Muzička recenzija: Srđan Popov „Swing 011“ (Menart)

U današnjem svetu, ovo je verovatno idealan suvenir za hrvatske i slovenačke turiste koji žele da osete onaj stari i pravi Beograd iz vremena svojih roditelja. Znači pop i strarogradske pesme upakovane u sving aranžmane.

Neko bi rekao „genijalno“. Plus ako dodate ekipu muzičara sa ovog zicer albuma: Jovan Maljoković (saksofon), Nikola Demonja (saksofon), Sava Matić (truba), Vlada Mandić (truba), Mihajlo Bogosavljevič (trombon), Dražen Škarič (gitara), Milan Mirosavić (bubnjevi), Borko Vukadinović (klavijature) onda je jasno da je u pitanju projekat namenjen širokoj pubilici koja brani Beograd od filozoifije palanke.

Ako nam je potreban referentni sistem, onda treba da zađemo u zaostavštinu Brajana Secera, prvo sa bendom Stray Cats kada je svirao rokabili, a onda i kasnije, kada je sa svojim sving orekstrom žario i palio angloameričkim kontinentima. Verovatno se niko ne bi začudio da je Srđanov deda možda Dušan, pa u tom slučaju imamo idealan beogradski produkt za ovaj vek, na nivou Mini LP-a Idola iz 1981.

Izbor pesama je besprekoran, skoro oportun: Devojko mala, Na morskome plavom žalu, Stoj Džoni, Čamac na Tisi, Majestic Melody, dok šarm vrca iz svakog tona i napuklog vokala. Ako posle ovoga neko poželi tematski sličan, ali atmosferski drugačiji ugođaj neka proba sa dva albuma Tragovi u sjeti Matije Dedića i Zorana Predina. Pa onda da napravimo još jednu Jugoslaviju…

Naslovna fotografija: Menart promo