Ljudi iz Beograda su nam prepričali svoje najluđe izlaske: Rekli bismo #nijesedesilo, ali oni se kunu da je sve istina
Sigurno svako od nas ima onu jednu priču, manje ili više pijanu, koja deluje kao da je izašla iz nekog sumanutog tinejdžerskog filma.
Pitali smo ljude da nam prepričaju neke od svojih najluđih izlazaka. Naravno, nismo pominjali prava imena, ipak se ovde pominje svašta nelegalno, a i pod onom starom parolom “ako su lagali mene i ja lažem vas” moraćete da verujete da se ovo zaista desilo.
Otmica 2PAC-a
Možda nije najluđa priča o samom izlasku ikada, ali jeste ono što se desilo posle. Ne smem baš da pominjem imena, ali moja ekipa i ja smo jednom, ispostaviće se, kidnapovali jednog stranog repera. Mislim nismo, ali – slušaj priču.
Ne smem naravno da pominjem imena, tako da ‘ajde, zvaćemo ga 2Pac, tako je najsigurnije. Elem, 2Pac je nastupao u Beogradu pre desetak godina, na nekom eventu koji iz ove perspektive deluje kao neko suludo pranje para. I kad se završio nastup, neki moj ortak je bio tu oko bine, njih dvojica su se skontali, i on je rešio sam, svojevoljno, da krene dalje sa njim u provod.
Našli su se sa nama četvoricom, petoricom i mi smo krenuli kroz grad, obišli smo nekoliko mesta, i na kraju završili na nekom malo, hajde da kažemo, seljačkom splavu. Naravno, usput smo uzeli svašta nešto, što dozvoljeno, što nedozvoljeno. E na tom splavu, 2Pac je počeo čudnije da se ponaša, bio je sve više i više neraspoložen, nije moglo da se priča sa njim, i u jednom momentu je lik otišao sa strane, skočio u vodu i odplivao od nas.
Naravno, nama je bilo smešno i bili smo u fazonu – ma komu j**e mater. I sve je bilo smešno, da bi dobio neki link par nedelja kasnije, iz nekog britanskog medija, gde piše kako je 2pac bio otet od strane Srba. Nije nam bilon svejedno, jer kao, da li će sad nas neko da juri jer smo ga poveli u bleju kroz grad. Naravno, kad smo skontali da on niti zna ko smo mi, nit zna kako se zovemo, i da su na kraju Srbi kao narod krivi za sve, bilo nam je lakše, jer za šta smo sve bili krivi, “otmica” 2paca je još najmanji problem.
Lepa Sela Lepo Gore Dole
Jedina stvar koja je ista i kod onih žurki sa gradskom ili prigradskom ekipom je to što ako se nađe dovoljno pavijana na jednom mestu, uvek može da dođe do tuče. Tako je bilo na jednoj bleji koja po ničemu nije pretila da će dovesti do sranja koje je došlo. Da li je zbog riba, alkohola ili nečeg trećeg, više se i ne zna, ali je došlo, prvo do koškanja, par šamara i guranja. S tim što je na početku bio relativno jednak broj ljudi i sa jedne i sa druge strane.
Ja sam bio u ovoj mirnijoj ekipi koja se povukla na sprat, da konsoliduje redove. Međutim, dok smo se mi smirivali, ekipa se u prizemlju povećavala, pretila, i da nije bilo nekih devojaka verovatno bi se popela gore i ugazila bi nas lepo. Međutim, nama gore je delovalo da na svakih 10 minuta je dolazilo po dva, tri nova tipa u njihov tabor, koji su samo čekali da mi siđemo dole, i na nam prebroje zube i rebra.
E a onda je ortak skotnao da se nalazimo u jednoj klasičnoj “Lepa sela lepo gore” sceni gde nema napred, nema nazad i da komuniciramo sa zaraćenom stranom, a da se ne vidimo. Krenuli smo da uzvikujem reference i rečenice iz filma, a onda su i oni krenuli da nam uzvraćaju sa njima. Malo po malo, krenuli smo ko idioti da se smejemo svi, i da pevamo “Bacila je sve niz rijeku” kao u filmu, i sve je delovalo kretenski smešno ali i dalje opasno.
E sad, nekoliko godina kasnije, mi pričamo ovu priču tako da se svo sr**e rešilo jer smo svi fanovi filma, a realnost je da su devojke koje su bile između sve ispeglale, ovi odozdo su otišli gajbama, a nedugo zatim smo i mi.
Ljubav i tolerancija
Moji izlasci su najdosadnija stvar na svetu ikada, jer sam u jednom uspela da skupim toliko gluposti i ludila na jednom mestu, da svi naredni moraju da budu spori. Jedno pićence i kući. Zato taj jedan krucijalni izlazak je bio sastavljen od padanja, dizanja, đuskanja, povraćanja i ljubljenja sa nepoznatim osobama.
Ako treba da istaknem top 3 momenta, krenula bi od krađe zastave Srbije sa zgrade odbora SNS-a, traženja ispalog zuba od drugarice u redu za šiš ćevap, da bi negde na pola puta zaboravila da tražim njen, pa kad sam ga našla, probala sam sebi da ga vratim u usta.
Ipak i dalje prepričavam rečenicu mog ortaka koji je na žurci muvao trans devojku. On je dobar dečko, ali malo je i navijač, i ne očekuješ od njega neku liberalnu priču i stav. Kad sam mu rekla, znaš, ona je bila muško, on se samo okrenuo i rekao šta me briga šta je bila pre mene, i dao domaći zadatak iz toleranciji i meni i celom klubu.
Nije je smuvao doduše jer je to poslednje smisleno što je mogao da kaže pre nego su mu motorne funkcije i moć govora otkazale. A i imao je opasanu onu ukradenu srpsku zastavu oko sebe, možda se devojka uplašila.