Tam za City Magazine: Ljudi koji me prate očekuju da nastavim da istražujem sa zvukom
Ako još uvek ne znate ko je Tam, nadamo se da vas je barem malo blam. Tamara se sprema da napuni Dom Omladine, na svirci 3. decembra, a arsenalu njenih hitova, kao što su “Žad” i “Pogana”, ovih dana se priključuje novi singl “Rizik”. Uhvatili smo Tam pre njene svirke, da nam ispriča sve o super uzbudljivim stvarima koje je radila ove godine.
Za početak, prateći te po društvenim mrežama, čini mi se da nisi stala ove godine. Gde si sve bila i šta si sve radila?
Bila sam širom regiona, baš sam zaređala nastupe. Novi Sad više puta, Niš, Kruševac, Kragujevac, Zagreb više puta, Split, Umag, Sarajevo, Pančevo, Subotica, Banja Luka, Skoplje, Vrnjačka Banja, Svilajnac, Buljarice (Sea Dance), valjda je to to. Počela sam i završavam ovu godinu sa Beogradom. Izbacila EP, pa ‘Poganu’ koja nastavlja da živi svoj život i sad ću završiti godinu sa jednim ili dva singla.
Povezani članci
Daj nam neku najzanimljivju priču koja ti se desila, neko neprevaziđeno iskustvo, neke super reakcije publike…
Evo podeliću dva. Kako sam često previše optimistična sa vremenom, prostorom i sopstvenim kapacitetima, stalno doživljavam ovaj tip situacija:
Našla sam nekoliko slobodnih dana između nastupa i otišla u Berlin da radim na novim pesmama sa Damjanom Blažunom koji tamo živi i radi. Nastup u Beogradu mi je bio u subotu, pa rekoh zašto bih gubila dragoceno vreme, radiću u studiju celu noć i uhvatiti jutarnji let za Budimpeštu. Nisam spavala ni pola sata, ustala, poletela, sletela u Budimpeštu i našla se sa drugarima koji su sticajem okolnosti bili tu noć pre na Deftonsima. Odvezli su me na “bla bla car” za Beograd a tu sam naletela na drugaricu, koja je sasvim slučajno zakazala istu vožnju, tako da sam imala i društvo dok smo čekali 4 sata na granici (zajedno sa vozačem i putnicima Bugarima sam slušala Galenu pa sam imala i uz šta da đipam). U međuvremenu mi stižu snimci poplavljenog prostora u kom treba da se održi festival. Niko ne zna da li će se festival održati, a ja ne znam da li stižem na sopstveni nastup. Prelazimo granicu, dolazimo do Beograda, a Bugari nas ostavljaju kod neke pumpe u sred ničega. Pretrčavamo autoput sa torbama, pitamo radnika na pumpi kako da dozovemo taksi, na šta on odgovara kako taksisti tu neće da dolaze. Izlećemo napolje i molimo devojku koja je stala da sipa gorivo da nas odveze bar donekle. Dok nas ona vozi ka gradu ja zovem taksi i srećom uspevam. Iz jednog vozila ulećem u drugo, iz njega u kuću, a odatle direktno na festival. Kasnim na nastup, ali nastup kasni zbog kiše tako da ipak stižem na vreme. Ničega tokom trajanja, a ni nakon nastupa se apsolutno ne sećam.
Druga je takođe od letos, kad sam zaređala neke festivale mesecima pa došla u Beograd na ‘Zicer žene modna pista’ event, ne očekujući ništa posebno jer sam se već navikla na festivalsku publiku koja ume da bude underwhelming ponekad. Dolazim tamo, a ljudi kreću da mi prilaze i pričaju koliko im značimo moje pesme i ja. Neke devojke su doputovale iz Ljubljane samo da bi me slušale na ovom eventu. Ivana Jymenik, koju obožavam, peva pre mene, aja većnačeta izlazim na scenu u najemotivnijem mogućem stanju. Slomili su me već na drugoj pesmi kada sam pevala ‘Navučena’. To je pesma koja niti ima spot, niti sam je promovisala, a publika je sve vreme bila glasnija od mene. Pevali su sami maltene do kraja jer nisam mogla da prestanem da plačem. Baš jedan poseban momenat zahvalnosti i nadahnuća.
