Jedan od najpotentnijih i najvažnijih albuma alternativnog roka: 30 godina albuma „Siamese Dream”

Mnogi čuveni rok albumi nastali su u vreme kada stanje u bendu nije bilo baš sjajno i uprkos tome su postigli uspeh, a jedan od najbolji primera je Siamese Dream benda Smashing Pumpkins.

Početkom 1990-ih, alternativni rok je bio sve i svja i započela je grandž revolucija koju je predvodila Nirvana.

Ne možemo u malo prostora opisati koji su sve bendovi ostali u njihovoj senci pokušavajući da jašu ovaj talas nove, sirove muzike, koja je energiju panka mešala sa prljavim i „masnim” rifovima.

Jedan od tih bendova je i Smashing Pumpkins, koji je odmah nakon debi izdanja Gish 1991. proglašen „novom Nirvanom”, prvenstveno zbog toga što je izdanje producirao Buč Vig, zaslužan i za Nirvanin Nevermind.

Osim toga, ovakvo davanje epiteta bilo je omiljeno među muzičkim novinarima u to vreme, jer su sve stavljali u kontekst Nirvane, pa je tako npr. Silverchair u slično vreme postao „australijska Nirvana”.

No da se vratimo na Smashing Pumpkins, oni su nakon prvog izdanja rešili da ne samo pokažu da zaslužuju pažnju isključivo zbog svojih pesama i umeća, nego i da će i te kako uticati na ceo muzički ekosistem tog vremena.

Taj pritisak na njih ipak je ostavio posledice, jer je bubnjar Džimi Čembrlen bio zavistan od heroina, gitarista Džejms Iha i basistkinja Darsi Vrecki tek što su raskinuli, a frontmen Bili Korgan patio je od depresije i blokade inspiracije.

Uprkos svemu tome, uputili su se iz Čikaga u Džordžiju, ušli u studio i snimili album koji će promeniti alternativni rok.

Od prve pesme Cherub Rock jasno je da je bend odlučio da sve bude jače i brže nego na debi ostvarenju, ali kasnije se vidi i uticaj drim popa, progresivnog roka i šugejza.

Ovaj album u svojoj srži jeste oličenje grandž ere, ali na naki način i otklon od toga, odnosno pokazatelj kako se mogu omažirati razni žanrovi i to sve uklopiti uz jasnu viziju.

Međutim, ta vizija Bilija Korgana mogla je da ga košta celog benda, jer je mnoge gitarske i bas deonice snimio sam, ne verujući da će kolege iz benda uspeti da ostvare ono što je on zamislio.

U međuvremenu je priznao da je pogrešio a, iako je došlo do nekoliko promena, bend i dalje postoji pod njegovim vođstvom.

Najprepoznatljivija i najpevljivija pesma je Today, iako se svi ljubitelji žanra i dalje s radošću vraćaju gitarskim rifovima u Quiet i Mayonaise, ali i snolikom doživljaju u Rocket i Soma.

Sve ono što je došlo od ovog albuma, koji mnogi i dalje smatraju njihovim najboljim, postavilo je temelje za duplo izdanje Mellon Collie and the Infinite Sadness, kada niko nije mogao da ospori da je bend već obezbedio svoje mesto u panteonu najboljih.

A do danas su doživeli nekoliko ličnih evolucija, koje se odražavaju kroz žanrovske promene, ali ako pratite diskografiju od početka do kraja, shvatićete da je svaki album pravi odraz benda i da Bili Korgan i dalje ima šta da kaže.