Nenad Pejović, KKN: Naša muzika se sluša i u aktuelnoj eri limitiranih kapaciteta pažnje

Drago nam je još uvek postoje neke tradicije od kojih Beograd ne odstupa ni po koju cenu. Jedna takva je da se očekuje da bend Kanda, Kodža i Nebojša, ili kraće KKN zasvira prvog januara svake Nove godine.

I ovog puta, bend se sprema da nam spremi dobar uvod za novih 365 dana. Izaći će (i razvaliće) na bini Zappa Baze, a mi smo uhvatili trenutak da popričamo sa gitaristom benda Nenadom Pejovićem.

Kako ste proveli ovu godinu koja je na izmaku i po čemu ćete je pamtiti?

Povezani članci

Mafini sa čokoladom – brz i jednostavan recept da uvek ispadnu savršeno

– Pamtiću je po tridesetak nastupa, među kojima bih izdvojio rođendansku koncertnu žurku benda u KST- u. Celo to veče je bilo fabulozno. Prvi put smo ove godine svirali u Kučevu. U Herceg Novom smo svirali na Strip festivalu u nestvarno lepom ambijentu Kanli kule. Pamtiću je još i po prvom spotu koji je bend snimio u Zagrebu za pesmu “Tu i tamo tamo tamo”. Tih par dana tamo su bili sjajni, a spot će se zavrteti u januaru. I naravno, po završetku rada na albumu Beton.

Kako ste zadovoljni kako se i koliko zavrteo novi album? Da li imate neke komentare koji su vam već prirasli srcu?

Zadovoljni smo reakcijama, kako kod naše publike tako i kod ex-Yu kritike. Drago mi je da se sluša naša muzika u aktuelnoj eri limitiranih kapaciteta pažnje. Zabavile su nas dve sasvim različite ocene pomenute pesme “Tu I tamo tamo tamo”, na jednom hrvatskom portalu je u recenziji ocenjena kao nešto slabija od ostalih pesama, dok je u prikazu na drugom, BiH portalu proglašena za najuspeliju na ploči.

Ispričajte nam neku zanimljivu priču sa nekog od nastupa ove godine koji ćete uvek da pamititi?

Verovatno bi bilo dobro da uvek pamtimo kako smo posle koncerta u Čačku, nakon što smo spakovali svu opremu, uspeli da zaključamo kombi sa ključevima koji su ostali u njemu. Da nije bilo dobrih ljudi iz kluba i njihovih prijatelja koji su na foru u sitne sate uspeli da nam obiju kombi, verovatno bi se do jutra smrzavali po gradu tražeći profesionalne lopove da nam pomognu da se vratimo kući.

Šta vas tera da nastavljate dalje iako deluje da ima sve manje i manje prostora za rokenrol?

Volim da sviram gitaru, to se nije promenilo od kad sam je uzeo u ruke, pa u tom smislu nema neke prisile, tako bi bilo i da nema benda i verujem da isto misle i ostali. A prostori se smanjuju ili nestaju pa se pojave novi, kao Zappa baza u kojoj smo prvog januara, uglavnom sve se stalno transformiše, ali uvek ostaje dovoljno ljudi željnih rokenrol vajba.

Koje ste bendove slušali najviše ove godine, da li se pojavilo nešto novo i dobro u vašim životima?

Kako postaješ sve matoriji, uglavnom slušaš sve ono što ti je bilo važno još od klinačkog doba, više ideš na formulu staro i dobro i tu tražiš nove uvide, u skladu sa sadašnjim životom. Otvorenost za novo uvek postoji, uvek bacim uvo na preporuke AllMusica, Fantana ili Mojoa npr., ali pamtiću kao koncertni događaj sezone koncert Pixiesa na Tašu.

Zašto je 1, januar baš dan koji treba provesti sa vašim bendom

Ta prvojanuarska priča je uhodana još od ranih dvehiljaditih, po pravilu nema greške u pogledu raspoloženja i atmosfere, a mi se uvek trudimo da dodatno unapredimo to veče.

Šta želite sebi a šta drugima u 2023?

Čist vazduh, zdravlje, ljubav, otpornost prema novoj nenormalnosti, i što više dobre muzike.