Izložba beogradskog umetnika Jovana Matića u Tokiju: “Disrupting the Feed” istražuje složenosti današnjeg društva
Izložba “Disrupting the Feed” Jovana Matića, umetnika koji je diplomirao i masterirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, podstiče nas na istraživanje složenosti današnjeg društva. Samostalna izložba će se održati u februaru u Tokiju.
Zbirka vešto prepliće elemente iz njegove umetničke odiseje i spaja srpsko i japansko kulturno tlo, istovremeno prepoznajući kako globalizacija zamućuje nacionalne granice u svetskim razmerama.
Nema sumnje da Matić istupa sa visokim stepenom inovativnosti. U konačnoj izvedbi njegovog dela, bilo to sa namerom ili ne, Matićeva umetnička vizija snažno evocira ideje Žan-Fransoe Liotara. Umetnikova inventivnost se ne odnosi samo na odabir materijala, već odjekuje i u njegovoj veštoj upotrebi jezika. Skulpture odlikuje nesvakidašnji spoj inskripcija, kako na engleskom tako i na sprskom, praćenih isečcima iz japanskih novina pažljivo pričvršćenim za dno. Odluka da se pomenute intervencije načine doprinosi dubini njegovih radova posredstvom višeslojnog diskursa koji asocira na Liotarova istraživanja metanarativa.
Ono po čemu se Matić izdvaja jeste slojevito pripovedanje koje se nameće kao ishodište njegovog rada. Tradicionalne vajarske tehnike kombinovane s napisima nalik na grafite prenose poruke koje preispituju velike narative i odražavaju Liotarovu kritiku tematski značajnih koncepata u istoriji čovečanstva koji se vremenom ogoljavaju dok ne postanu sasvim besmisleni ili prazni – smeštajući ih u okvir desakralizacije koja ogoljava svaku uzvišenost hitajući ubrzano ka ništavilu.
Simboli koji izražavaju osećanja ili reakcije u virtuelnom svetu, poznati kao emotikoni, postali su istaknuto obeležje Matićevog umetničkog rada. Na izložbi „Disrupting the Feed“ te digitalne ikone poprimaju novi smisao materijalizujući se u skulpture. Univezalnost takvih simbola omogućava im da prevaziđu kulturna ograničenja i odraze kolektivna ljudska iskustva – sačinjavajući još jedan jezik što ga svi delimo.
Međutim, ispod ove fasade leži ogoljena stvarnost. U virtuelnom svetu emotikoni nisu samo simboličke reprezentacije osećanja – oni su postali valuta u sistemu poznatom kao ekonomija pažnje. Ova stvarnost je najjasnije predočena onima koji obespravljeni neumorno rade u digitalnom ropstvu. Njima su jedini vid naknade puke reakcije; novi digitalni prekarijat stupa na sledeću stepenicu samoodržanja hraneći se neplaćenim radom bezbrojnih stvaralaca. Ti stvaraoci se svesno ili nesvesno izrabljuju, žudeći za prolaznim trenucima priznanja koji brzo blede u zaborav, čineći ih nevidljivim jednom zasvagda
Među jarkim bojama blistave keramike nalazi se stalni podsetnik na prolaznu prirodu života i prazninu koja prati sve – memento mori istrajava. „Dodir stvarnosti“ je u tome što Feed sada ima mapu, teritoriju, valutu, vrhovnu vlast u digitalnoj zemlji koju svi nastanjujemo. Kako isključivanje iz te usko povezane mreže postaje sve teže; odluka da se izvrdaju obavezujuća Pravila i uslovi koriščenja ili da se izbegnu onlajn obaveze izgleda nemoguća – ispostavlja se da je opiranje tim pritiscima ništa manje do monumentalan zadatak. Bez obzira na to, pobunu ne treba otpisati, jer ostaje jedna od poslednjih zaštita naših sve manjih sloboda: otpor sistemu i remećenje poretka će uvek imati svoje mesto među sve obuhvatnijim mehanizmima kontrole koji teže da ostvare prevlast nad ljudskim životima.
