na primer njihovih svirki. I to će se doduše uskoro ispraviti, jer momci sviraju 21. oktobra u Beogradu.

Tog proleća 2020. godine, spremali su svoj veliki beogradski koncert, baš posle dobro ocenjenog prvog albuma, kao i osvojene nagrade “Milan Mladenović”. Onda je izbila korona, sve je otkazano, a momci su se povukli u studio i osmislili su novi album, “Previše svega”. Sad se spremamo za pokušaj broj dva. Sve je spremno za super svirku, a uhvatili smo momke u sred vežbanja i kostimskih proba da nam odgovore na par pitanja.

Za početak kako ste? Kako ide ovaj period loženja pred svirku, a posle izbacivanja albuma?

Loženje nam ide baš dobro, po prirodi smo dosta tripozni. Jedino što kvari te momente su konstanta cimanja oko samog koncerta u smislu proba, scenografija, kostima, pozivanja tetaka i strina da dođu na koncert i budu alternativke, odlaska u Železnik u štampariju po prvi i jedini merch u vidu majica, cegera i bedžića koji će se naći na štandu ispred Amerikane. U ovim danima smo snimli i spot za „Pesmu za V“, koji možete pogledati na našem jutjub kanalu.

Album se zove “Previše svega”. Ako je to istina, šta vam onda nedostaje?

To “previše svega” u sebi sublimira mnoge lepe ali i traumatične doživljaje koje smo doživljavali tokom prethodne dve godine. Od prvog putovanja u Vinkovce i bliskog, baš bliskog susreta sa Cibalijinim huliganima na tonskoj probi, pa sve do nudističke plaže na Adi Bojani. Zapravo, volimo previše svega u svakom smislu. Sada kad već pričamo o svim tim momentima, svi oni počinju da ti nedostaju. Nedostajao nam je, pogodite šta, ovaj beogradski koncert, pošto su nam kovid pandemija i rasturanje starog svetskog poretka oduzele već zakazanu Amerikanu iz marta 2020. godine.

Kako je graditi karijeru kao bend sa mejnstrim potencijalom, ali u alternativnom okruženju, sa bendovima koji su bučniji, besniji i ne toliko pop?

Zapravo je odlično, jer ne postoji nešto slično nama na maternjem jeziku. Tako patetično a opet uljuljkano i harmonično. Ogromna je rupa na tom polju koje smo zaorali. Izazov je imati produkciju kao “The Neighbourhood” ili “The 1975”, nas to vozi, a opet sami sve radimo, uz pomoć pri miksu ili masteru ljudi bez kojih ne možemo. Biti mejnstrim nije ništa loše, ali problem je što mejnstrim pop u Srbiji ima neke druge autore koji se pretežno zovu Željko, sve ostalo je u domenu alternative. Već neko vreme zapljuskuje nas talas autora koji su vrlo pop koji su jako dobri, kao Fantom ili Luka Rajić koji takođe pripadaju alt sceni.

Pesme o klincima koju su depra i Anxio boy se ističu. Koliko vam je bitno da se priča o mentalnim stanjima klincima? I zašto su klicni tako depra?

I publika je rekla da smo postali centar za mentalno zdravlje mladih. To nam jako prija, jer teme depresije, anksioznosti i uopšte mentalne higijene se izbegavaju. Kako i neki od nas u bendu su anksio bojs i proživljavaju dan danas sve te knedle u grlu, znojenje u dlanovima, drhatnja ruku, hteli smo to da podelimo sa mladim ljudima koji na sličan način pate svakoga dana. NISTE SAMI! Sa depresijom je stvar malo teža, svesni smo da se pažnja smanjila, da klinci žive paralelni život na mrežama. Ok, živimo i mi malo taj život, ali o problemima treba pričati i nikada nije blam otići kod psihijatra ili psihologa. Sa druge strane, depra je postala aesthetic u ovoj deceniji, ponekad se čini da je mnogo kul biti depra, ali to baš i nije zabavno i nije ni kul.

