Pre 54 godine Holivud je došao na noge Titu: Orson Vels, Jul Briner, Sofija Loren na premijeri našeg filma za koji je plakat radio Pikaso
Tog 29. novembra 1969. godine u Sarajevu je održana premijera možda i najvećeg ratnog spektakla jugoslovenskog filma ikada, “Bitka na Neretvi”.
Kako je preneo Yugopapir, pisanja iz Starta 1969. godine, delovalo je kao je Sarajevo te večeri bila prestonica sveta s obzirom na broj stranih i domaćih gostiju i umetnika.
U tekstu iz Starta, glavna stvar je bila pronaći gde su svi ti silni gosti odseli. To su se pitali novinari ali i obožavatelji. Pa tako su saznali da je čuvena baronica Ita Furstenberg odsela u luksuznom stanu u hotelu Evropa. U istom hotelu su odseli mnogi strani gosti za koje osoblje kaže da ih nije prepoznalo ali da su došli sa velikim brojem kofera.
Za Sergeja Bondaršuka nisu utvrdili gde je odseo, ali znaju da se družio sa domaćim glumcima na premijeri, posebno sa Božidarkom Frajt koja ga je ubeđivala da moraju da rade zajedno u budućnosti.
Orson Vels je zamalo zakasnio. Odseo je u stanu u ulici Danijela Ozme, a njegovi stanodavci su izjavili za Start kako je stigao u Sarajevo pola sata pre kraja filma. Čekali su ih tri dana. Vels je bio u Dubrovniku i nije hteo da se vozi avionom, već je krenuo kolima za Sarajevo i naravno zakasnio.
Stigao je u Sarajevo baš u trenutku kad je njegov lik četnički komandant ubijen. Kad su Predsedniku Republike rekli da je stioga Orson Vels, on je u šali izjavio:
“I baš sad kad su ga ubili”.
Na žurci povodom premijere, heroj dana je bio reditelj Veljko Bulajić, ali su zasijele i zvezde ispred fotoaparata. Jul Briner uvek nasmejan u crnoj odeći, Silvi Koščina, Karlo Ponti, Sergej Bondarščuk ali i Milena Dravić i Ljubiša Smaradžić. Na premijeri su bili i Sofija Loren i Omar Šarif, iako nisu učestvovali u filmu.
Sarajlije i dan danas prepričavaju peh, u kom su se svi gosti uputili sutradan, svako na svoju stranu, ali i ubrzo vratili jer zbog snega i velikog minusa su ostlai zatrpani na putu, i nisu mogli ni napred ni nazad.
“Što se desilo u Sarajevu, kao da je bilo iz snova, nalik je na spektaklu koji je trajao kratko, a onda iščezao i zavukao se duboko, u sjećanje”. zaključili su pisanje novinari Starta, koje je preneo Yugopapir.
O samom filmu danas su ostale poznate priče i trivije. To je jedan od najgledanijih i najskupljih filmova svih vremena u Jugoslaviji. Bio je nominovan za Oskara u kategoriji za najbolji strani film. Pobedio ga je film „Z” grčko-franuskog reditelja Koste Gavrasa.
Bitka na Neretvi je samo u Jugoslaviji videlo više od četiri miliona gledalaca, a u svetu više 350 miliona. Budžet za ovaj film je lično odobrio Josip Broz Tito. Film „Bitka na Neretvi“ je peti najskuplji film svih vremena van engleskog govornog područja.
Plakat za film je napravio jedan od najvećih slikara, vajara, crtača i grafičara 20. veka, Pablo Pikaso. Pogledavši film i proučivši dešavanja u njemu, Pikaso je potvrdio da će napraviti plakat, ali da će uzeti deo iz svoje slike “Otmica Sabinjanki” i uz uslov da boja plakata bude crvena. Umesto honorara, jedini zahtev mu je bio da dobije 12 boca vina iz Jugoslavije.
Ovo je bio prvi i jedini zajednički film Jula Brinera i Orsona Velsa. Briner je tumačio partizana Vladimira Smirnova, zvanog Vlada Rus, a Vels četničkog komandanta – senatora. Obojica su umrli istoga dana, 10. oktobra 1985. godine.
