Da li ste znali da je postojala serija Radovan Treći: Nije glumio Zoran Radmilović, a nestala je pod sumnjivim okolnostima

Radovan Treći je verovatno najpopularnija predstava svih vremena sa ovih prostora, a malo ljudi zna da je krajem sedamdesetih postojala i Tv serija sa zvezdanom podelom.

Serija “Čardak i na nebu i na zemlji” pojavila se 1978. godine na televiziji Beograd i rađena je po drami “Radovan Treći” Dušana Kovačevića koji je bio potpisan i kao scenarista, dok je režiju uradio Dejan Ćorković.

Ipak, iz nepoznatog razloga, postava iz predstave koja se decenijama igrala u „Ateljeu 212“ nije angažovana za televizijsku ekranizaciju, a opet uzeta su velika imena.

Velimir Bata Živojinović je glumio Radovana, Olivera Marković Rumenku, Dragan Nikolić Jelenčeta, Milena Dravić Katicu, Rade Marković Stanislava.

Bata Živojinović kao Radovan Treći

„Drago mi je što ne igram u toj TV seriji“, rekao je 1978. godine Zoran Radmilović za „RTV Reviju“.

„Najjednostavnije rečeno“, rekao je tada Zoran Radmilović, „to je palo u vodu i ja sad samo mogu da nagađam zbog čega, ali zašto bih se opterećivao pretpostavkama. Ja samo znam da smo reditelj naše predstave Ljubomir Draškić, pisac Dušan Kovačević i ja imali nekoliko razgovora sa urednikom televizije Slobodanom Novakovićem i da se podrazumevalo da ćemo mi igrati ‘Radovana’ na ekranu. To je nekako bilo prirodno. Međutim, kao što se zna…“

Serija je prikazivana pod naslovom „Čardak ni na nebu ni na zemlji“, prikazana je u devet epizoda i nije naišla na previše pozitivne kritike.

Iako je zbog same ekipe, kao i popularnosti predstave serija u prvim epizodama imala veliku gledanost, mogi su joj zamerali da jednostavno nije dobra, da Batin Radovan i Radmilovićev nisu isti lik, i sama priča je odskakala od literarnog predloška.

Dušan Kovačević se “pravdao” da je bilo premalo vremena da se ekipa uvežba i da se neke scene dorade, da su imali samo dva do tri dana za snimanje jedne epizode. Sa druge strane, tadašnji urednik serijskog programa Slobodan Novaković je odgovario da televizija kao moderan i brz mediji mora da brže radi nego pozoršte.

Međutim, sve što znamo o seriji dolazi iz svedočenja onih koji su je gledali te godine u premijernom prikazivanju, jer serija više nikad nije emitovana, i samim tim je ponela misterozni status kod naših filmofila i poznavalaca pop kulture kao izgubljeno delo.

Postoji nekoliko teorija, ali naravno nijedna nije potvrđena, zašto nikad serija nije reprizirana, što naravno zvuči jako čudno s obzirom na kulturu repriziranja na javnom servisu. Po svemu sudeći trake, tj snimak ove serije više ne postoji i zauvek je izgubljen.

Glumica Ljiljana Lašić koja je glumila Georginu je u intervjuu za Novosti izjavila kako je čula da je traka presnimljena da bi se na njoj snimila Titova sahrana.

“Čula sam, ali nikada nisam saznala pravi razlog zbog čega je ova serija zaista izbrisana – kaže Ljiljana Lašić. – Po tim glasinama, razlog za brisanje “Čardaka” bila je smrt Josipa Broza, iliti druga Tita, pa kako na Televiziji Beograd nisu imali dovoljno traka da isprate njegovu sahranu koja je trajala “vekovima”, onda su upotrebili trake na kojima su bile snimljene serije. Mislim da je to apsolutni varvarizam. “Čardak” je velika, epohalna serija, možda je to za neke velika reč, ali nije, jer tu igraju glumci koji su obeležili čitavu jednu epohu ovdašnje kulture, ne samo filma, pozorišta i televizije”, ispričala je glumica.

Na internetu postoje teorije da je serija izgorela za vreme bombardovanja televizije, ali to je manje moguće s obzirom da bi je valjda neko onda reprizirao do 1999. godine.

Bojana Andrić, urednica emisije Trezor je dala svoje objašnjenje zašto serija nikad posle nije emitovana.

“Jednostavno, u to vreme se pet para nije davalo na reprize, bilo je ponižavajuće reprizirati nešto, a sa druge strane nije bila razvijena svest o tome da je to nešto vredno, deo naše kulturne baštine – objašnjava ona. – Vladalo je siromaštvo i stalna nestašica traka, ali seriju su mogli obrisati samo urednici redakcije koja ju je i proizvela, baš kao što su urednici informativnog programa brisali svoje trake da bi na njima bili snimljeni dnevnopolitički događaji”.

Ako se vratimo na kvalitet same serije i njen prijem, moramo se setiti da je i sama predstava imala težak start. Iako crna komedija, u prvih nekoliko izvođenja niko se nije smejao, i sama tema čoveka sa sela otuđenog u gradu, koji svoj primitivizam meša sa tuđim koje je u tom gradu našao, je bila dosta depresivna i teška, i posle desetak izvođenja pretilo je brzo gašenje predstave.

Onda na scenu stupa Zoran Radmilović sa svojim građenjem lika, svojim improvizicijom, ubacivenjem dnevnih tema zbog kojih je svaka sledeće predstava gotovo pa bila drugačija, i mračnijem materijalu daje jedan drugačiji duh.

Kako je Kovačević već rekao, serija nije imala mogućnost da se tako razvija, a nije ni imala Radmilovića.

„Ne verujem da bi bila mnogo bolja ni da ja igram u njoj. Možda za nijansu, možda. Jednostavno zato što bismo ja i drugi iz pozorišta bili pripremljeniji i što će reći da pod uslovima pod kojima se na televiziji radi ne treba očekivati veće rezultate“, rekao je tada Radmilović.

A na pitanje da uporedi kako je Bata Živojinović odigrao Radovana Trećeg, Radmilović je rekao:

„Stvar je u tome što je meni lako da govorim o Batinom Radovanu, lako mi je posle 150 predstava u kojima sam ja bio Radovan. Trebalo me je videti u početku: pre svega, naša predstava je imala sličnu sudbinu, to jest, pripremili smo je za samo 29 dana, a to je sasvim neuobičajeno za pozorište. Ja stalno, gledajući TV-seriju, imam utisak da smo se mi osećali u tim prvim danima nesigurno baš kako su oni svi sad nesigurni na ekranu. Međutim, na veliku sreću, pozorište daje priliku da se cela stvar dotera, obogati, usavrši, a film, televizija su u tom smislu konačni. rekao je glumac za tv reviju.

Pa opet, kolko god da je loša, u šta svakako imamo sumnje, serija rađena po ovom tekstu i sa ovakvom podelom je morala biti sačuvana, a možda bi imala drugačije čitanje nekoliko decenija kasnije. Nažalost, to izgleda nikad nećemo saznati.