„One Piece“ – fenomen koji traje više od četvrt veka

Nije uopšte novo ni neobično da manga serijali traju dugo, ali neki od njih ipak se izdvajaju od drugih, a među njima je i „One Piece“.

Ovaj manga serijal stvorio je Eićiro Oda 1997. godine, kada je imao samo 22 godine i kada je planirao da on traje samo pet godina.

Uprkos tome što je znao kako će završiti priču, shvatio je da će mu trebati mnogo više vremena da sve ispriča i ova manga još uvek izlazi.

Poslednji tankobon (tom) koji je izašao je broj 106, zaključno sa poglavljem 1076, a Oda je rekao da je od 1054 broja započela finalna saga serijala i da je kraj zapravo na vidiku.

Nakon mange, 1999. godine započela je i anime serija koja verno prati radnju i koja takođe nije završena, a u trenutku pisanja ovog teksta ima neverovatnih 1079 epizoda.

I konačno, Netfliks je ove godine objavio igranu adaptaciju mange, u čiji uspeh su mnogi sumnjali, a koja je uspela da osvoji srca fanova i zaradi obnovu za drugu sezonu.

U okviru osam igranih epizoda, serija pokriva prvu sagu serijala (Ist blu), što je otprilike prvih 11 tankobona, odnosno 99 poglavlja mange.

Kako u Srbiji ovu mangu još od 2014. godine izdaje Darkvud, sada je pravi trenutak da se osvrnemo na njenu radnju i bliže objasnimo šta se to sve dešava u prvih 11 brojeva.

Radnja se odigrava u svetu kojim dominiraju gusari i razne druge vrste razbojnika, zato što veliki njegov deo obuhvataju vodene površine.

Glavni lik je Manki. D. Lufi, dečak koji je oduvek opčinjen gusarima i koji je odlučio da želi da postane kralj svih gusara tako što će otići u Opasnu zonu i pronaći izgubljeno blago pod nazivom One Piece.

Za to mu treba adekvatna posada i brod, tako da njegove avanture započinju traženjem ljudi koji bi se uklopili u njegovu zamisao družine i koji bi mu omogućili da ostvari svoj cilj.

Lufi je kao mali pojeo đavolju voćku (gomu gomu) koja mu daje veliku snagu i zbog koje on postaje rastegljivi čovek, ali gubi sposobnost plivanja.

Udružuje se sa mačevaocem Roronoa Zoroom, koji je jednom davno dao obećanje da će postati najbolji na svetu i koji prihvata Lufijev poziv iako je prethodno bio poznat kao lovac na gusare.

Tu je i Usop, dečak koji svako jutro budi selo svojim lažima i izmišljenim uzbunama, ali koji brani svoje sugrađane i pravu hrabrost pokazuje tek pred pravom opasnošću.

U svetu koji je stvorio Oda sve je moguće, pa tako Lufi nije jedini koji je pojeo đavolju voćku i saznajemo da ona na svakog deluje drugačije, te imamo i klovna Bagija kome se udovi odvajaju od tela.

Ovakva postavka donosi ogromne mogućnosti za kreativna rešenja, kojih ne manjka, zbog čega su sve bitke zabavne i inovativne, pa ne dolazi do zasićenja u odnosu na prethodno viđeno.

Motiv koji se često provlači je odlučnost i samouverenost, pa tako mnogi likovi ne ustuknu ni u smrtnoj opasnosti, prosto zato što imaju zacrtani cilj i ne žele da dozvole ikom da ih spreči.

To pre svih važi za Lufija i Zoroa, ali i za brojne neprijatelje, iako ima i onih kojima je prosto dosadno jer niko nije na njihovom nivou, te borbu sa našim junacima smatraju razonodom (Sokolooki Mihok).

Takođe, treba napomenuti da je retko ko onakav kakvim se čini na prvi pogled, što uključuje i pljačkašicu Nami koja menja strane kako joj odgovara, kao i kuvara Sanđija koji je sve samo ne ljubazan prema gostima.

On je ujedno razlog da spomenem meni omiljeni deo – sagu o restoranu na moru, u kome su svi kuvari zapravo dobri borci i u koje gosti dolaze kako bi gledali njihove okršaje, a ne uživali u hrani.

Tu dolazimo i do možda ključne stavke koja je osvojila sve koji su čitali ili gledali „One Piece“, a to je humor koji je neprevaziđen, koji uvek predstavlja osveženje i koji donosi osmeh na lice čak i u jeku ljutih okršaja.

Ako se uključite u serijal, biće vam teško da prestanete da čitate, ali ne brinite, kvalitet ne opada, a u nekom od narednih tekstova pozabavićemo se i nastavkom priče koju očekujemo u drugoj sezoni Netfliksove igrane serije.