“Američki virus” puni pedijatrijske ordinacije, a na ove simptome upozorava dr Mitrović
Malaksalost, temperatura do 40 stepeni, bolovi u mišićima – samo su neki simptomi koji muče decu poslednjih nedelja. U pitanju je takozvani američki viru, a po čemu se „američki virus” razlikuje od drugih, za RTS govori doktorka Jelena Mitrović, pedijatar Doma zdravlja „Dr Simo Milošević”.
Virus koji ovih dana dominira kod dece na engleskom jeziku se zove „hand, foot, mouth” bolest i zato ga pacijenti kada čuju sâm naziv, sami proglase „američkim virusom“, objašnjava doktorka Jelena Mitrović.
„On se tako ne zove u literaturi. Imamo i ovaj srpski neki naziv za njega – BRNU – znači, bolest ruku, usta i nogu. To je suštinski virusna bolest koja ide uz prateći osip. Zato je nešto drugačije od ostalih virusa i zato se roditelji, naravno, više zabrinu kada se baš ovaj virus pojavi kod njihovog deteta“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.
Roditelji se uglavnom odmah jave lekaru, napominje doktorka, prosto jer se uplaše zbog pojave plikova oko usta, na šakama i stopalima. Plikovi mogu da se pojave i na ostalim delovima tela. Mada posloje i nešto drugačije kliničke slike od ove klasične.
Važno je javiti se lekaru na vreme
„Dete kad ima alergiju, kad ima reakciju na bilo šta, ono nema temperaturu i nema nikakve opšte simptome. Pojave se samo te promene po koži. Specifično za ovaj virus su ti plikčići. Ponekad podsećaju na varičelu“, objašnjava doktorka za RTS.
Roditelji ne moraju da znaju da razlikuju koja je virusna infekcija u pitanju, već je bitno da se jave pedijatru koji će da postavi dijagnozu i da prepiše terapiju, naglašava dr Mitrović, posebno zato što ovu bolest izazivaju dve vrste virusa – koksaki i enterovirus.
„Kada roditelji čuju koksaki, oni se odmah uplaše da će ovaj virus napasti srce. Ovaj virus izaziva neki tip koksakija koji nema nikakve veze sa srcem. Znači, ova grupa virusa ne izaziva miokarditis. Mislim da je to vrlo važno da se kaže. Drugo, pošto je virusno oboljenje u pitanju, antibiotik za ovu bolest nije potreban“, naglašava doktorka.
Za visoku temperaturu se daju paracetamol ili ibuprofen, a promene na koži ne treba stiskati ili cediti jer je sama tečnost u njihovoj unutrašnjosti zarazna, tako da roditelji treba da paze jer mogu i sami da se zaraze, napominje dr Mitrović.
Sprečiti da dete dehidrira i čekati da prođe
Ovu bolest karakteriše i gubitak apetita, jer se plikovi javljaju i u ustima i deci je gutanje bolno.
„Važno je roditeljima naglasiti da ne brinu. To što par dana deti slabije jede, ništa se neće strašno desiti. Ali je bitno da ne dehidrira. Ova bolest napada decu ispod pete godine života. Znaju i sami roditelji da što je dete mlađe, veća je šansa da dehidrira. Važno ga je samo pojiti. Ili što je najlepše za decu, mogu slobodno da uzmu sladoled“, napominje dr Jelena Mitrović.
Ova bolest traje od sedam do deset dana, a prenosi se izuzetno lako i jako je zarazna, tako da se može govoriti o „vrtićkim epidemijama“ jer se prenosi i kapljično i preko zajedničkih površina, pa je zato značajno povećati higijenu u zajedničkim prostorijama.
Bitno je da se sačeka dok ne prođu sve promene i dok se ne zasuše plikovi. Sve do tada dete nije spremno za kolektiv, naglašava na kraju gostovanja u Jutarnjem programu dr Jelena Mitrović.