Eyot za City Magazine: Možemo na bilo koju binu ovog sveta
Džez bend o kojem se uvek priča u superlativima kod nas je svakako Eyot. Momci iz Niša su obišli gotovo ceo svet, dobili sjajne kritike, a uskoro slave 15. rođendan.
Bend će u petak, 10. marta u Domu Omladine predstaviti svoj celokupni dosadašnji rad, od samih početaka, pa do kompozicija sa albuma „557799“ koji se našao među top 10 najprodavanijih džez albuma na Bandcampu i uvršten je na nekoliko zvaničnih Spotify lista. Popričali smo da Dejanom Ilijićem, o prošlim danima ali i budućim uspesima.
Pozdrav, za početak, kako ste i šta ima novo kod vas?
Pozdrav, dobro smo, vreme nam daje naznake da je proleće blizu, pa se sa posebnom energijom spremamo za koncert u Domu omladine. Radimo na novim kompozicijama, i jedna od značajnih vesti je da će album izaći u izdanju PGP-a krajem oktobra.
Slavite 15. rođendan. Kako iz ove perspektive vidite ono vreme kad ste počinjali? Da li ste pre 15 godina zamišljali da ćete biti na ovom mestu na kom ste danas?
Jesmo. Možda su želje bile i veće, ipak, desilo se i mnogo toga pozitivnog što nismo planirali, tako da se došlo do savršenog balansa . Ponekad pomislim gde smo sve bili u ovih 15 godina i sve mi deluje neverovatno, kao film. Puno lepih avantura, par teških trenutaka. Stvari su se dešavale velikom brzinom pa smo realnu retrospektivu imali tek u vreme korone, tada smo postali svesni šta smo uradili. Ako postoji univerzalni san svakog muzičara mi smo ga ostvarili, i moramo da budemo zahvalni i zadovoljni. Sada idemo dalje, novi album je na vidiku i želja nam je da opet pomerimo sopstvene granice.
Ako morate da izabrerete jedan trenutak za ovih 15 godina, koji bi to bio?
To je stvarno teško. Zato što su svi značajni trenuci vrlo povezani i ne bi se desili jedni bez drugih. Sećam se da sam jednom prilikom pomislio, i to tokom koncerta, da sve toliko moćno, emotivno i jedinstveno zvuči, da možemo na bilo koju binu ovog sveta i da sam srećan što imamo priliku da ovo radimo. Možda je takav unutrašnji momenat i najbitniji jer sumira suštinu naše karijere.
Vraćate se sa evropske turneje. Koje priče, utiske i avanture donosite? Koliko se Evropa promenila nakon nekoliko “sporijh” godina korone?
Poslednji nastupi su bili u Bukureštu i Klužu, gde smo imali dva rasprodata koncerta. U Klužu smo svirali u sali muzičke akademije. Sama zgrada akademije je veća nego naše akademije u Nišu i Beogradu zajedno. Voleo bih da i mi dobijemo takvo zdanje u budućnosti. Što se tiče samog života, sve se vratilo u normalu, skoro kao da nam se ništa nije desilo. Sa druge strane, baš zbog tih “sporijih” godina, nastala je velika gužva jer je potražnja za nastupima ogromna pa je prilično teško doći do angažmana. Promoteri i organizatori se prvenstveno oslanjaju na imena koja su najpoznatija, da kažemo komercijalna. Najbitnije je da je sve kao nekad i da opet imamo prilike da putujemo.
Kakvo je stanje džez muzike u Srbiji? Kako vam se čini, da li može bolje, gore … Šta biste menjali?
Ako pogledamo statistiku, prošle godine je u Srbiji, ili od strane domaćih autora koji ovde žive i rade, izdato preko 20 albuma što je verujem, apsolutni rekord u poslednjih 40 do 50 godina, još od zlatnog doba jugoslovenskog džeza. Slična je situacija u celom regionu. To je najbolji pokazatelj da stvari napreduju, koncerti su posećeni i raste interesovanje pogotovo kod mlađe publike. Potrebna je veća medijska podrška i to tokom cele godine, ne samo u vreme značajnih festivala. Potrebni su i klubovi širom zemlje ili veća aktivnost kulturnih centara koji sa druge strane moraju dobiti određena sredstva od države da bi se sve dovelo do nivoa prihvatljive produkcije za same izvođače. Dakle, definitivno može i bolje ali hajde da kažemo da treba biti zadovoljan i trenutnim razvojem situacije.
Na koje džez bendove u Srbiji moramo da obratimo pažnju?
Da ne bih nabrajao tu listu od preko dvadeset autora, pozivam ljude da se aktiviraju i sami potraže ko su ljudi koji se bave džezom u ovoj zemlji. Barem je to danas lako. Na primer posetite sajt Jazzin.rs, poslušajte emisiju Vojislava Pantića na radiju Beograd 3, subotom od 16:00 časova. Kao i njegovu kolumnu subotom u Politici. Pratite program Doma omladine. Otkrićete neverovatnu mladu stvaralačku energiju. Posetite njihove nastupe. Muzičari treba da se trude oko promocije svog rada ali je potrebno da se i publika aktivira ako želi da se stanje menja na bolje. To važi za džez ali i generalno za umetničku scenu u Srbiji.
O “Koncert za prirodu“ se dosta pričalo i dosta daleko je dobacio. Kako ste vi zadovolnji kako se to zavrtelo i i kakav fidbek se dobili od ljudi. Da li biste ponovo nešto slično uradili?
Zadovoljni smo jer se “Koncert za prirodu” redovno emituje na kanalima RTS-a, i donosi nam novu publiku. To je verovatno naše remek delo, poduhvat koji će nam obeležiti karijeru. Mozda nekad uradimo nešto slično. Imamo ideju da sledeći album prati i živa verzija albuma.
Šta nam spremate za koncert u Beogradu?
Sviraćemo materijal sa naših pet albuma, sa blagim fokusom na poslednji “557799”. Potrudićemo se da spremimo i nekoliko kompozicija koje nismo često svirali u poslednje vreme. U svakom slučaju publika može da očekuje još jedno posebno veče. To je cilj.