Juval Noa Harari: Oni koji će menjati svet sada imaju 10 a ne 50 godina

Nakon objavljivanja svetskog bestselera Sapijens, autor Juval Noa Harari je sa raznih strana počeo da dobija pitanja o tome da li je moguće napisati sličnu knjigu za decu. Ideja mu je zazvučala važno, jer „ako će iko doneti promenu u svetu u kome živimo to su upravo oni koji su sada deca“.

Mi nezaustavljivi – Kako smo osvojili svet je prva od četiri knjige iz serijala koji govori o istoriji čovečanstva ali istovremeno i podstiče decu da postavljaju pitanja i razvijaju kritičko mišljenje o prošlosti, kako bi bolje razumela društvene probleme sa kojima se danas suočavamo.

Kreativni centar je nedavno objavio knjigu Mi nezaustavljivi – Kako smo osvojili svet, uz više od 30 izdavačkih kuća širom sveta, sa željom da naši čitaoci budu među prvima koji će imati priliku da pročitaju ovo jedinstveno izdanje!

Iz razgovora sa autorom saznali smo više o njegovoj motivaciji za pisanje knjige, odnosu prema mladoj publici i značaju koji pridaje ulozi dece u promenama koje donosi budućnost.

Možete li ukratko da nam predstavite svoju novu knjigu za decu?

Knjiga Mi nezaustavljivi – Kako smo osvojili svet govori o istoriji čovečanstva od doba kada su ljudi bili samo primati i živeli u savani, do vremena kada su postali poput bogova tako što su osvojili nebo i svemir. Serijal Mi nezaustavljivi želi da prenese deci važnu poruku: Svet u kome živimo nije morao da postane ovakav. Ljudi su ga učinili takvim. Ljudi mogu i da ga promene.

Kada ste prvi put pomislili da treba da pišete za decu?

Ljudi koji su pročitali moju knjigu Sapijens pisali su mi tražeći da napišem nešto slično za decu. Ali i ja sam sâm poželeo da napišem takvu knjigu. Kao istoričaru ponekad mi je teško da objasnim istoriju odraslim ljudima. Odrasli već veruju u gomilu gluposti o prošlosti, u razne bajke o bogovima, nacijama i novcu. Sa decom je lakše. Ona još uvek nisu čula sve te bajke. Mnogo je jednostavnije objasniti šta je novac ili šta je religija nekome ko ima 10 godina nego nekome ko ima 50. Takođe je i mnogo bitnije, jer oni koji će menjati svet sada imaju 10 a ne 50 godina.

Šta ste čitali kada ste bili dete?

Naučio sam da čitam i pišem sa 4 ili 5 godina, tako što sam listao ogromnu knjigu Istorija čovečanstva. To je bila knjiga za decu, sa mnogo ilustracija. Bio sam u stanju da je pregledam satima i satima pokušavajući da razumem reči i da ih prekopiram. Još uvek imam ovu knjigu u svom kabinetu, ispisanu mojim najranijim zapisima. Znam da deci često govore da ne smeju da pišu po knjigama. Naravno, ako je u pitanju knjiga iz biblioteke ili ako pripada nekom drugom – nemojte da pišete! Ali ako je knjiga vaša – samo napred! Bio bih oduševljen da čujem kako deca ispisuju svoje sopstvene ideje po mojoj knjizi Mi nezaustavljivi.

U čemu je tajna pisanja istorijskih knjiga za decu?

Kada pišete za odrasle, a niste sigurni u vezi sa nečim, obično možete da izvrdate tako što ćete pisati veoma duge rečenice i koristiti apstraktne, pompezne reči. Ali probajte ovaj trik sa decom – neće vam upaliti. Njima će biti dosadno i prestaće da čitaju. Pisanje treba da bude jasno i konkretno, što znači da zaista treba da poznajete ono o čemu pišete. Ako nešto ne znate, jednostavno kažite da ne znate.

Kako bi desetogodišnji Harari reagovao na ovakvu knjigu?

Bio bih oduševljen! Dok sam pisao, zamišljao sam kako bi bilo da mogu da putujem kroz vreme i sretnem sebe kao desetogodišnjaka. Da sam tada imao priliku da pročitam ovakvu knjigu, mislim da bih uštedeo sebi godine verovanja u razne gluposti o svetu, a možda bi me to sprečilo i da u nekim situacijama postupim loše i po sebe i po druge.

Da li vas je ikada neko dete pitalo nešto a da niste imali odgovor na to?

Deca umeju da postave suštinska i teška pitanja na koja mi često nemamo odgovor – u čemu je smisao života, zašto smo ovde, šta se dešava nakon smrti? Ljudi uglavnom prestanu da sebi postavljaju ova pitanja kada odrastu. Ne zato što su pronašli odgovore, nego zato što ih deprimira traženje odgovora ili se previše plaše onoga što mogu otkriti.

Važno je neprestano postavljati sebi ova pitanja, bez obzira na to koliko godina imamo. Mnogo je bolje imati pitanja na koja nemamo odgovore, nego odgovore koje ne možemo da preispitujemo.

Naslovna fotografija: Sapienship