Većina osoba ne zna da objasni svoje emocije, a ovo je razlog

Sama po sebi veoma kompleksna, psihologija zahteva niz objašnjenja i odgovora na pitanja “zašto” i “kako”.

Međutim, kada je objašnjavanje gradiva iz psihologije u pitanju, razdvajanje tri osnovna dela mozga i njihovo objašnjenje prvo je što bi trebalo biti pomenuto, piše centarzdravlja.hr.

Evolucija je pružila tri moždana sistema, a čak dva delimo sa još nekim živim bićima na svetu.

Koja su to tri dela mozga i kako su ti sistemi povezani sa osećajem ugroženosti?

Reptilski mozak

Prvi sistem jeste reptilski, odnosno instinktivni deo mozga koji je temelj opstanka na zemlji.

Instinktivni deo mozga genetski se prenosi sa generacije na generaciju i reguliše vitalne životne funkcije, kao što su otkucaji srca, krvni pritisak i slično. Kod beba, reptilski mozak može se prepoznati u stiskanju pesnice kada na dlanu osete, recimo, naš prst. Takav instinkt, preuzimanjem uloga viših vunkcija mozga, nestaje.

Emocionalni mozak

Drugi deo mozga reguliše naša emocionalna stanja i fizičku fiziologiju i naziva se emocionalni mozak.

Poseduju ga samo neke vrste sisara, koji upravo zbog rmotivnog mozga ne mogu da opstanu tadovoljavajući samo fiziološke potrebe, ali da bi dobro živeli, čak da bi preživeli, moraju biti zadovoljene  njihove emocionalne potrebe.

Racionalni mozak

Razmišljanje, planiranje ili rasuđivanje omogućeni su racionalnim mozgom koji je karakterističan isključivo za nas, ljude.

Kako evolucija spasava naše živote u stresnim i pretećim situacijama i šta se tada dešava?

Zamislite da prelazite put sa malim detetom u ruci i vidite automobil koji se približava i juri ka vama. Ako bi naš mozak u toj situaciji ostao u racionalnom mozgu, koji nam inače pruša inteligentno razmišljanje, naše misli bi izgledale ovako: “Ovaj autobus se kreće 100km na sat, a ja hodam 15km na sat, možda bi trebalo da trčim…”.

Dužina te misli usporila vas je i auto je već stigao do vas, i baš iz tog razloga evolucija nam je omogućila da isključimo racionalni sistem mozga onog momenta kada se javi opasnost spolja, i tada nastupa emocionalni mozak, u kome nas emocija straha veoma brzo aktivira i navodi nas na drugu stranu puta dok grčevito držimo dete za ruku, kako bi ga spasili.

Slučaj u kome nas emocija straha dodatno onesposobi, naročito kada se u obzir uzme da u toj situaciji telo odlučuje da li će reagovati borba, beg ili zamrzavanje, onda se naš emocionalni mozak gasi i u instiktivnom delu mozga donosi se odluka da prioritet bude opstanak.

Evolucija nam je, dakle, omogućila da ova tri dela mozga rade zajedno u normalnim životnim uslovima, ali i u stresnim situacijama kada se naš racionalni mozak isključuje, zatim i emocionalni mozak, što u borbi za opstanak ostavlja samo instinktivni mozak. Evolucija nam štedi dragocene sekunde vremena u kojima moramo donositi brze i efikasne odluke.

Kako smiriti emocije i reagovati desnom stranom mozga?

Postoje određene situacije u kojima je neophodno znati kako mozak funkcioniše, kako ne bi radio protiv nas, već za nas.

Recimo da je situacija u kojoj se svađate sa partnerom situacija u kojoj su prisutne intenzivne emocije sa obe strane. Najčešće mislite da se svađate racionalnim delom mozga vašeg partnera, a zapravo je racionalni deo mozga oba partnera isključen, upravo zbog bure emocija. Ukoliko, na primer, partner ne može da se seti nečega što je rekla ili jeste u prošlosti, možda vas zaista ne laže, već se trenutno ne može setiti u emocionalnom delu svog mozga.