Prošla velika beogradska svirka je otkazana zbog izbijanja korone. Koliko vas je to zaustavilo u razvoju popularnosti, ili ko zna, možda vam je pomoglo?

Pomoglo je samo zbog toga što nismo tada razmišljali o scenografiji, kostimima i merchu, za razliku od danas. Bez šale, to otkazivanje je naišlo u najgorem momentu za nas, prvi album praktično nismo ni promovisali, a karte su išle dosta dobro. Ostao je žal, izgubili smo malo momentum posle toga. Naoštreni smo za 21. oktobar u Domu omladine jače nego za taj stari otkazani Dom omladine, fali nam samo neko novo vanredno stanje ili premeštanje ratnog fronta na Balkan za potpuni ugođaj.

Koje vam pohvale najviše znače, od nekog bitnog koga ste možda slušali ko klinci, i tera vas da idete dalje?

Najviše nam znači kada slušalac pošalje poruku, startuje nas u kafiću, ma bilo gde se obrati i kaže: “opisali ste šta mi se trenutno dešava u životu”, što se dešavalo, evo konkretno pre par dana za pesmu “Frendzona”. Van toga, odluka žirija u sastavu Darko Rundek, Srđan Gojković Gile i Mirela Priselac Remi, koji su nam dodelili nagradu “Milan Mladenović” i uopšte sama nagrada, zajedno su veliki motor koji nam govori da nastavimo i da ne smemo da izneverimo ni nas ni publiku.

Jel imate petogodišnji plan? Jel imate bilo kakav plan? Da li kod nas uopste ima smisla praviti neke veće planove?

Nemamo tako long-term planiranja na duže staze. Delamo u skladu sa osećajima, raspoloženjima, sve zavisno od vožnje koja se trenutno đira. Takva vožnja se dogodila sa zvukom za “Previše svega”. Mi imamo mikroplanove, one godišnje, u smislu šta od spotova treba da se snimi, da li je godina singlova ili albuma, gde i kad zakazati koncerte. Uvek je dobro imati plan, pa makar i kod nas, ali prekršiti ga malo i skrenuti, nikad nije greška, otvaraju se novi putevi. Pratite sinkove!

Ako treba jedna pesma da objasni to što ste hteli sa ovim albumom, koja je i zašto?

„Goodbye Teens“ – Plavi Orkestar. „Previše svega“ je bio neki naš coming of age album, instrospekcija kroz tinejdžersko doba koje još uvek zna da se zakasnelo pojavi i sve nas iznenadi. Omaž adolescenciji.

Koje su najbolje domaće pesme i albumi koje ste čuli ove godine? Da li postoji nešto što još nismo čuli sa domaće scena a što će nas oduvat?

Od pesama, tu je “Ljubimo se” od Luke Rajića, “Šta te radi” od Dolores, “Doma” od Dine Jashari, A.N.D.R. je izbacio zanimljiv album “U krug”. “PORTOPOP” od Porto Morto je izašao prošle godine, ali u pitanju je jedan bomba album, takođe “Pozivi u stranu” i KOIKOI. Njihove svirke su brutalne bile i to nas naročito loži, taj svirački mentalitet bendova.

Šta nas očekuje na svirci. Dajem vam prostor da ubedite i one koji se nećkaju i ne znaju da li da dolaze ili ne?

Očekujte da scenografija bude iz filma “Ledena kraljica”, zatim videćete mlade rumunske švercere umetninama na liniji Timișoara – Banatski vetroparkovi – najlon pijaca Novi Sad. Sviramo sve pesme koje smo ikad napravili, gađamo se instrumentima na kraju svirke. Sa publikom.

Za kraj, to je doba došlo – gde ćete za Novu godinu?

Verovatno Najlon pijaca na vruću rakiju, taman da zalivadimo ova odela iz Doma omladine po nekoj humanoj ceni.

Naslovna fotografija: dram/Kosara Luketić