40 godina od premijere filma “Davitelj protiv davitelja” jedna rečenica i dalje svađa navijače naša dva najtrofejnija kluba
Kultni film Slobodana Šijana, “Davitelj protiv davitelja” ovog leta slavi 40 godina od premijere.
Komedija strave i užasa kako ju je nazvao reditelj, prati Peru Mitića, prodavca karanfila, koji postaje krvožedni manijak koji davi žene po Beogradu. Davitelja juri policija, ali i mladi rok pevač, Spiridon Kopicil koji misli da je u telepatskoj vezi sa daviteljem. Film pored humorističkih scena koje idu uz ovo podneblje, imaju i horor elemente, ali i pravi parodiju na film Psiho, kao i neke druge horor filmove sedamdesetih.
Pored mnogih scena i citata koje koristimo u svakodnevnom govoru (Vrati Perici uvo!) postoje i one popularne koje su aktuelne i dan danas.
U samom uvodu filma, koji postavi ton filma a kojim se kritikuje atmosfera u gradu Beogradu u kom ima sve više gužve, besa, nervoze i paranoje zbog koje i počinju da se dešavaju zločini, ističe se jedna rečenica koja se i dalje citira.
Davitelj protiv davitelja, čuveni monolog iz uvoda:
“Beograd, osamdesetih godina. Grad sa skoro 2 miliona stanovnika, nekoliko stotina hiljada automobila, desetak muzeja, dve radio stanice, jednim televizijskim centrom i jednim velikim fudbalskim klubom” rekao je glas Ljerke Draženović koja je bila naratorka ovog filma.
Ovo jedan fudbalski klub je provokacija koja nervira i boli jedan deo Beograđana, dok druge raduje i zasmejava. Naravno, može da se postavi pitanje – na kog su mislili Šijan i Nebojša Pajkić kad su pisali scenario za ovaj film, ali uvaženo je mišljenje da se misli na Crvenu Zvezdu.
Navodno postoji i izjava reditelja kom nije jasno što su se navijači Partizana uvredili kad on nije adresirao o kome se radi. Ali da, Šijan je navijač Crvene Zvezde.
Sa jedne strane, grobari su ovde oduvek videli provokaciju, koju i danas učitavaju kad pričaju o Zvezdi kao državnom klubu koji guši sve vezano za Partizan. Sa druge strana Delije su volele ovu rečenicu da istaknu kao svoju malu pobedu u svetu sedme umetnsoti. Dok su još pratili šta se dešava na tom polju.
Naravno, ova rečenica je samo trivijalnost koja podgreava večni rat navijača Zvezde i Partizana, ali nema mnogo veze sa samim daljim uspehom filma koji je 40 godina i dalje film koji zasmejava i plaši. Nekolicina glumaca je ostvarilo uloge koje će im obeležiiti karijeru.
Taško Načić je tu prvi, kao naslovni davitelj, i ovom ulogom je zauvek postao besmrtan u jugoslovenskoj kinematografiji. Moramo pomenuti i Nikolu Simića koji kao Ognjen Strahinjić, nervozni inspektor koji juri davitelja, ostvaruju sjajnu komičarsku ulogu, kao i Radmila Savićević u genijalnoj epizodi.
Film će obeležiti i jedino pojavljivanje na filmu Srđana Šapera, tada člana benda Idoli. On će i otpevati veliki hit imaginarnog benda iz filma Simboli – Bejbi, Bejbi.