Koliko dugo bi trebalo da čuvate račune?
Svi računi za pružene komunalne usluge zastarevaju za godinu dana. To znači da nijedan mobilni operator, javno komunalno preduzeće, kablovski operator ne može da vam naplati dug stariji od 12 meseci. Ali, i tu postoji jedna začkoljica – potrošač mora sam da vodi računa da li je dug zastareo i na vreme uloži prigovor.
Zbog neplaćenih komunalnih usluga – a pod tim se podrazumevaju i računi za mobilnu i fiksnu telefoniju, kablovski internet i TV, struju, vodu, odnošenje smeća i sve druge usluge gde račun na adresu potrošača stiže jednom mesečno – izvršitelji su tokom 2022. godine išli u prinudnu naplatu više od 330.000 puta. Ostalih slučajeva, nevezanih za komunalne usluge, bilo je manje.
Računi za komunalne usluge zastarevaju za godinu dana, poreski dugovi za pet godina, dok za ostale dugove za koje nisu zakonski precizirani rokovi važi opšti rok zastarelosti po Zakonu o obligacionim odnosima od – deset godina.
Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije NOPS, za portal N1 pojašnjava da kod usluga mobilnih operatora potrošači moraju da vode računa o tome da li duguju za uslugu ili za proizvod u slučaju kada u paketu kupe mobilni telefon.
Ovde samo treba napraviti razliku između isporučenih usluga, kada je reč o mobilnim operatorima, i proizvodu. Jer dug za kupljeni telefon u paketu kod mobilnog operatora ne zastareva u roku od godinu dana, o tome treba voditi računa. Potraživanja za usluge zastarevaju za godinu dana, one su isporučene. Ali, tu imamo i robu – telefon, za koju dugujemo operatoru, pa postoji razdvojeno potraživanje – usluga zastareva za godinu dana, ali dug za telefon – ne“, pojašnjava Nikolić.
Kada je reč o tome koliko dugo treba čuvati priznanice o plaćenim računima i da li taj period treba da bude duži od godinu dana, sagovornik portala N1 podseća na činjenicu da ko račune plaća elektronski – imaće u svojoj bazi podataka sve dokaze o uplati, što je, ističe, savremena tekovina.
Kada je dug za komunalne usluge stariji od 12 meseci, on je već – zastareo.
Nikolić ukazuje da su svi pružaoci usluga po Zakonu o zaštiti potrošača dužni da potrošača na svakom aktuelnom računu obaveste o kompletnom stanju duga, kako bi imao uvid u potrošnju i dugovanje.
„Tako da je jako teško da se odjednom pojavi neki zaostali dug od pre tri godine. A, i ako je zaostao od pre tri godine, sada ne može da bude naplaćen. Pri pokušaju takve naplate, potrošač mora da uputi prigovor zastarelosti sudu ili izvršitelju“, navodi Nikolić.
On ističe da sud ne vodi sam po sebi računa o prirodi zastarevanja računa, već je potrošač taj koji mora da istakne prigovor zastarelosti.
„Ni sud, ni izvršitelj neće po automatizmu da vodi računa o tome. Najgore što potrošač može da uradi je da ćuti ili ne primi to rešenje o izvršenju i ne uloži prigovor zastarelosti“, upozorava Zoran Nikolić.
Inače, za sva zastarela potraživanja važi pravilo – ako se plati makar jedan dinar, to automatski znači da je potrošač priznao ceo dug i moraće da ga plati. To je definisano Zakonom o obligacionim odnosima gde se navodi da se zastarevanje prekida kada dužnik prizna dug.
„Priznanje duga može se učiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja“, pojašnjava se u članu 387 ovog zakona.
