Gde biste završili kada biste u Beogradu krenuli da kopate rupu ka drugoj strani Zemlje?

Da li može da se izbuši rupa kroz središte Zemlje? Koliko bi to trajalo? Pobornici teorije da je Zemlja ravna ploča tvrde da je to ona istinita jer još niko nije izbušio površinu naše planete dublje od 12 kilometara.

Nebrojeno puta je dokazana činjenica da je naš planet okrugla. U teoriji, može se izbušiti na bilo kojem mestu na površini bušenjem kroz središte i gledanjem s druge strane.

Te tačke na površini nazivamo antipodima. Ime dolazi iz starogrčkog i sastoji se od reči (anti/suprotno) i (podes/stopalo), tj. ono što je nasuprot stopalima. Teoretski bi se takva rupa mogla izbušiti i u Beogradu, no, u stvarnosti je takva akcija trenutno nemoguća.

Koliko bi nam trebalo?

Niko nikada nije bušio Zemljinu površinu dublje od 12 kilometara. Trenutno je najdublja bušotina na poluostrvu Kola u severozapadnoj Rusiji; sa 12.262 metra to je najdublja rupa koju je napravio čovek na svetu. Bušili su je 19 godina, piše N1 Slovenija.

Prosečni prečnik naše planete je 6.317 kilometara. Prosek jer Zemlja nije savršena sfera. Računamo li da su za nešto više od 12 kilometara, ljudi potrošili gotovo 20 godina, istim tempom trebalo bi oko 10.530 godina da pređu 6.317 kilometara. Dakle, predugo da bismo proverili gde smo izašli s druge strane.

Još jedan razlog zašto bi bušenje takve rupe zapravo bilo nemoguće je to što biste morali da bušite središte naše planete. Danas znamo da je površina na kojoj stojimo samo gornji sloj vrlo tankog sloja koji pluta na tankom i vrlo vrućem sloju koji prema unutrašnjosti postaje sve topliji i fluidniji.

Temperatura u unutarnjem jezgru Zemlje iznosi oko 5.200 stepeni, a pritisak gotovo 3,6 miliona atmosfera. Niti jedan trenutno poznati alat, a kamoli čovek, ne može preživeti takve uslove.

Šta kada bismo uspeli?

Gotovo bi sigurno umrli pokušavajući. Antipod Beograda leži nekoliko kilometara duboko ispod površine Tihog okeana, na geografskim koordinatama 159°32’5,99” zapaden geografske dužine i 44°48’14,4” južne geografske širine.

Najbliže kopno, Četamska ostrva, koja pripadaju Novom Zelandu, udaljena su 1.358 kilometara od ove tačke, prema veb-sajtu Antipodes Finder. Arhipelag se sastoji od 10-ak ostrva u radijusu od oko 60 kilometara, na kojima živi nešto više od 700 ljudi, a najveće naselje se zove Vaitangi.

Položaj antipoda Beograda (crvena oznaka) prikazan je na slici ispod. Antipod je označen narandžastim znakom, a Vaitangi ljubičastim znakom.

Vaitangi je od Beograda udaljen 19.000 kilometara, a let traje 21 sat, stoji na stranici. Budući da je antipod tačno na drugoj strani Zemlje, vremenska razlika je 12 sati. Antipod je, u smislu vremena, ispred nas.