Doktorka otkrila da smo u velikoj zabludi ako svaki dan merimo 10.000 koraka: Evo koliko je zaista dovoljno

Koliko koraka prelazite u toku dana? Ako mislite da je 10.000 koraka zlatni standard, prevarili ste se.

Prof. dr Marina Đelić razrešila je u Jutarnjem programu RTS-a večitu dilemu – da li je tačno da bi dnevno trebalo da pređemo 10.000 koraka?

Da li na pametnom satu ili telefonu merite koliko koraka dnevno prelazite? Sigurno se vodite pravilom da bi najbolje bilo da svakog dana pređete minimum 10.000 koraka. Da li je zaista toliko potrebno da pređemo da bismo bili zdraviji? Prof. dr Marina Đelić sa Instituta za medicinsku fiziologiju otkrila je u Jutarnjem programu RTS-a da je reč o preporuci koja je nastala u prošlom veku, kada nije bila ni istražena niti dokazana.

“S obzirom na to da danas imamo pametne telefone i satove, velika je verovatnoća da će mnogi ljudi pratiti svoje korake. Mnogo ljudi to i radi i zaista žele da postignu 10.000 koraka dnevno. Ono što je interesantno, jeste da je 10.000 koraka zadato 60-ih godina prošlog veka. Sasvim slučajno, jedan naučnik u Japanu je rekao da je to mera za bolji život. On nije istraživao da li je to zaista 10.000 koraka i od tada, pa do danas, ima nebrojeno mnogo studija koje govore o tome koliko je koraka dobro za jedan zdrav život”, rekla je dr Đelić.

Koliko koraka je potrebno da pređemo?

“Različite rezultate pokazuju studije. Poslednja, koja je rađena prošle godine i koja je objavljena u Evropskom časopisu preventivne kardiologije, urađena je na 300.000 ispitanika. Pokazala je da 10.000 koraka jeste značajno, ali u kom smislu? Ako posmatramo da dnevno prelazimo 5.000 koraka, mi ćemo od oboljevanja smanjiti rizik za nekih 50 odsto. Ako povećamo na 10.000, smanjićemo rizik za 70 odsto. Ne možemo da kažemo da je 50 odsto smanjenja rizika malo, tako je da 5.000 koraka značajno i sasvim dovoljno”, rekla je doktorka i dodala:

“Isto tako, ista studija je pokazala da ako povećamo našu aktivnost u toku dana za svega 500 koraka, mi ćemo smanjiti rizik od svih oboljevanja za 7 odsto, a sa 1.000 koraka za 15 odsto. Ovde treba biti vrlo obazriv, zato što mi kada govorimo o 10.000 koraka dnevno, mislimo da toliko koraka treba da postignemo u toku celog dana, a ne u jednom aktu”, objasnila je dr Đelić i otkrila da se kućni poslovi ne ubrajaju u fizičku aktivnost, a trebalo bi.

Žene su manje aktivne

“Svetska zdravstvena organizacija naglašava da su žene manje aktivne. Može se govoriti o tome da one manje mere korake, ali kućni posao je fizička aktivnost. Tako da, 10.000 je dobro, ali 5.000 je ono što treba da pređemo svaki dan. Ukoliko nemammo fizičku aktivnost, nemamo dobru prokrvljenost krvnih sudova, smanjujemo šansu da potrošimo sve ono što smo uneli u toku dana i povećavamo šanse za nastanak hroničnih bolesti”, rekla je dr Marina Đelić.