Ti praviš pop muziku, ali dolaziš iz alternativnije priče. Koliko to publika prepoznaje, koliko je rigoroznost podele po žanrovima opala? Ko najbolje prepoznaje to što radiš?
Mislim da se prepoznaje prilično u estetici, kako zvuka, tako i mog vizuelnog izražaja. Srećom, podela po žanrovima je opala, ali nažalost i ono što ne mogu da razumem je zašto se u velikoj meri i dalje štancaju komercijalne pesme koje nemaju nikakvih novih uticaja, iako je danas dostupno beskonačno muzike. Ljudi koji me prate duže više prepoznaju to što radim i znaju da ne očekuju da ću izbaciti 5 “Žadova” ili 5 “Poganih”, već da ću nastaviti da istražujem.
Šta se radi najbolje uz tvoju muziku?
Kako koja pesma, može da se tuguje, može da se putuje, može da se pleše, pije, voli.
Kad praviš pesme, šta ti je bitnije – da budu baš, baš bengeri ili da to budu kompozicije sa glavom i repom iza kojih možeš da staneš, pa čak i po cenu da ima samo 100 pregleda na striminzima?
Najbitnije mi je da mene to što radim vozi, da meni znači i da se meni dopada. Inspiriše me komercijalna, ali i alternativna muzika tako da svoje mesto pronalazim negde između.
Deluje mi da se sam posao u muzičkoj industriji kod nas, kao i u svetu, prebrzo menja. Koliko je to nešto što prihvataš kao neminovnost, a koliko je to nešto što ide samo od sebe?
Nije tako samo u muzičkoj industriji, tako da što brže prihvatiš i što se brže prilagodiš biće ti lakše za sve buduće korake i projekte. Pritisak je solidan, ali ako su rezultati prisutni imaš veću motivaciju.
Koliko i dalje učiš i prihvataš savete, a koliko si u fazonu da sad donosiš odluke sama sa sobom?
Imam tendenciju da uvek učim i da uvek istražujem, to se nikad ne završava i to ne sme da ima kraj. Umetnik mora da bude radoznao i da se razvija kako u umetnosti, tako i u svemu u životu, u suprotnom baš teško da će i on i publika biti dugoročno zainteresovani. Sada mnogo više verujem sebi, ali uvek saslušam savete, razmislim i prihvatim one koji mi imaju smisla.
Gde vidiš sebe za 5 godina?
Na ovo pitanje uvek odgovorim slično, da sam spoznavši prirodu života, kao i sopstvenu prirodu ne razmišljam toliko unapred, jer ko zna ko ću biti za pet godina i ko zna šta će biti oko mene. Doduše, uvek imam neku blagu viziju, a ovaj put je drugačija nego bilo koji prethodni put kada mi je neko postavio ovo pitanje. Čujemo se 2027. pa ćemo saznati da li sam ovaj ili svih prethodnih puta bila u pravu.
Predstavi nam novu pesmu, “Rizik”, lepo, svojim rečima, o čemu se radi, šta te je inspirisalo…?
Ovo je prva pesma koju nisam ja napisala, ali uzela sam da radim na njoj, jer sam je jako osetila kao svoju i videla njen potencijal. Yungkulovski je napisao tekst koji je neverovatno rezonovao sa mnom i videla sam je u bržem maniru nego što je bila u demo verziji. Govori o ljubavi koja je naizgled pogrešna, ali lepša od ičeg drugog, i odlučnosti da se izabere uprkos svemu jer je jedino tako ispravno. Ovo je prva od nekoliko pesama na kojoj sam radila na sesijama u Berlinu sa Damjanom Blažunom koga sam malo pre pomenula. Na muzici je radila i hrvatska pop pevačica Albina, a master potpisuje gremi nominovani Zino Mikorey.
Kako će izgledati koncert u Domu omladine , šta nam sve spremaš?
Biće moj najozbiljniji i najspremniji nastup do sada. Spremam koreografije i strava goste i izvođače sa kojima sam sarađivala u prošlosti.
Naslovna fotografija: Tam Promo
Povezani članci
