„Teksas Kid, moj brat“: Jugoslovenska manga o usponu i padu jedne zemlje

Ako pričamo o panteonu stripskih umetnika našeg regiona, neka imena su tu prosto zacementirana i ponavljaju se, bez obzira na to koje su generacije oni koji ih čitaju.

Jedno od tih imena je i Igor Kordej, čiji novi grafički roman pod nazivom „Teksas Kid, moj brat“ je izdala kuća Veseli četvrtak.

Moramo istaći da je u pitanju adaptacija novele Darka Macana, što je još jedno veliko regionalno ime iz sveta stripa, koju je Kordej scenaristički preradio i sam iscrtao.

Taj proces je započeo pre dvadeset godina i tokom njega je pravio pauzu iz privatnih razloga, zbog čega se mogu primetiti male promene u stilu, ali što nikako nije naškodilo sveukupnom utisku.

A utisak je da je u pitanju jedno izvanredno i vanserijsko izdanje koje će izazvati najčistiju emociju u svakom iskrenom ljubitelju stripa, makar mu i sama tematika bila strana.

Kordej je ovo delo zamislio kao neku vrstu jugoslovenske mange i posvete mangama uopšte, ali je Veseli četvrtak odlučio da izdanje ipak bude većeg formata kako bi ono zasijalo punim sjajem.

Da je to bila dobra odluka vidimo sa svake stranice, prepune maestralnih crteža i detalja kojima se vredi vratiti i nakon što završimo priču.

Nećemo da otkrivamo priču previše, ali recimo samo da se Teksas Kid, junak istoimenog stripa, pojavljuje otelovljen ispred kuće svog tvorca i njegovog sina.

To je ono što nas dočekuje odmah na početku, a odatle nas čeka luda vožnja koja donosi priču o dva odrastanja, dva odvojena odnosa otac-sin, ratovima, usponu i padu jedne zemlje…

Pored toga što se Kordej Macanove novele držao u potpunosti, a što možemo da vidimo jer uz ovaj grafički roman dolazi i sama novela kao mali bonus, dodao je brojne reference.

Tu su scene iz jugoslovenske istorije u kojima vidimo stvarne i fiktivne likove, među kojima su Tito, Mirko i Slavko, Boško Buha…

Ali tu su i brojni likovi koje Kordej poznaje i koji su umetnuti u pozadine, a koje verovatno ne mogu svi da prepoznaju, među kojima sam primetio njegov nasmejan lik u drugom planu Teksas Kidovog javnog nastupa.

Takođe, zakleo bih se da je jedna strana posveta legendarnom Vilu Ajzneru i njegovom čuvenom „Ugovoru s Bogom“, ali to je samo značaj ovog dela, jer svako može da shvati neki pozadinski detalj na svoj način.

Što se tiče crteža, uprkos gorepomenutoj pauzi i dugom isprekidanom radu, svaki kadar, svaka scena, svaki centimetar je besprekoran, živopisan i upečatljiv.

Priča se odvija tako da u delu postoji tačno toliko stranica koliko je potrebno da neki ključni trenuci dobiju više prostora, a da sve nije previše razvučeno.

Na malo više od 200 stranica dobijamo flešbekove, generacijske traume, ali i meta komentar na cenu slave i na to koliko brzo može da se dođe do vrha i sa njega padne.

Ali, šta god da mislite da ćete dobiti kroz ovo delo, velika je verovatnoća da će vas priča iznenaditi, jer ovde ne postoje kalupi, kalkulisanje niti predvidljivost.

Ujedno, ukoliko niste ljubitelji stripa uopšte, „Teksas Kid, moj brat“ sigurno može da posluži kao pokazna vežba zašto je deveta umetnost značajna i šta sve može da stane u dvestotinak stranica.