Kako smiriti emocije i razgovarati koristeći desnu stranu mozga?

Bilo da je u pitanju vaš partner, dete, prijatelj, kolega, u situaciji kada vidite da osoba ima intenzivnu emociju kao što je bes ili frustracija, prvo što treba da uradimo je da uvek naglas nazovemo emociju kaoju vidimo. Tako, na primer, kada se svađate sa partnerom, možete mu sugerisati da vidite ljutnju koja isijava iz njega, upravo ka vama. Takođe, kada vaš trogodišnjak vrišti i baca se jer je TV ugašen, umesto da ga pitate zašto je ljut kada je dogovor bio da ostane ugašen, probajte mu reći: “Vidim da si ljut, ali neću ti dozvoliti da se povrediš”, nakon čega svakako ne bi trebalo da upalite TV.

U oba slučaja, ako nazovete pravu emociju, ako ne osuđujete osobu za tu emociju, već je prihvatite, primetićete kako se intenzitet emocije smanjuje sa svakom novom izgovorenom rečju, jer naš emocionalni mozak voli da priča jezikom emocija.

Takođe, iako naš mozak voli da sve kategoriše kao dobro ili loše, emocije ne mogu biti dobre ili loše. Kada bi, recimo, strah bio negativna emocija, šta bi nas spasilo da se tako brzo aktiviramo u zemljotresu ili spasimo živote od požara?

Svaka emocija ima određenu ulogu i funkciju unutar našeg organizna i bez čitavog spektra, ne bismo preživeli sve emocije.

Kako bolje da razumemo sebe i druge na duge staze?

Kada govorimo o emocijama, sve naše emocije i emocionalna stanja potuču od nas, odnosno od nas samih, a ne od nečega spolja.

Ukoliko, recimo, odlučite da prekinete prijateljstvo sa svojim dugogodišnjim prijateljem, taj isti prijatelj može biti povređen zbog te odluke, ali ta tuga dolazi od neuzvraćene emocije tog prijatelja prema vama, a ne direktno od vas.

Dakle, sve vaše emocije dolaze iz vaših stanja, unutar vas samih.

Tuga, u suštini, može predstavljati svu ljubav koja nema  kuda da ode, ili ljutnja, predstavlja strah od gubitka osobe. Takođe je važno razumeti da su sve emocije prolazne, pa je važno da se sa njima ne indetifikujemo. Svi mi često pravimo ovu grešku i mislimo da smo depresivna osoba ukoliko naša tuga traje duže od nekoliko dana ili da je neko ljuta osoba, jer smo ga videli u dve situacije kako viče na nas.

Kako ne možemo predvideti vreme ili upravljati vremenom, ne možemo predvideti emocije sebe i drugih, nitiupravljati njima. Možemo da regulišemo, ali ne možemo birati kako ćemo se osećati u određenoj situaciji. Možete li jednostavno otpevati srećnu pesmu i poistovetiti osećanja s anjom, kada ste, recimo, prehlađeni ili tužni? Odgovor bi verovatno bio – ne.

Dakle, emocije nisu trajna stanja i ne bi trebalo poistovećivati se sa njima. Niste anksiozna osoba ukoliko se plašite određenih stvari ili depresivn osoba ako ste ponekad tužni.

Većina osoba ne zna da objasni svoje emocije

Nemoć kada je u pitanju objašnjavanje emocija dolazi od nedostatka reči u našem rečniku. Večina ljudi moći će da navede u kojim situacijama se oseća tužno ili srećno, što znači da će zapamtiti neke situacije, naravno, ne sve, kao što ne znamo kako se osećamo svake sekunde svakog dana jer nam nedostaje emocionalni rečnik.

Dakle, nisu svi ni svesni svojih misli, ali ni emocija. Čak i sada kada je poznato, znanje očigledno još uvek nije dovoljno razvijeno, niti je sam jezik napravljen tako da podržava i prihvata emociju, a kamoli ponašanje koje se uz te emocije manifestuje.