Da li glavni pokretač vašeg organizma dobro radi? Simptomi i lečenje srčanih zalistaka
Bolest koja napada stare, a nije ravnodušna ni prema mladima i jedna je od najčešćih bolesti u Srbiji jeste bolest srca i krvnih sudova, objasnio je kardiolog Marko Banović za RTS.
Postoje četiri zaliska koja omogućuju pumpanje srca i normalan protok krvi. Međutim, zbog različitih poremećaja oni stradaju i ne funkcionišu pravilno.
Koji su simptomi na koje bi trebalo da obratite pažnju, da li u lečenju pomažu matične ćelije i kada je neophodno hiruško lečenje?
„Zalisci na srcu usmeravaju krv i omogućuju da se krv kreće u jednom pravcu, odnosno da se ne vraća u komore i pretkomore nakon ispumpavanja”, objašnjava kardiolog Marko Banović za RTS.
„Oboljenja mogu biti urođena, posledica reumatske groznice i, danas najčešći oblik, degenerativno oboljenje. Faktori su: ateroskleroza, povišen krvni pritisak, pušenje, masnoće u krvi i šećer. Beleži se značajan porast učestalosti degenerativnih oboljenja, što poprima epidemijske razmere”, navodi Banović.
Prema njegovim rečima, urođena oboljenja javljaju se kod mlađih pacijenata, dok degenerativna odlikuju starije. Proces degenerativnog oboljevanja zalistaka dugotrajan je i ume da traje decenijama. Zlatni standard otkrivanja problema za zaliscima je ultrazvuk srca, kojim se može proceniti tačno stanje. Najčešći simptom je gušenje, jer srce zbog obolelih zalistaka mora mnogo brže i jače da radi da bi snabdelo telo krvlju.
„To vam je kao kada imate automobil i umesto na 900 obrtaja, on mora stalno da radi na tri ili pet hiljada. Svaki motor, od fiće do mercedesa, u nekom trenutku će popustiti”, ističe Banović, navodeći da simptomi mogu biti i: nesvestice, vrtoglavice, gubici svesti, bol u grudima i aritmije.
Kovid kao sistemska bolest takođe utiče na srca, tako što nanosi štetu unutrašnjem sloju krvnih sudova.
Što se lečenja tiče, Banović objašnjava da su zalisci, pre svega, mehanički problem i tako se moraju rešiti. Lekovi, nažalost, ne pomažu mnogo.
„Zalistak može da se ili popravi ili zameni i to operacijom na otvorenom srcu što je moguće manje invazivno, ali i bez otvaranja grudnog koša, već kroz prepone, slično kao i kada se stavlja stent”, zaključuje Banović.