Najsmrtonosniji virus današnjice registrovan u dve države: Leka nema, a smrt nastupa brzo
Marburški virus širi se afričkim zemljama i za sobom seje smrt. Radi se o jednom od najsmrtonosnijih virusa, koji se vrlo brzo prenosi s čoveka na čoveka, iz zemlje u zemlju, a evo šta sve treba da znate o njemu.
Nakon što je Ekvatorijalna Gvineja, na zapadu Afrike, proglasila epidemiju sredinom februara, sada su potvrđeni prvi slučajevi zaraze i na istoku kontinenta, u Tanzaniji.
U Gvineji je bilo najmanje devet registrovanih slučajeva, od čega je sedam završilo smrću, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od marburškog virusa umrlo je 20 osoba.
Sada su vlasti u Tanzaniji potvrdile prve slučajeve te visokosmrtonosne bolesti. Od osam osoba pet je dosad umrlo, a pod nadzorom je više od 160 njihovih kontakata.
Marburg je iz iste porodice virusa kao i ebola. Poput ebole, marburg uzrokuje tešku hemoragijsku groznicu koja dovodi do krvarenja organa. I marburški virus prvobitno je nastao kod šišmiša, slično kao i COVID-19. Ali, za razliku od njega, izuzetno je smrtonosan i zarazan.
Zaraženi krvare iz više otvora
U prethodnim epidemijama stopa smrtnosti išla je čak do 88 odsto, a prosečna smrtnost bila je oko 50 odsto. To znači da će otprilike polovina ljudi koji dobiju bolest umreti.
Simptomi često počinju iznenada, a zaraženi pacijenti imaju visoku temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima i malaksalost. Takođe su uobičajeni bolovi u stomaku, grčevi i proliv.
Zaražene osobe krvare iz više otvora: nosa, desni i očiju, a krv se nalaz i u mokraći, stolici… Teški gubitak krvi može izazvati šok i smrt.
Period inkubacije je od dva dana do tri nedelje. Većina simptoma počinje kroz nedelju dana, a smrt nastupa između osam i devet dana nakon početnih simptoma.
Marburg se širi direktnim kontaktom s osobe na osobu. To uključuje kontakt telesnih tečnosti ili predmetima kontaminiranim telesnim tečnostima zaražene osobe – poput posteljine, odeće, igala i druge medicinske opreme. Ali, zabeleženi su i slučajevi prenošenja bolesti putem sperme muškarca koji se oporavio od bolesti.
Osobe kod kojih se sumnja na virus treba staviti u izolaciju. Virus ne postoji, kao ni specifično antivirusno lečenje. Zaraženi će prema potrebi dobiti infuziju, kiseonik i transfuziju krvi.
Ko bi trebalo da se brine zbog marburga?
U ovom trenutku slučajevi marburga pronađeni su samo u dve zemlje, Ekvatorijalnoj Gvineji i Tanzaniji. Marburg nije nova bolest – otkrivena je 1967. nakon istovremenih epidemija u Nemačkoj i Srbiji. Poslednja epidemija bila je prošle godine u Gani.
Prednost marburga je što se ne prenosi vazduhom, a oni koji su zaraženi imaju simptome, pa je utoliko zaraza lakša za kontrolu.
Nove epidemije moraju pažljivo da se prate i još nema potrebe da svet brine zbog većih razmera zaraze. Ali, kako svi znamo šta se dogodilo s COVID-om, marburg je još jedan podsetnik na to koliko je tanka granica da životinjski patogen ugrozi ljudsko zdravlje, piše CNN.
